Izvor: Politika, 16.Maj.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magični realizam ostao bez Karlosa Fuentesa
Na dan smrti u meksičkom dnevniku „Reforma” izašao je njegov esej o predsedničkim izborima u Francuskoj i značaju pobede socijaliste Fransoa Olanda
„Prošlost je živa u uspomenama, a budućnost u željama”, umeo je da kaže Karlos Fuentes, jedan od najvećih meksičkih pisaca, koji je prekjuče preminuo u 83. godini. Svestrani intelektualac, erudita, diplomata, kosmopolita, poliglota, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podjednakim uspehom pisao je romane, političke eseje, istorijske analize, bavio se filmom i pozorištem... Niko kao ovaj pisac nije sa toliko kreativnosti umetničku prozu prožimao najaktuelnijim političkim ali i istorijskim promišljanjima, konstatuju juče, na vest o odlasku Fuentesa, neki od najeminentnijih intelektualaca iz Latinske Amerike i iz Španije.
Jedan je od rodonačelnika latinoameričkog buma zajedno sa Peruancem Marijom Vargasom Ljosom i Kolumbijcem Gabrijelom Garsijom Markesom, ali, za razliku od ove dvojice još živih večitih ideoloških rivala, Fuentes nije dobio Nobelovu nagradu iako je do ove godine uvek figurirao kao izgledni kandidat. To ne umanjuje vrednost njegovog dela: od „Najprozračnijeg kraja” (1958) preko „Smrti Artemija Kruza” , „Tera nostre” do „Jedne daleke porodice”... on analizira meksičku revoluciju i postrevolucionarno društvo. Ali „istovremeno barokno i avangardno”, kako se ocenjuje u literarnim krugovima, razbija okvire prostora i vremena i stvara sintezu mita i istorije.
Fuentes je jedan od najuspešnijih tragača za korenima koji istoriji daje aktuelno značenje. Svojevremeno je napisao roman „Hidrina glava” kao komentar na temu o mahinacijama petrolejom, a na dan smrti u meksičkom dnevniku „Reforma” izašao je njegov esej o predsedničkim izborima u Francuskoj i značaju pobede socijaliste Fransoa Olanda.
Odmah pošto je iz Meksika stigla vest da Karlosa Fuentesa više nema među živima, sa obe strane Atlantika stigle su ocene da je u večnost otišao jedan od najvećih savremenih intelektualaca i umetnika. Spajao je obale Starog i takozvanog Novog sveta. Imao je priliku da po nekoliko godina živi u Londonu i Parizu, gde je i odlikovan Legijom časti. Često je putovao na Stari kontinent, i sa podjednakim žarom po Latinskoj Americi. Kao Meksikanac tragao je za nacionalnim identitetom, ali je svojim ogromnim znanjem i talentom uspevao da u umetnosti dostigne do samog jezgra individualnog i metafizičkog identiteta.
Meksičke javne ličnosti, političari, pisci, slikari, režiseri su juče prepunili kuću Karlosa Fuentesa kako bi odali poštu svom zemljaku koji je čitavu polovinu veka dominirao književnom scenom Latinske Amerike. Kad premine značajna ličnost iz umetničkog sveta, to je trenutak kada se najbolje vidi jedinstvo i solidarnost svih koji pripadaju španskom govornom području. U dom Karlosa Fuentesa odmah je stigao čak i predsednik Meksika Felipe Kalderon, a sa druge strane Atlantika španski premijer Marjano Rahoj našao je vremena usred krize bez presedana na Iberijskom poluostrvu da se toplim i poetskim rečima oprosti od velikana pisane reči.
Peruanski nobelovac Vargas Ljosa nije izostao u žaljenju što je otišao njegov ispisnik, za koga kaže da je bio univerzalan čovek .
Bio je veliki promotor kulture, radio je disciplinovano do poslednjeg daha, pokazivao ogromno interesovanje za aktuelne probleme, voleo je da okuplja pisce sa našeg zajedničkog kontinenta, napisao je za Fuentesa Vargas Ljosa. Ali iznad svega će nam kao čitaocima nedostajati njegova briljantna literatura, dodaje peruanski nobelovac koji živi u Španiji. Još su dirljivije reči meksičkih kolega koje Fuentesu zahvaljuju što je „u meksičku književnost uneo muziku i ponovo pronašao jednu novu Ameriku”.
Z. Šuvaković
objavljeno: 17.05.2012.
.jpg)
