Izvor: RTS, 15.Jul.2014, 08:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o Zakonu o radu
Poslanici Skupštine Srbije završili su objedinjenu načelnu raspravu o izmenama Zakona o radu i penzijskom i invalidskom osiguranju. Skupština sutra razmatra zakon o otklanjanju posledica poplava i vladin Izveštaj o poplavama.
20.30 - Završena rasprava o izmenama zakona o radu i penzijskom i invalidskom osiguranju, a sednicu će nastaviti sutra razmatranjem predloženog zakona o otklanjanju posledica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poplava.
17.20 - Ministar policije Nebojša Stefanović pozvao poslanike da "razmisle dobro" i daju podršku izmenama Zakona o radu.
13.30 - Poslanici opozicije oštro su kritikovali izmene i dopune Zakona o radu, istakavši da je on katastrofalan, da neće povećati zaposlenost niti omogućiti nove investicije.
11.30 - Većinom odredaba Zakona o radu bolje se štite prava zaposlenih i uspostavlja se neophodna ravnoteža između sveta rada i kapitala, rekao ministar rada Aleksandar Vulin, obrazlažući u parlamentu taj zakonski predlog.
10.06 - Sednica parlamenta počela postavljanjem poslaničkih pitanja.
Ministar rada Aleksandar Vulin rekao je da Vlada Srbije nije predložila izmene Zakona o radu koje bi bile na štetu zaposlenih, jer većina odredaba donosi njihovu bolju zaštitu, i dodao da se zakon ne usvaja kako bi se otpuštali radnici, već da bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala.
Obrazlažući nova zakonska rešenja pred poslanicima, Vulin je istakao da je Vlada sve radila sa idejom da se dođe do kompromisa.
"Smatramo da će se poboljšati uslovi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta i prebacivanja rada iz crne u formalnu zonu", istakao je ministar rada.
Prema njegovim rečima, predlog zakona je većim delom usklađen između socijalnih partnera, sindikata i poslodavaca, a u onim odredbama koje su sindikati odbili, Vlada Srbije je uvela optimalna rešenja.
"Nismo pristali na zahteve poslodavaca o ukidanju minulog rada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora", rekao je Vulin.
Vulin je istakao da se izmenama zakona stvaraju uslovi za poboljšanje uslova poslovanja, podizanje konkurentnosti privrede, a neke neprecizne odrebe zakona koji je donet 2005. godine bolje su definisane, kako bi se sprečio rad na crno.
Zakon se usklađuje i sa direktivama Evropske unije i Saveta Evrope, rekao je Vulin i poslanicima pročitao neke od novina u zakonu.
Ministar je naveo da se uvodi naknada od 0,4 odsto za minuli rad samo kod poslednjeg poslodavca, ugovor za rad na određeno vreme sada može da traje 24 meseca, a u određenim slučajevima i duže, a posebnim odredbama je ojačana zaštita materinstva i osoba sa invaliditetom.
Prema njegovim rečima, poslodavac će ubuduće za otpremnine davati dve prosečne zarade umesto tri, a otpremnina će se plaćati samo za rad kod poslednjeg poslodavca, što će pospešiti zapošljavanje starijih radnika.
Dodao je da će zaposleni u izvršnom, a ne više sudskom postupku, moći da dobiju svoju zaradu koju poslodavac nije isplaćivao.
Plaćeni odmor posle 30 dana rada
Vulin je rekao da radnici imaju plaćen godišnji odmor već posle 30 dana rada, umesto šest meseci kako je bilo do sada, ali i pet dana plaćenog odsustva.
Govoreći o minimalnoj zaradi, Vulin je rekao da se ona obračunava na osnovu minimalne cene rada i vremena provedenog na radu, a ta zarada sadrži porez i doprinose koji se plaćaju za rad.
Uvodi se obaveza poslodavca da samostalno ili u saradnji sa sindikatima utvrdi razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade, ali i obaveza poslodavca da po isteku roka od šest meseci obavesti reprezentativni sindikat o razlozima nastavka isplaćivanja minimalne plate.
Vulin je zaključio da je postojeći zakon pokazao mnoštvo nedostataka i nepreciznosti i da je najvažniji cilj donošenja izmena da se poveća zapošljavanje.
Obrazlažući Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Vulin je rekao da se poseglo za usporavanjem odlaska u penziju, što će biti urađeno postepeno, jer se žene i muškarci izjednačavaju tek 2032. godine.
U Srbiji imamo 1.700.000 penzionera, a prema pravilima trebalo bi da budu tri zaposlena na jednog penzionera, što znači da bi nam bilo potrebno 5.100.000 zaposlenih, što nije moguće u zemlji od sedam miliona stanovnika, naglasio je Vulin.
Predloženim izmenama uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene, ta starosna granica će se podići sa 60 na 65 godina, tako što će se postupno podići od 2015. do 2020. godine, za šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za dva meseca na godišnjem nivou.
Usporen odlazak u penziju doneće uštede, naglasio je Vulin i dodao da je prošle godine 53 odsto muškaraca otišlo u prevremenu penziju.
Uvodi se utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.
Prema njegovim rečima, znatne uštede doneće i ograničen institut beneficiranog radnog staža.
Predsednica Skupštine Maja Gojković rekla je večeras da ne smatra da je povredila Poslovnik time što nije, kako su ocenili poslanici opozicije, na vreme upozorila poslanike SNS-a Mirka Krlića i PS-a Nebojšu Petrovića da ne koriste izraze udruženi zločinački poduhvat i genocid u raspravi o izmenama Zakona o radu.
Krlić i Petrović su u raspravi u načelu o izmenama Zakonu o radu ukazali da je procesom privatizacije "izvršen genocid nad radnicima" i da je to bio "udruženi zločinački poduhvat", na šta su reagovali pojedini poslanici opozicije.
Gojković je upozorila poslanike vladajuće koalicije da ne koriste takve izraze i ne izazivaju burne reakcije poslanika opozicije, ali i da ne smatra da je povredila Poslovnik o radu.
Replicirajući poslanicima demokrata, koji su oštro kritikovali zakon, Vulin je rekao da su u poslednjih 12 godina uspeli da naprave kapital "ili pljačkama ili da ga rasprše".
"Kažete mi smo smenjivali ministra poljoprivrede, jeste, smenjivali smo ih kad ne rade dobro, ali vaši su u zatvoru, vaši ministri poljoprivrede su u zatvoru", obratio se Vulin opoziciji.
"Vi koji ste namakli omču na vrat naše države, sada je zatežete tako što pozivate na ukrajinski scenario, na nestabilnost, na razbijene glave, na razbijene izloge u Srbiji, zato što želimo tu omču da olakšamo", rekao je šef poslaničke grupe SNS-a Zoran Babić.
U popodnevni satima, raspravi o izmenama Zakona o radu priključio se i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je pozvao poslanike da razmisle dobro i daju podršku izmenama Zakona o radu.
"Molim sve narodne poslanike da dobro razmisle i daju podršku ovom zakonu jer on treba da omogući da neki ljudi ponovo počnu da rade, idu ujutru na posao, i da u Srbiju dođu investitori. Svako ko kaze drugačije nije iskren", rekao je Stefanović.
Poslanik opozicione Nove demokratske stranke Janko Veselinović izrazio je čuđenje što ministar policije brani zakon o radu, na šta je ministar Vulin odgovorio da to nije sporno, jer je Stefanović član Vlade, a Vlada je predlagač zakona.
Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić kaže da je država iznad svega, te je penzionerima Srbije najbitnije da im je garantovano da su penzije, iako male, redovne i sigurne.
Dubravka Filipovski iz Nove Srbije objašnjava da član 89 pored trudnica prepoznaje i zaposlene žene, koje doje dete, kao kategorije kojima je potrebna dodatna zaštita. "Po novom zakonu, poslodavac je dužan da i njima obezbedi plaćeno odsustvo", kaže Filipovski.
Opozicija: Zakon uvodi princip jeftine radne snage
Poslanici opozicije ocenili su da je Zakon o radu "katastrofalan", istakavši da neće povećati zaposlenost i omogućiti nove investicije. Opozicija će predložiti gotovo 200 amandmana.
Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Borislav Stefanović istakao je da nije prihvaćen nijedan od ključnih zahteva sindikata, pa zato moli ministra Vulina da kaže ili napiše kakav će konkretan rezultat na planu novog zapošljavanja doneti zakon, koliko će na kraju godine biti zaposlenih, koliko će mladih dobiti posao.
"Uvode neke mere koje su apsolutno u korist tajkuna, poslodavaca koji zapošljavaju više od dve, tri hiljade ljudi. Apsolutno ni na koji način ne jačaju prava radnika", ocenjuje Stefanović.
Stefanović smatra da se predloženim merama jača, kako je istakao, jedan odsto ljudi u Srbiji koji će sa radnicima moći da postupaju "kako god hoće".
"Zakonom se uvodi princip jeftine radne snage, odnosno njim će srpski radnik koji je pošten i vredan, postati kao radnik na Bliskom istoku koji proizvodi patike a ne može da ih kupi", dodao je Stefanović.
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da bi izmene zakona trebalo da smanje budžetski deficit zapošljavanjem i privlačenjem stranih investicija, kako to predlagač tvrdi, što je značajno, jer je ekonomija Srbije "u slobodnom padu i to 300 kilometara na sat".
"Ipak, ovaj zakon ne uspostavlja nov radno-pravni status poslodavca i zaposlenog, ali to nije ni moguće jer nememo raščišćene odnose u samoj osnovi sistema zemlje i u privrednom sistemu", smatra Čanak.
LSV će pomoći da zakon, koji nije, kako je Čanak ocenio, nimalo sistemski i vrlo je ograničenog dometa, učini boljnim ulaganjem amandmana.
Poslanica Saveta vojvođanskih Mađara Elira Kovač ocenila je da predložene izmene Zakona o radu nisu tako drastične kao što se spekulisalo i da je predlog izbalansiran.
Prema rečima predsednika SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, izmenama Zakona o radu daje se pravni okvir za otpuštanje trudnica, porodilja... i zakon se mora uskladiti sa Ustavom i ostalim zakonima koji tretiraju sličnu oblast.
Novinarima u Skupštini Srbije poslanik Nove demokratske stranke Marko Đurišić rekao je da izmene Zakona o radu u ovom obliku ne štite prava na rad i neće dovesti do povećanja investicija.
Đurišić je zamerio i što, kako je rekao, nije bilo javne rasprave, nije postignut dogovor na socijalno-ekonomskom savetu, radnici su nezadovoljni, a sindikalaci protestuju.
"Mi smo podneli više od 20 amandmana i na kraju ćemo se u odnosu na to kako se većina bude ponela - opredeliti za podršku ili ne ovom zakonu", istakao je Đurišić.
Uoči same rasprave, parlament je konstatovaoostavku Lazara Krstića na funkciju ministra finansija, ali i ostavku poslanika SPS-a Petra Škundrića.
O saniranju posledica poplava
Kada je reč o Zakonu o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, to jest leks specijalisu, njime se uređuje otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenom majskim poplavama.
Na vanrednom zasedanju, pred poslanicima je i vladin Izveštaj o poplavama i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava.
Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a prestaje da važi po isteku jedne godine.
Shodno Poslovniku o radu, predsednica parlamenta Maja Gojković tu sednicu je zakazala na zahtev Vlade Srbije, pošto je parlament u vanrednom zasedanju.
.jpg)
