Izvor: Politika, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvor za negiranje genocida
Ministri pravde 27 zemalja EU usvojili Direktivu koja predviđa zatvor za one koji dovedu u pitanje zvaničnu kvalifikaciju nedavnih sukoba u Africi i na Balkanu
Javno opraštanje, negiranje ili trivijalizovanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada se sprovodi na način koji bi verovatno podstakao nasilje ili mržnju prema nekoj grupi ili njenom pripadniku postalo je krivično delo u svim zemljama Evropske unije. Kako prenosi londonski "Gardijan", pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva dana u Luksemburgu ministri pravde 27 zemalja članica EU potpisali su Direktivu o rasizmu i ksenofobiji koja za ovo krivično delo predviđa kaznu zatvora od jedne do tri godine. Prema pisanju "Gardijana" dogovor je postignut uz kompromis koji treba da uspostavi ravnotežu između slobode izražavanja i oštrog stava prema antisemitizmu i ostalim oblicima rasizma i predrasuda.
U Direktivi se ne pominje negiranje holokausta, ali ona ide korak dalje jer će pod udar zakona doći svako ko dovede u pitanje zvaničnu kvalifikaciju nedavnih sukoba u Africi i na Balkanu. To je za Srbiju posebno važno, jer je Međunarodni sud pravde u Hagu presudom u sporu BiH protiv Srbije zločin u Srebrenici definisao kao genocid. To bi praktično značilo da bi u zatvoru mogli da završe svi oni koji poriču ili izraze sumnju u razmere ili karakter zločina u Srebrenci.
I u Srbiji već je bilo zahteva da se kažnjavaju oni koji negiraju ovaj zločin. Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića sprema se da predloži republičkom parlamentu Deklaraciju u kojoj bi Srbija "kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudila svaki pokušaj relativizacije zločina počinjenih u naše ime tokom rata u BiH, a naročito na području zaštićene enklave Srebrenica, kao i da kroz pravni sistem osudi poricanje genocida u Srebrenici".
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko tvrdi da je krivično sankcionisanje negiranja ili relativizacije genocida obaveza Srbije po presudi MSP.
"Takvi zakoni postoje i u drugim zemljama. To je jedini način da se u Srbiji prihvate neke činjenice. Takav zakon je potreban jer ovde nema nikakve moralne osetljivosti i empatije za ono što se dešavalo u Srebrenici. Nažalost ovde se sve pod prinudom dešava pa i prihvatanje nekih činjenica i istina o onome što se događalo u bliskoj prošlosti", kaže Biserko.
Novi zakon EU već je naišao na osporavanja i protivljenja boraca za ljudska prava i slobodu izražavanja širom Evrope. Britanski blogeri, kako piše "Dejli telegraf", kažu da će ovaj drakonski zakon značiti kraj slobode govora jer im se zabranjuju komentari na internetu "formulisani tako da mogu da podstaknu nasilje ili mržnju".
I u Srbiji je bilo oštrih reakcija na predlog LDP-a i nekih nevladinih organizacija da se zakonski zabrani izražavanje sumnje u kvalifikaciju Međunarodnog suda pravde da se u Srebrenici desio genocid.
Kako je u izjavi za "Politiku" rekao Miloš Jovanović, istraživač-saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, prihvatanje ovakvog predloga bilo bi uplitanje zakonodavne vlasti u pisanje istorije. On smatra da bi trebalo istoričarima ostaviti nauku i da to nije dužnost zakonodavca. "Kada bi bio donet zakon kojim bi se krivično odgovaralo za poricanje i relativizovanje genocida, bio bih doveden u situaciju da kao naučnik ne smem da iznosim svoje naučne stavove što se kosi sa slobodom mišljenja i izražavanja. Mi ne možemo da raspravljamo da li je bilo zločina u Srebrenici – bilo je, ali da li je to zločin genocida to i te kako treba da bude podvrgnuto stručnoj raspravi", smatra Jovanović.
Američki profesor prava sa Univerziteta u Pitsburgu Robert Hejdn smatra da je genocid političko, a ne činjenično pitanje i da je samim tim otvoreno za svako osporavanje. On smatra da postoji sličnost između zahteva da se kriminalizuje svaka "relativizacija" zločina sa bivšim verbalnim deliktom iz nekadašnjeg socijalističkog prava.
Nemačka, Francuska, Belgija, Austrija, Španija i još nekoliko istočnoevropskih zemalja već imaju zakone koji zabranjuju negiranje holokausta. Ovi zakoni će i dalje važiti. Međutim, Britanija, Irska i nordijske zemlje opirale su se, kako piše "Gardijan", ovakvom zakonu da se ne bi ugrožavala naučna ili umetnička sloboda (osim ako se izričito ne raspiruje verska mržnja).
U Direktivi se, inače, ne pominje masovno ubijanje Jermena u Turskoj 1915. godine mada Jermeni insistiraju da bi taj zločin trebalo kvalifikovati kao genocid. Turska, kandidat za članstvo u EU, jasno je stavila do znanja da bi se tome snažno usprotivila.
J. Cerovina
[objavljeno: 21.04.2007.]
