Izvor: Press, 05.Nov.2012, 16:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mit Romni je mormon

Ukoliko na predsedničkim izborima u SAD pobedi republikanski kandidat Mit Romni biće to prvi put u američkoj istoriji da pobedi kandidat koji pripada Mormonskoj crkvi - Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (The Curc of Jesus Crist of Latter-day Saints), prenela je Verska informativna agencija (VIA)

Verska pripadnost kada je predsednik SAD u pitanju nije toliko značajna kao nekada, mada se očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da kandidat jasno zastupa principe hrišćanstva.

Romni je, navodi VIA, u kampanji uspeo da znatno ublaži rezerve prema mormonima koje su u američkom društvu još prisutne.

Inače, prosečan Amerikanac ih obično smatra "sektašima" i toga je Romni svestan, jer tokom čitave kampanje on gotovo da nije pomenuo svoju versku pripadnost.

Konzervativni Amerikancu su ga, ipak, prihvatili, preneli su američki crkveni mediji.

Porodica Romni je već pet generacija u "mormonskoj veri". Mit je bio misionar dve godine u Francuskoj, a kasnije je neko vreme bio u vrhu crkve, član episkopata.

Predsednik Barak Obama, rođen od oca muslimana, kršten je u protestantskoj crkvi u kojoj se nije zadržao, menjao ih je više, što za Ameriku nije neuobičajeno.

Obojica aktuelnih kandidata, Romni i Barak Obama, tvrde da su iskreni vernici, da veruju da je "Isus Hristos sin Božiji koji je postradao za čovečanstvo".

Na pitanje kakvu ulogu ima vera u njegovom životu, Obama kaže da mu je ona daje "perspektivu i sigurnost", koju inače ne bi imao.

Od kada je predsednik vera mu je "porasla", više se moli. Lepo je na kraju radnoga dana znati da je Bog taj koji vlada. Obama ističe sa mu je stalo do toga da "Boga voli svim svojim srcem i svom dušom, a bližnje kao sebe samog", mada to, kako kaže, ne uspeva uvek.

Romni ističe da je vera "integralan element" njegovog života, još kao dete je naučio da voli Boga i bližnje. Svi ljudi su slika Božja, svi nose odgovornost za sve, najpre za naše američke sunarodnike, ali i za sve druge.

Inače, od 43 američka predsednika, gotovo svi su bili pripadnici neke od protestantskih crkava.

Anglikanaca je bilo 11, počevši od Džordža Vašingtona ( predsednik 1789 - 1797), zatim Ruzvelt, Buš mlađi, na drugom mestu su protestanti prezbiterijanci, bilo ih je osam među kojima Ajzenhauer i Regan, dok je baptista bilo četiri, a među njima Karter i Klinton.

Huver i Nikson su bili pripadnici kvekera (Friends Ćurć), Džodrdž Buš metodista, a jedini rimokatolik bio je Džon F. Kenedi, predsednik 1961 -1963. Nepoznanica je kojim konfesijama su pripadali četvorica američkih predsednika među kojima je Abraham Linkoln (1861 - 1965), kao i jedan od "otaca osnivača SAD" Tomas Džeferson, koji je, kako se smatra, bio agnostik.

Nastavak na Press...