Izvor: Politika, Tanjug, 04.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita državnih interesa košta
Potrebno stalno prisustvo srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini. Najveći uspeh ublažavanje rezolucije o Kosovu
Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nemaju obavezujući karakter, ali imaju izuzetno veliku težinu i zato je vrlo važno za svaku zemlju da bude tamo i da spreči donošenje akata koji su štetni za nju i da lobira za svoje interese, kaže za Po„litiku” Miloš Aligrudić, donedavni šef naše delegacije u ovoj međunarodnoj instituciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << On navodi da je Srbija uspela da iz teksta Rezolucije o Kosovu i Metohiji izbaci odredbu prema kojoj Parlamentarna skupština Saveta Evrope podržava nezavisnost KiM, kao najbolje rešenje.
Kosovo je, ipak, postalo nezavisno?
Rezolucija nije bila dovoljna da zaustavi nezavisnost, ali je jako važno što PS SE (Parlamentarna skupština Saveta Evrope) nije usvojila tekst u prvobitnoj verziji, jer nije stvoren utisak, što je bila namera, da najstarija evropska organizacija, čiji deo su i zemlje koje nisu članice Evropske unije, podržava nezavisnost Kosmeta.
Pomenuli ste lobiranje...
Tamo se najlakše i najjednostavnije može lobirati za svoje interese, jer su prisutni i predstavnici vlasti i opozicije iz svake zemlje, a stvaranje dobrih kontakata izuzetno je važno, jer se ne zna ko će sutra u nekoj zemlji imati ključni uticaj.
Šta i kako ste uspeli da izlobirate?
Baš kod ove prve rezolucije o KiM, koju je podneo vrlo uticajni, sada pokojni, lord Ralston Džonston, pomogli su nam britanski konzervativci. Tako je Dejvid Velšir, koji je sada šef evropske demokratske grupe, uz dogovor s nama, podneo svoj amandman kojim se izbacuje odredba o nezavisnosti KiM. Specifičnu pomoć pružila nam je i nemačka delegacija odsustvom sa glasanja, što je, takođe, bilo dogovoreno. Važno je biti prisutan i brzo reagovati čim se pojavi nešto što je štetno za zemlju. Ukoliko sačekate da neka štetna rezolucija stigne na plenarnu sednicu PS SE, a niste reagovali kad je prolazila čitanja po komitetima, onda vam je svaki trud zaludan.
Stalno prisustvo mnogo košta, navodi se da ste vi za godinu dana potrošili 24.000 evra...
Znate šta, žuta štampa je ovih dana objavljivala skandalozne tekstove o troškovima, napravljenim zbog rada u PS SE. Ne znam koliko tačno je to iznosilo, ali nijedan evrocent od toga nije otišao u džep bilo koga od nas i svaki trošak je odobrila Narodna skupština Srbije...
To je, ipak, velika suma?
Najjeftinije je da uopšte ne učestvujemo, onda nema troškova, ali nema ni komunikacije, ni lobiranja, pa ni rezultata. Dakle, treba da odlučimo hoćemo li se svugde i na svakom koraku boriti za interese naše države ili ćemo od toga odustati, jer se 20.000_30.000 evra može utrošiti na drugi način. Ali, koliki je značaj parlamentarne demokratije najbolje se vidi po prisustvu predstavnika drugih zemalja na sednicama komiteta i drugih tela. Učešće Albanije je 52 odsto, a Norveške i Švajcarske, koje nemaju ni izbliza probleme s kojima se Srbija suočava, 98 odsto. Naše prisustvo je bilo 38 odsto. Ako hoćete da, na primer Kipar glasa za neki vaš predlog, vi morate biti na sednici nekog komiteta gde se usvaja neki dokument važan za Kipar, jer ako vi ne glasate za ono što je njima važno neće ni oni za ono što je vama važno.
Šta smatrate najvećim uspehom dok ste bili šef delegacije?
Svakako to što smo uspeli da otu„pimo” oštricu iz dve rezolucije o KiM, koje je podneo lord Džonston. Sprečili smo i usvajanje rezolucije nemačkog delegata Hermana o statusu rumunske i vlaške nacionalne manjine u Srbiji. On je pokušao da optuži Srbiju za, kako je naveo, kreiranje vlaške nacionalne manjine, a to su, po njemu Rumuni. To je bilo vrlo opasno za nas i da nismo prisustvovali na svim nivoima ne bismo sprečili usvajanje rezolucije. Ponosan sam i što smo uspeli, u dogovoru sa Rusima, da proguramo inicijativu da se Komitet SE bavi nestalim licima sa Kosmeta i trgovinom ljudskim organima. To smo pokrenuli na osnovu knjige Karle del Ponte. Izvestilac za taj posao je Švajcarac Dik Marti, poznat po tome što je istraživao tajne zatvore američke CIA u Evropi, čime se zamerio Amerikancima. Ja sam tri puta putovao južno od Ibra i stigao do Prizrena, obavio sam 35 intervjua sa ljudima čiji su članovi porodica nestali i tu su mi pomogli savetnici iz parlamenta, dakle, ni oni nisu troškarili pare za sebe, kako se zlonamerno piše. To sad treba izgurati do kraja, a to je moguće jedino prisustvom i lobiranjem.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 05/02/2009]
