Izvor: Politika, 28.Feb.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žurili u Evropu, doneli neprimenjive zakone
Prebrzo usvajanje propisa u skladu sa evropskim standardima ne donosi nikakvo ubrzanje, već donosi samo usporenje, kaže Vladimir Todorić
Iako nije poznato koliko je Srbija, žureći da prihvati evropske standarde, usvojila zakona koji se ne primenjuju u praksi, u stručnoj javnosti nema sumnje da je mnogo takvih primera. Poslednji je onaj koji je nedavno izneo Goran Knežević, ministar poljoprivrede.
On je, u vezi sa referentnom laboratorijom za ispitivanje kvaliteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mleka, ocenio da „smo u prethodnom periodu u nekoj vrsti evrofanatizma” doneli niz propisa koji su u skladu sa evropskim, ali da nemamo unutrašnju organizaciju koja bi to mogla da prati.
Povodom ove Kneževićeve izjave, Suzana Grubješić, potpredsednica vlade za evropske integracije, navela je, za RTV Vojvodina, nekoliko zakona koji su usvojeni, a ne mogu da se primene u praksi – o pravosudnoj akademiji, koji ni posle dve godine od usvajanja nije sprovodiv, i zakon o notarima.
Upitana da li to onda znači da Srbija nije zaslužila da dobije datum za početak pregovora sa EU, Grubješićeva je odgovorila da jeste zaslužila, ali da će kroz proces pregovora sve te anomalije morati da nestanu, inače će zemlja biti zaustavljena „na svakom koraku”.
Posmatrano prema broju prihvaćenih propisa, Srbija, međutim, ne bi trebalo da očekuje velike zamerke iz Brisela. Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za integraciju u EU za period od jula 2008. godine do kraja decembra 2012. pokazao je da je četvorogodišnji plan usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim normama EU ispunjen čak sa 88 odsto. Od ukupno planirana 1172 zakona i podzakonskih akata, usvojeno je čak 1030.
S druge strane, u vladinom Akcionom planu za ispunjavanje preporuka iz godišnjeg izveštaja EK za 2012. godinu, koji sadrži pregled najvažnijih nedostataka na koje je ukazala Komisija, ali i pregled nadležnih institucija, mera i rokova za sprovođenje tih preporuka naveden je tačno 231 zadatak. Značajno mesto zauzimaju baš oni čijim bi ispunjavanjem trebalo omogućiti sprovodivost pojedinih propisa.
Tako je, recimo, zapisano da usvajanje podzakonskih akata na osnovu Zakona o energetici teče sporo, ali i da se ti akti pripremaju. Zatim, da je potrebno usvojiti podzakonska akta za primenu Zakona o metrologiji, doneti podzakonska akta za sprovođenje Zakona o migracijama, uložiti dodatne napore za implementaciju Zakona o transplantaciji organa...
Kao primer propisa koji već duže predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, koji je, sa Nikolom Jovanovićem, autor „Studije o implementaciji evropskog zakonodavstva”, promovisane prošle godine, navodi i Zakon o železnici. Taj zakon, usvojen u skladu sa evropskim transportnim regulativama, dozvolio je postojanje i privatnih prevoznika na železnici, a ne sprovodi se, već se železnica „i dalje posmatra, ne kao monopolski, već kao partijski resurs”.
Ističući da nije sporno da kasnimo za Evropom i da je to kašnjenje u osnovi političko, Todorić objašnjava da je Srbija kroz brzo donošenje zakona pokušala da nadoknadi taj nedostatak, prevođenjem zakona i njihovim brzim izglasavanjem u parlamentu. On podseća da se bivša predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović hvalila kako je parlament u tom sazivu doneo više od 700 zakona.
„Očigledno je tu bio akcenat na kvantitetu, što se odrazilo i na kvalitet tih zakona i na spremnost da se ti zakoni sprovode do kraja. Međutim, kada se zakoni usvoje, nema tu više deljenja na evropske, evrofanatičke, evroskeptičke ili domaće zakone. Oni svi moraju da se poštuju, jer, kao što je neko rekao, ako ministar kaže da je nivo aflatoksina malo iznad dozvoljenog onda će neko sutra reći da je imao nivo alkohola u krvi samo malo iznad dozvoljenog”.
Postoje, kaže, primeri i da se neki zakoni donesu naizgled u skladu sa pravilima EU, a da se onda „izbuše” podzakonskim aktima, kao što je to bio slučaj sa Zakonom o javnim nabavkama ili Zakonom o državnoj pomoći.
Todorić naglašava da prebrzo usvajanje propisa u skladu sa evropskim standardima ne donosi nikakvo ubrzanje, već da donosi samo usporenje. „Tako je i reforma pravosuđa pokušana, da se obavi što pre, pa onda sve sada mora ispočetka”.
I prema rečima, Nemanje Nenadića, programskog direktora „TransparentnostSrbija”, postoje različiti razlozi zbog kojih se doneti zakoni ne sprovode. „Ponekada se ne primenjuju zato što nisu usvojeni podzakonski akti, a ponekad se ne vodi računa o tome šta treba uraditi da se zakon primeni”, kaže Nenadić i dodaje da treba praviti razliku između odredaba koje su neprimenjene od onih koje su neprimenjive, dakle onih koje sadrže neku nemoguću normu, nešto što je suprotno samoj prirodi.
Istakavši, recimo, da za Zakon o tajnosti podataka nisu doneti neki podzakonski akti, pa su pojedine odredbe neprimenjene, već nekoliko godina, naglašava: „Kada država propisuje neki standard, mora da bude svesna toga i da li je obezbedila dovoljan nadzor nad njegovom primenom. Konkretno, za mleko, da li će biti dozvoljeno 0,5 ili 0,05 aflatoksina, nije od suštinskog značaja za primenu zakona. Bilo koja da je granica, neko mora da kontroliše da li se ona poštuje. Ako država nije u stanju da obezbedi kontrolu jedne granice, nema razloga da se veruje da bi bila u stanju da obezbedi kontrolu neke druge granice”.
Nije, po njegovim rečima, toliki problem što se usvajaju brojni evropski standardi, već što se nedovoljno razmišlja o ostatku pravnog sistema zemlje i nekritički prenose evropske direktive u naš pravni sistem. Takav je slučaj, recimo, sa Zakonom o kontroli državne pomoći, u koji je uneta „jedna institucija za koju je jako teško reći šta je”.
Biljana Čpajak
objavljeno: 28.02.2013.
