Izvor: Politika, 15.Jun.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iznenađenje iz Irana
Ubačen u izolaciju zbog svog spornog nuklearnog programa, pritisnut sankcijama koje pogađaju milione i već 34 godine zatvoren u svoj jedinstven i strogo kontrolisan politički sistem koji spaja republiku i teokratiju, Iran je iznenadio svet.
Uspeh Hasana Rohanija, jedinog od šestorice kandidata na predsedničkim izborima,kome se pripisuju atributi umerenog, ne bi mogao da se tumači kao izazov principima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kojima počiva Islamska Republika, već kao sasvim normalna potreba velikog dela biračkog tela da glas pokloni nekome ko bi Iran polako izvlačio iz izolacije i uspešnije rešavao ekonomske probleme zemlje koja je suviše zavisna od svog naftnog bogatstva.
Bez obzira na to da li će postati predsednik ili ne, Rohanijev rezultat simptomatično otkriva mahom skrivene potencijale iranskog društva,koje očekuje promene unutar sistema.
Kako se možepretpostaviti da su prvi izborni rezultati prikupljeni iz provincijskih centara – središta nezadovoljne srednje klase, mladih koji traže svoju šansu i opozicije koja je odustala od bojkota – Rohanijevo vođstvo moglo bi da bude umanjeno kada stignu glasovi iz unutrašnjosti koja je značajno konzervativnija i podržava tzv. Tradicionaliste koji se bespogovorno pokoravaju volji najvišeg autoriteta vlasti – ajatolahu Hamneiju.
Ukoliko dođe do drugog kruga, Rohanijeva prednost ne bi bila ovako ubedljiva jer će svi birači koji su podelili glasove među petoricom konzervativnih kandidata stati iza jednog. Kako stvari sada stoje,Mohamada Bakera Kalibafa, pragmatskog gradonačelnika Teherana,koji – takođe indikativno – slovi za najumerenijeg unutar tvrdog kvarteta.
Visok odziv – blizu 80 odsto od 50 miliona upisanih birača – samo je delom rezultat apela vrhovnogvođe ajatolaha Ali Hamneija da se Zapadu, a pre svega Americi, pokaže verodostojnost glasanja.
To što je glasanje zbog dugih redova moralo da bude produženo za četiri sata širom zemlje, i pet sati u Teheranu, više govori o autentičnoj želji birača da kažu šta očekuju od ponuđene skromne liste kandidata koja je, zahvaljujući čvrstoj kontroli teokratskog vrha, sa blizu 700 svedena na šestoricu muškaraca.
No, bez obzira na relativno male razlike u programima, s izuzetkom aktuelnog nuklearnog pregovarača i Hamneijevog savetnika Saeda Džalilija,koji je pobornik izuzetno tvrde linije prema Zapadu, poruka birača je jasna: fleksibilnija spoljna politika i manje konfrontacije sa svetom, efikasnija ekonomska politika i ponešto liberalizacije društvenog života.
Činjenica da su najviše glasova dobila dvojica koja nude pragmatske programe dovoljna je potvrda raspoloženja kojese svakako neće dopasti Vrhovnom vođi čiji je autoritet u nekoliko navrata već osporavao odlazeći predsednik Mahmud Ahmadinežad.
Iako u iranskom sistemu kontrola ključnih pitanja – od spoljne politike do nuklearnog programa – pripada ajatolahu Hamneiju, novi predsednik naslediće neke ingerencije moći. To što može da imenuje guvernere, postavlja neke članove vlade i druge funkcionere,njegovu poziciju ipak čini važnom.
Šansa novog predsednika posebno je u određivanju pravaca ekonomijeu trenutku kada Iran namerava da raspiše obveznice vredne 34 milijarde dolara kako bi stabilizovao svoju privredu.
Promene su moguće, podrazumeva se – bez ambicija da se ozbiljnije menja sistem Islamske Republike,kako su to neuspešno pokušali lideri opozicione Zelenog pokreta posle izbora 2009.
Ukoliko Rohani zadrži prednost koju ima, biće to pobeda reformista ograničenog dometa, bez dubljih potresa. Onoliko koliko im je dopustio sistem. Dovoljna ipak da se glasnije čuju umereni glasovi i otvori politički dijalog.
Boško Jakšić
--------------------------------------------------------------
Ko je Hasan Rohani
Hasan Rohani (64), hrabro je pozvao Irance da glasaju,poručujući im da njegovi tvrdokorni rivali „ne žele da glasate, žele da na izborima pobede bez izazova”.
Neočekivano mnogo birača odazvalo se njegovom apelu, pa ovaj političar, diplomata, naučnik i jedini pripadnik šiitskog sveštenstva koji je učestvovao na predsedničkim izborima, imavelikušansuda postane novi predsednik Islamske Republike.
Obezbedio je podršku reformista koje predvodi bivši predsednik Mohamad Hatami,koji je svoje pristalice pozvao da za njega glasaju. Isto je učinio i bivši predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani, veliki rival vrhovnogvođe ajatolaha Ali Hamneija, koji je svoje krilo umerenih reformista takođe pozvao da podrže Rohanija.
Jedini kandidat reformističkog i umerenog spektra iranske politike tako je obezbedio jedinstven glas opozicije.
Rohani kaže da zemlju želi da okrene ka modernizaciji. Govoreći o reformama, obećavajući da će da oslobodi političke zatvorenike, garantujućigrađanske slobode i tvrdeći da će iranskom narodu vratitidostojanstvo, Rohani je tokom predizborne kampanje privlačio veliki broj ljudi.
Tokom televizijskih debata kandidata nije se ustručavao da pokrene tabu teme, poput suočavanja sa svetom povodom spornogiranskog nuklearnog programa, velike međunarodne izolacije Irana, serije međunarodnih sankcija koje od prošle godine – kada su prešle na sektor nafte i bankarstva – ozbiljno pogađaju nacionalnu privredu.
Rohani je u vreme predsednika Hatamija bio glavni pregovarač u nuklearnom sporu sa Zapadom povodom optužbi da Teheran obogaćuje uran kako bi napravio atomsku bombu – optužbikojeIran uporno odbacuje. Upravo je on 2003-05,udijalogu s Britanijom, Francuskom i Nemačkom,pristao da suspenduje program obogaćivanja.
Iako oduvek smatran umerenim, nacionalistom i nekim ko ne osporava osnovne postulate Homeinijeve islamske revolucije, Rohani je nagovestio da bi bio spreman da obnovi diplomatske odnose sa SAD,prekinute 1979,posle obaranja monarhije šaha Reze Pahlavija i zauzimanja američke ambasade u Teheranu.
Ukoliko bude izbran za predsednika, to bi ovog doktora prava s Univerziteta u Glazgovu koji tečno govori engleski, nemački, francuski, ruski i arapski,moglo da dovede na put kolizije s ajatolahom Hamneijem,mada je do sada ispoljavao punu lojalnost Vrhovnom vođi,čija je reč u Iranu poslednja.
Iako pripada srednjem svešteničkom staležu u zemlji kojom dominiraju veliki ajatolasi, Rohani je dugo prisutan u političkom životu zemlje. Bio je član Skupštine eksperata od 1999, imao više dužnosti u Medžlisu, parlamentu, uključujući i mesto potpredsednika, a od 1989. do 2005. bio je sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti.
Za izbore se kandidovao s mesta šefa Centra za strateška istraživanja,koji je vrhunsko savetodavno telo ajatolaha Hamneija.
Njegovi sadašnji umereni stavovi rezultat su evolucije čoveka koji je 1999, u vreme velikih studentskih demonstracija zbog zatvaranja jednog reformističkog lista, izjavljivao da uhapšene zbog „sabotaže i uništavanja državne svojine” treba osuditi na smrt, ukoliko im se utvrdi krivica.
Ali, 2009, kada je Iran utonuo u nasilje posle izbora Mahmuda Ahmadinežada za koje je opozicija tvrdila da su pokradeni, Rohani je kritikovao brutalnost vlasti i snaga reda i zalagao se za pravo na mirne proteste.
Od tada je nastavio da kritikuje Ahmadinežadovu „neopreznu, neproračunatu” i populističku politiku,koja je Iran, uz pomoć sankcija, uvalila u ozbiljne ekonomske probleme,udarajući pre svega po srednjoj klasi i mladima.
Moguće je da će dobiti šansu da i to počne da popravlja.
B. J.
objavljeno: 16.06.2013
