Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Feb.2015, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Srđan Bogosavljević: Opozicija mora da se menja
Da li ankete javnog mnjenja otkrivaju ili skrivaju istinu, kako je moguće da je Vučić i dalje tako popularan, i zašto su lideri opozicije tako nepopularni, ima li opozicija šanse na predstojećim predsedničkim izborima bile su samo neke od tema našeg razgovora sa Srđanom Bogosavljevićem, sigurno najuglednijim domaćim istraživačem javnog mnjenja, direktorom kompanije za strateški marketing Ipsos Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
No, s obzirom na pometnje do kojih često dolazi povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja, prvo pitanje se zapravo odnosilo na validnost tih anketa, odnosno uzroke pomenutih zabuna.
"Ipsos u Srbiji radi oko hiljadu anketa godišnje, a o političkom javnom mnjenju preko pedeset u neizbornoj godini. Već 16 godina imamo redovni mesečni politički omnibus koji prati kretanje raspoloženja javnog mnjenja – koje se najbolje vidi i najbolje razume kada imate dugoročne trendove. Nažalost, naši naručioci nisu, kao što je to često u svetu, pa i u našem susedstvu, mediji – već klijenti koji ispituju svoje komunikacione strategije i testiraju razne taktike i očekuju od nas da se prema tim podacima odnosimo kao poslovnoj tajni. Nažalost, veoma često se pojavljuju u novinama podaci pripisani nama i neretko malo i nimalo tačni u odnosu na ono što mi dobijemo anketom. Demanti mnogo ne pomažu, ali povremenim intervjuima i našim saopštenjima, gde nikada ne dajemo detaljne podatke, nego samo trendove, mi skrenemo pažnju na ono što je naš rezultat. To nije dovoljno da popravi javnu percepciju ovog posla, ali mi nemamo problem sa klijentima koji nam se vraćaju upravo zato što se bavimo kvalitetom prikupljanja i obrade podataka."
Prigovora vam se da su ankete plaćene?
"Pa naravno da su plaćene, jer tu ima puno rada, umešano je dosta ljudi i dosta stručnih, pre svega matematičko-statističkih ekspertiza. Ali niko nije lud da plati pa da dobije netačno. Zato se i u tim curenjima podataka nikada ne pojave oni podaci koji razotkrivaju šta stranka namerava. Obično procure samo podaci o rejtinzima – i ono što nikada nisam shvatio, kada oni koji to lansiraju već izmisle podatka, zašto ne izmisle i agenciju.
Uostalom, dobra praksa objavljivanja podatka u medijima traži da se pruži i informacija o naručiocu, dakle onome ko je platio, o izvršiocu, o veličini uzorka i vremenu kada je anketa sprovedena i za podatke koji se navode u mediju, i o tome kako je postavljeno pitanje. Mislim da je tu odgovornost medija vrlo velika, i da bi osnovni red bio da kada dobiju podatke za koje im se kaže da smo na primer mi autori ili pozovu i provere ili objave pod imenom onoga ko im je te, često nakaradne, podatke dao."
Ceo intervju možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novi magazin.
.jpg)
