Izvor: Politika, 18.Avg.2014, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li Rumuni da postanu Nemci
Na predstojećim predsedničkim izborima glavni kandidat desničarske opozicije je rumunski Nemac Klaus Johanis
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Nova i na brzu ruku sklepana opoziciona politička alijansa između liberala, koji su se donedavno nalazili na vlasti sa socijaldemokratama, i 2012. svrgnutih demokrata, koje je nekada iznedrio odlazeći predsednik Trajan Basesku, odlučila je da za svog kandidata na predstojećim novembarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsedničkim izborima proglasi rumunskog Nemca Klausa Johanisa.
Oko ovog neobičnog političkog poteza, čiji je cilj da se na vrh jedne većinski pravoslavne zemlje (85 odsto Rumuna su pravoslavci) postavi jedan Nemac, istina domaći, ali protestant, koji ima dvojno državljanstvo i čiji roditelji žive u Nemačkoj, odmah se povela žučna i dalekosežna medijska polemika.
„Pa šta ako je protestant i Nemac! Mi živimo u 21. veku i u zemlji članici Evropske unije”, kažu jedni. „Zar među toliko miliona pravoslavnih Rumuna, sigurnih rodoljuba, nema nijednog koji bi zaslužio da mu se poveri toliko važna predsednička fotelja”, odgovaraju drugi.
Ovakva odluka jednog od stubova čitavog rumunskog političkog spektra (desničarske Hrišćansko-liberalne unije) da se u „mutnom moru” izborne bitke osloni na „vrednog, urednog i poštenog Nemca” ima svoja kako sadašnja, tako i istorijska objašnjenja.
Nemci, sa svojim čuvenim i prepoznatljivim mentalitetom, ostavili su u novijoj rumunskoj istoriji duboke tragove sa – tvrdi se čak i u školskim udžbenicima – ozbiljnim pozitivnim posledicama po razvoj ovdašnjeg društva. Godine 1866, posle zbacivanja Aleksandra Joana Kuze, prvog vladara tek nastale ujedinjene Rumunije (reč je o ujedinjenju Vlaške i Moldavije), u zemlji je nastao potpuni haos, koji je pretio uništenju nove države. Nova buržoazija i stari feudalni stroj nikako nisu mogli da nađu zajednički državni jezik. Spas je potražen u nekome sa strane, koji bi mogao da bude neutralni sudija. Tako je u Rumuniju „uvezen” nemački princ Karol Hoencolern-Zigmaringen, koji je bio i proglašen za kralja.
Karol Prvi, kralj nemačkog roda, kao i njegovi potonji naslednici na rumunskom tronu – Ferdinand, Karol drugi i Mihajlo (svrgnut 1947) – uveli su ovde nemački „stil” u svemu, evropske zakone i modernizovali društvo. Tako je ovde naširoko ukorenjeno mišljenje da je „sa Nemcima na čelu bilo nekog reda”.
Nešto slično se zbiva i sada, posle skoro 150 godina. Rumunska javnost je duboko razočarana političkom klasom, koja je 25 godina posle svrgavanja „crvenog despota” Nikolajea Čaušeskua, ispoljila potpunu impotentnost u vođenju društva u kome, navodno, glavnu reč imaju lopovi i tajkuni. Korupcija i samovolja razigrali su se u podivljalo kolo. Sve osiromašeniji narod grdno se pati, zemlja je u ćorsokaku. Iz istorijske prašine vadi se ideja „nemačkog spasonosca”.
Njega pronalaze u veoma uspešnom vanstranačkom gradonačelniku transilvanskog grada Sibijua, Klausu Johanisu, koji se brzopotezno izvodi na svenacionalnu političku scenu i tako veštački pretvara u lidera kome se poverava uloga glavnog opozicionog kandidata za budućeg predsednika Rumunije.
Životni put „Johanisa (55) dosta je jednostavan. Rođen u Sibijuu, školovan u Klužu, radio je najpre kao profesor fizike, zatim kao okružni školski inspektor, predsednik Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji (kojih je ostalo veoma malo, tek nešto oko 35.000, pošto su mnogi od njih emigrirali u Nemačku, među kojima i Johanisovi roditelji) i tri puta uzastopce bio biran za gradonačelnika Sibijua, uživajući podršku većinskog rumunskog življa.
Kao efikasni gradonačelnik, Johanis se pročuo u zemlji, ali niko u njemu nije video nekog nacionalnog političkog lidera. Prva se za njega „zakačila” Nacionalno-liberalna stranka, koja je bila u sukobu sa predsednikom Baseskuom. Ona vanstranačkog Johanisa vadi iz političkog šešira, prima ga 2013. u svoje redove i ubrzo, bukvalno preko noći, uz otklon od statuta partije, bira ga za svog predsednika. A zatim sledi priča o tome kako on postaje kandidat objedinjene opozicije.
Kako sada stoje stvari, glavni Johanisov konkurent će biti premijer Viktor Ponta, čiju predsedničku kandidaturu ističe vladajuća Socijaldemokratska stranka. Iako ima dosta njih koji tvrde da nije „evropski” i „demokratski” da se u izbornim kampanjama i uopšte u političkom životu koriste „verski” i „etnički” argumenti, mediji su već utvrdili da se rumunsko društvo podelilo na „Nemce” i „Rumune”.
Johanis u svojim predizbornim nastupima obećava biračima „red i poredak”, „čisto pravosuđe” i otvoreni „rat korupciji koja je sve nagrizla”. „Obećavam da ću za deset godina pretvoriti Rumuniju u zapadnu državu”, kaže on, očigledno računajući na dva predsednička mandata.
Posle ovih Johanisovih reči niklo je pitanje: zar neko može da poveruje da se Rumuni, sa svojim balkanskim mentalitetom, mogu pretvoriti u vredne i korektne Nemce, ljude kojima će biti tuđ bakšiš i mito?
Na jedno drugo pitanje osvrnuo se premijer Ponta, odgovarajući svom glavnom protivkandidatu. „Nema zbora da pitanje verske i etničke pripadnosti ne treba da se poteže prilikom izbora predsednika države. Ali ko ima prava da mene sprečava da tvrdim da sam pravoslavni Rumun, rođen na rumunskoj zemlji i da sam njoj bezgranično privržen.”
Naravno da se u predizbornoj kampanji, koja se sve više razbuktava i u kojoj sevaju sve niži udarci, iznose i drugi argumenti. Jedan od njih je tvrdnja da je, u krajnjoj liniji, Johanis Baseskuov pristalica, koji, ako dođe na vlast, treba da ga spase od suda za brojna počinjena nedela. Ipak, veruje se da će se sve vrteti oko pitanja ko može i treba da bude novi šef države – Rumun ili Nemac.
Milan Petrović
objavljeno: 18.08.2014.
