Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jan.2015, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska dobila prvu predsednicu
Prema prvim nepotpunim službenim rezultatima kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice Kolinda Grabar Kitarović pobednik je najneizvesnije predsedničke trke ikad zabeleženoj u Hrvatskoj, objavila je Državna izborna komisija na osnovu 97,55 odsto obrađenih biračkih mesta.
Grabar Kitarović je u drugom krugu šestih predsedničkih izbora od sticanja nezavisnosti Hrvatske dobila poverenje 50,54 odsto građana, dok se za kandidata Socijaldemokrtaske partije i aktuelnog šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << države izjasnilo 49,46 procenata glasača, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Zbog tesnih rezultata u prvom krugu, u kojem je Josipović zabeležio malu prednost nad Grabar Kitarović, prema trenutnim rezultatima prvom predsednicom u istoriji najmlađe članice Evropske unije, ovi izbori bili su se najneizvjesniji do sada, što je potvrđeno i u odlučujućem izbornom krugu.
Državna izborna komisija je objavila da je izlaznost do 16.30 sati bila 48,23 odsto, odnosno građansku dužnost je ispunilo 1.707.976 osoba što ukazuje na mogućnost rekordnog odziva.
Poređanja radi, u prvom krugu, 28. decembra, u istom terminu svoju biračku dužnost ispunilo je 36,36 odsto birača, prenose hrvatski mediji.
Pravo glasa na izborima ima oko 3,8 miliona birača koji su mogli da glasaju na 6.352 biračka mesta, od kojih je u Hrvatskoj 6.260 a u inostranstvu 92 u 50 država.
Današnji odziv, prema podacima Komisije, je veći i od odziva drugog kruga na poslednjim predsednickim izborima, onima pre pet godina kada je na "crtu" Josipoviću izašao Milan Bandić.
Naime, te 2009. do 11 sati glasala je 491.000 birača, danas gotovo 270.000 više, precizirao je predsednik Komisije Branko Hrvatin koji procenjuje da bi i ukupna izlaznost na aktualnim izborima mogla biti veća od izlaznosti pre pet godina koja je bila oko 50,13 procenata.
Drugi, odlučujući izborni krug protekao je u mirnoj atmosferi, a političari vladajuće SDP, ali i opozicije, pozdravili su povećanu izlaznost ističući da je to odlika demokratije i nadali su se da će takva situacija baš njihovom kandidatu doneti prednost koja je u prvom krugu bila minimalna - 38,46 odsto prema 37,22 procenta u korist Josipovića.
Oboje kandidata za šefa države, koji su tokom kampanje kao glavni problem hrvatskog društva i građana isticali nepovoljnu privrednu situaciju, nezaposlenost i pad standarda, bili su optimistični oko ishoda glasanja, a bili su složni i u pozivu građanima da u što većem broju ostvare svoje biračko pravo.
"Očekujem pobedu“, kazao je kandidat vladajuće koalicije levog centra, Josipović, nakon glasanja u centru Zagreba.
Iako je u hrvatskom pravno-političkom sistemu spoljna politika tek delom u nadležnosti predsednika, Josipović je najavio kontinuitet politike prema Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Što se tiče Srbije, naglasio je da je to susedna i prijateljska zemlja Hrvatskoj, ali da "ima puno otvorenih pitanja i ta pitanja valja rešiti".
"Podržavaćemo Srbiju na putu u Europskoj uniji, ali Srbija mora ispuniti sve one uslove koje smo ispunili i mi u Hrvatskoj", jasan je Josipović.
Njegova suparnica, kandidatkinja koalicije stranaka desnog centra, Grabar Kitarović, je nakon glasanja poručila da veruje u svoju pobedu, pozvala birače na što veći odaziv na glasanje i osvrnula se na položaj Hrvata u BiH, podsećajući da je hrvatska obaveza da pomogne susednoj zemlji da se uredi i postane politički emancipovana.
Predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, očekujući veću izlaznost građana nego u prvom krugu, poručio je: "Svi imaju nešto da primete i to je u redu, ali izađi brate i glasaj".
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić istakla je da bi "bilo dobro da izlaznost na ovim izborima bude što veća - to bolja", dok je predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko ukazao da veća izlaznost nego u prvom krugu znači da građani preuzimaju demokratsku odgovornost za stanje u državi.
Izbori za predsednika Hrvatske izazvali su interesovanje i u susednoj BiH, u kojoj živi značajan broj hrvatskih državljana s pravom glasa. Iako je bilo otvoreno 15 biračkih mesta, od kojih deset u Mostaru, upravo u tom gradu su se tokom dana stvarale gužve jer se mnogi glasači nisu na vreme registrovali.
Predsednik se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju.
Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala - kreiranje spoljne, odbrambene i bezbednosne politike, međutim kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet.
Aktuelni predsednički izbori rekordni su po broju posmatrača - gotovo ih je 22.000, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.
