Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto (ne) potpisati SSP
Predsednik i premijer, i njihovi partijski saradnici, i juče su nastavili spor oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU
Potpisati ili ne potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – pitanje je sada, oko koga se svom žestinom spore Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Mada SSP još niko zvanično nije ponudio na potpisivanje, ove dve stranke uhvatile su se u koštac kao da se dokument već nalazi na stolu pred njima. O SSP-u još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednom su juče govorili najviši državni funkcioneri, predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, koji su i lideri pomenutih stranaka, a njihove stavove „potkrepili” su i njihovi partijski saradnici Dragan Đilas i Zoran Lončar, ministri.
Predsednik Tadić je u Privrednoj komori Srbije rekao da pridruživanje Evropskoj uniji nema alternativu i da bi nepotpisivanje SSP-a izazvalo katastrofalne posledice po srpsku ekonomiju. Prema njegovim rečima, lutanje naše zemlje u političkom smislu odbilo bi strane investitore, pogotovo one iz EU, tako bi se smanjila zaposlenost, što bi zemlju uvelo u izolaciju.
– Svako od nas pojedinačno od tog ugovora može da ima samo korist. Interesantno je da mi nikada ne propustimo priliku da propustimo priliku. Što možemo sami sebi da otežamo, niko ne može – primetio je Tadić i dodao da potpisivanje sporazuma ne narušava integritet zemlje, jer u tom ugovoru stoji da se poštuje Rezolucija 1244 UN.
On je naveo da čak 80 odsto građana Srbije misli da treba da uđemo u Evropsku uniju i da tako pokazuju viši nivo političke zrelosti od mnogih političara.
Premijer Koštunica ocenio je da eventualno potpisivanje sporazuma sa EU 28. aprila ne bi imalo nikakvu vrednost niti bi proizvelo bilo kakvu obavezu za Srbiju kao državu. „Narodna skupština Srbije je svojom Rezolucijom od 26. decembra 2007. godine direktno zabranila da se potpisuje sporazum sa EU ako taj sporazum nije u funkciji potvrđivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije”, istakao je Koštunica u izjavi dostavljenoj Tanjugu.
Zato, ocenio je predsednik vlade u tehničkom mandatu, „ukoliko bi neko potpisao taj Solanin sporazum 28. aprila, bilo (Božidar) Đelić ili (Boris) Tadić, to bi mogao da uradi samo u ime njihove partijske koalicije, a nikako u ime Srbije”. Ministar za NIP Dragan Đilas (DS), pak, tvrdi da će SSP, ako nam bude ponuđen, biti i potpisan, prenosi Fonet. Odgovarajući na pitanja građana Srbije u otvorenom telefonskom razgovoru, on je istakao da smo „pre četiri meseca bili vrlo blizu tog potpisa, ali je onda usledio stav premijera da se to ne potpisuje jer se time priznaje misija Euleksa na Kosovu, a sa druge strane Holandija je potpisivanje uslovila izručenjima haških optuženika, tako da smo ostali bez sporazuma”. „Sada svim silama radimo da ga dobijemo”, rekao je Đilas.
Na pitanje kako sada tehnička vlada ima ovlašćenja da sklapa sporazum sa EU, a nema za energetski sporazum sa Rusijom i za autoput, Đilas je odgovorio da Božidar Đelić ima ovlašćenje za potpisivanje SSP iz perioda kada vlada nije bila u tehničkom mandatu, a da je stopirana ratifikacija tih sporazuma u skupštini koja je raspuštena. U ovom slučaju ni sporazum sa EU neće biti ratifikovan, već samo potpisan, objasnio je Đilas.
A ministar prosvete Zoran Lončar (DSS) na ovakve najave odgovara da postoje pravni mehanizmi kojima bi se sprečilo nezakonito potpisivanje SSP, ne želeći da precizira koji su. On je na konferenciji za novinare koalicije DSS–NS rekao da će ti mehanizam onemogući bilo koga u vladi kojoj je prestao mandat, pa i potpredsednika vlade Božidara Đelića, da u svojstvu člana vlade pre izbora potpiše sporazum. „Ako bi se desilo da koalicija Čanak–DS–G17 plus pod pritiskom NATO-a potpiše SSP, onda bi Solana mogao da ode u Prištinu i da Čekuu i Haradinaju saopšti da je Srbija priznala nezavisno Kosovo, a da je on lično završio posao započet 1999. godine kada je NATO bombardovao Srbiju”, rekao je Lončar.
On je istakao, kako prenosi Tanjug, da posle 11. maja nova vlada mora sa EU da razmotri svaki član SSP, posebno raspravi član 135, i osnovno pitanje da li se sporazum odnosi na celovitu Srbiju ili se Kosovo izostavlja.
A Demokratska stranka je u saopštenju dostavljenom agencijama „povodom netačnih informacija o sadržaju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, navela da je to sporazum o kojem je Koštuničina vlada u dva mandata pregovarala i parafirala i za koji je vlada jednoglasno donela odluku da treba da bude potpisan.
DS u saopštenju ističe da su „stoga nejasne pobude premijera i njegovih ministara koji neprestano zbunjuju i plaše građane sadržajem sporazuma koji su sami pregovarali i usvojili, a koji u istom takvom neizmenjenom obliku treba da bude i potpisan”.
A. N. – B. B.
[objavljeno: 15/04/2008]
.jpg)
