Izvor: BKTV News, 19.Maj.2012, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko je CeSID nezavisan i nepristrasan

I u noći drugog kruga predsedničkih izbora CeSID će biti taj koji će nas najbrže i najsveobuhvatnije obaveštavati o tome kako se kreću izborni rezultati. To je činio i na parlamanetarnim izborima. I u tome nema ničeg spornog. Naprotiv.
Za mnoge, samo ime CeSID izaziva znatiželju. Ko je, zapravo, CeSID?
Na njihovom sajtu piše da je njihova osnovna misija :
„Nepristrasno posmatranje izbornog >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << procesa uključiće posmatranje glasanja na biračkim mestima i paralelno brojanje glasova. U tu svrhu, CeSID će angažovati oko 1.000 posmatrača u Republici Srbiji“.
Prva sumnja se javlja već zbog onog „nepristrasno“.
Jer, nije mi ostalo u pamćenju da je CeSID na energičan i nepristrasan način reagovao na izjavu zvaničnika tužilaštva, koji je priznao da su oni koji su brinuli o izborima izgubili 20 vreća sa glasačkim listićima. U banci bi stradao i direktor kada bi se zagubili toliko vreća sa param, zar ne?!
Uporedejnja radi, mnoge strane organizacije koje su pratile Putinov izbor za predsednmika Rusije, a ne samo protivkandidati, teško su optuživali pobednika, iako su malte ne sva biračka mesta bila pokrivena video kamerama!!!
Otuda i ideja da nezavisna revizorska kuća objavi za sve ove godine unazad, ne samo CeSID-a, već i svih nevladinih organizacija - ko su donatori, kolika su to sredstva godišnje, koliko i zašta je naša Vlada davala pare.
CESID ne krije i da je od ove Vlade dobio sredstva za odredjene programe. Sve ovo je nepohodno iz prostog razloga – mnoge nevladine organizacije daleko su od svake demokratije jer niko ne zna ko ih bira, kakva je njihova, recimo „reizbornost“ a pogotovo otkud im komoditet u finansiranju, koji je daleko od toga da je primenjen prema svim nevladinim organizacija. A ko prima pare radi za nešto ili za nekog, bar tako je u svetu kapitalizma.
Sam CeSID je pred prvi krug ovih izbora rekao  o sebi:
„Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) organizovaće i za ove izbore kampanje za povećanje izlaznosti i kampanje za promociju principa dobrog izbornog zakonodavstva (door to door kampanje). Kampanje će biti organizovane na uzorku od 150.000 birača (prosek od tri osobe u domaćinstvu) u različitim gradovima u Republici Srbiji. Kampanje će biti realizovane do početka predizborne tišine.
Jedna od ključnih koristi komunikacionog kanala od vrata do vrata je mogući produženi efekat kampanje na način 'od usta do usta' (Viva voce). CeSID će uložiti dodatni napor kako bi postakao birače obuhvaćene tokom primene kampanje od vrata do vrata kako bi oni proširili vesti po svojoj zajednici i poslužili kao pokretači ciljeva kampanje u svojoj sredini“.
Za one koji se iole razumeju u istraživanja i izborne kampanje, osnovno je pitanje – koliko je CeSID kadrovski, organizaciono i finansijski sposoban da  to uradi na pravi, da ne kažemo – naučni način?
Jer, po njihovim tvrdnjama oni će obići domaćinstva u proseku sa po tri člana, a to je – zakucaće na 50.000 vratiju! Ne znam nijednu agenciju u Srbiji koja je i kadrovski i finansijski sposobna da to učini. Otuda i pitanje – da li je CeSID kadar da tako nešto uradi?
I opet iz njihovih izvora informacija:
„ Centar za slobodne izbore i demokratiju u svojim aktivnostima kombinuje sledeće kapacitete:
Veliku mrežu, koju čini 21 000 volontera/posmatrača, 165 opštinskih timova, 16 lokalnih i 5 regionalnih kancelarija. Na ovaj način, CeSID je u stanju da kroz razgranatu mrežu svojim aktivnostima pokrije svaku opštinu u Srbiji i izvede niz različitih aktivnosti i po obimu i po trajnosti.
Ekipu stručnjaka, od kojih većinu čine univerzitetski profesori i istraživači u oblasti izbora, stranaka, razvoja lokalne samouprave, sprečavanja korupcije. Time su oblasti, odnosno programi kojima se CeSID bavi pokriveni i sa stručnog stanovišta.
Određeni broj istaknutih ličnosti iz različitih oblasti koji podržavaju napore CeSID-a kao članovi Saveta CeSID-a. Njihovim učešćem u radu i aktivnostima CeSID održava i reafirmiše ulogu kompetentnog i nepristrasnog činioca u društvenom i političkom životu Srbije“.
Ne znam nijednu stranku, čiji se izvori finasiranja sve oštrije kontrolišu, da može da održava toliku mrežu volontera. Onaj ko se bavi političkim radom zna koliko je teško održati, čak i uz delimično doniranje, 165 opštinskih stranačkih odbora, makar sa po tri člana, koji, uz to uvek imaju i nadu da će doći dan kada će njihova stranka biitii na vlasti i omogućiti im makar posao ili sigurnost u radu. Velika je obmana da postojeća vlast u poslednjih deset godina nije nikada i nigde, gde je osetila da joj se izmiče tlo ispod nogu, ugrožavala  najuticajnije konkurentske kadrove, šaljući im  razne inspekcije ili ih direktno ugrožavala na radnom mestu!
Dakle.:
Prvo pitanje je – koji su izvori finansiranja CESID-a?
I odgvoor je na njihovom sajtu: „U svom radu CeSID je imao podršku od strane sledećih donatora: Evropska Komisija; Evropska Agencija za Rekonstrukciju; Charles Stewart Mott Foundation; German Marshal Fund; Norwegian People`s Aid; Westminster Foundation for Democracy; Olof Palme International Center; United States Institute for Peace; Rockfeller Brothers Fund; Municipal Support Program - SDC; National Endowment for Democracy; Swedish Helsinki Committee for Human RightsNDI – National Democratic Institute for International Affairs; CIDA; Freedom House;IREX; Know How Fund; Open Society Fund;OSCE ODIHR; USAID – OTI; USAID – ISC SIDA;USIP;DAI;
Ambasade: Australije, Finske, Holandije, Kanade, Švajcarske, Švedske, Velike Britanije, Nemačke, Mađarske“.
Zamislite kada bi ove organizacije samo 10 odsto od onog što šalju CeSID-u prilagale za „narodne kuhinje“ ili prognane iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije?
I zaključak: od četiri strane sveta – CeSID zna samo za  jednu – ZAPADNU!
Nije to greh, ali znači da ono njihovo od „vrata do vrata“ -  a to je 150.000 birača -  može da znači i da samom svojom pojavom zastupaju odredjenu političku opciju. I  da su, recimo, na proteklim izborima bili upravo ti koji su imali nešto protiv  Koštunice ili „Dveri“. Dakle, mogli su  da utiču na ne malo biračko telo. Na sve  koji su za neutralnost Srbije ili za ravnopravni odnos sa Kinom, Rusijom, Indijom i Brazilom, kao i za SAD i EU, čije ih ambasade ne doniraju.
Politički gledano, oni su mogli otvoreno da nbudu  za biračko telu DS, URS i LDP , iako , kada primaju pomoć od naše Vlade, ma za koji projekat, to je krajnje nemoralno. Ovo je, naravno, samo predpostavka. Trebalo bi  izvršiti novo istraživanje upravo kod tih 150.000 koje je CeSID obradjivao, da bi se stekla sigurnost za bilo koju tvrdnju.
I na kraju – samo oni koji nikada nisu imali prilika da organizuju ili učestvuju u akcijama „od vrata do vrata“ mogu da naivno poveruju da je to krajnje sterilna i nerpistrana akcija i da ne utiče na birače. Da budem jasniji – da se ne mogu svrstati u one oblike pisholoških pritisaka koji su neprihvatljivi u demokratskom društvu.
Mirko Stamenković
Tweet

Nastavak na BKTV News...