Izvor: Blic, 23.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarađujem manje od nekih neuspešnih direktora
Zarađujem dovoljno za sebe i porodicu i nemam ušteđevinu, ali imam unuke koji uvek mogu da računaju na finansijsku podršku svog dede. A predlagao sam da se visokim funkcionerima, meni prvom, smanje sve prinadležnosti. Da na sopstvenom primeru pokažemo da nam je svima neophodna štednja i time sebi damo za pravo da smanjujemo plate direktorima i članovima upravnih odbora, kaže za „Blic nedelje" potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.
Mnogi vas penzioneri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hvale, ali ih zanima i da li primate i platu i penziju, idete li u prodavnicu, gde držite ušteđevinu?
– I ja bih želeo da zahvalim penzionerima za njihovo strpljenje i podršku, a pre svega za sve ono što su uradili i stvorili za vreme svog radnog veka. A penziju primam kao i svaki drugi penzioner. To je principijelan stav – ko god je zaradio penziju mora je i dobijati, i tu nema odstupanja. Zato što primam penziju, koja je daleko ispod onoga što vi novinari nazivate „najvećim penzijama", moja plata kao potpredsednika Vlade je umanjena. I to je po zakonu. Ali sve to kada se sabere, mnogo je manje od onoga što imaju članovi pojedinih upravnih odbora ili direktori javnih preduzeća. Čak i onih neuspešnih koje država dotira.
Ispunili ste predizborno obećanje dato penzionerima. Prija li vam nadimak „čovek koji je pobedio MMF"?
– Zašto vi novinari koristite uvek termin „predizborno obećanje"? Da li je to zato što ste navikli da kod nas postoje obećanja a ne i stvarne namere da se nešto uradi? E pa vidite, ja ne pripadam onima koji izgovaraju prazne reči. A drugo, ne radi se ni o kakvom predizbornom obećanju. Radi se o programu koji ima jasan cilj – obezbediti građanima treće generacije koliko je god to moguće lakši život.
Ne doživljavam sebe kao čoveka koji je pobedio bilo koga, pa ni MMF. Sa MMF-om smo pregovarali, nekoliko puta razgovore produžavali, to nisu bili ni laki ni udobni pregovori, MMF je imao svoje argumente, ja svoje i složili smo se tamo gde je jedino bilo moguće. Povišica penzija, prema programu PUPS, a sada i prema Vladinom programu, ostaje trajno.
Šta će biti s obećanjem da prosečna penzija dostigne 70 odsto prosečne zarade?
– Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od toga kako će se stvari kretati na planu svetske ekonomske krize. U Vladi je odlučeno da se sve korekcije, kako plata tako i penzija, vrše posle kvartalnih analiza naše ekonomije i ekonomske snage zemlje. Ako se kriza nastavi, ako nam se ekonomski rast uspori, svi su izgledi da će i penzije i plate ostati nepromenjene tokom 2009. godine.
Vlada je najavila različite mere štednje. Šta ste vi na tom planu konkretno preduzeli? Koliko ljudi na platnom spisku ima vaš kabinet, kako izgleda vaš vozni park?
– Moram vam reći da sam veliki protivnik ovakvih, rekao bih, tabloidskih pitanja. Jednostavno, to je banalizovanje pojma uštede – jesam za štednju, i to dokazujem svakim svojim gestom, ali jedan auto više ili dva manje u nekom kabinetu neće promeniti suštinu, ušteda na državnom nivou je nešto mnogo više. I da zadovoljim vašu radoznalost. Dve sekretarice u mom kabinetu su službenici Vlade, one su tu i pre radile. Uz mene su još šef kabineta i njegova zamenica, kabinet ima tri savetnika, od kojih je jedan na bolovanju. Pored službenog automobila potpredsednika Vlade, kabinet ima još dva automobila – škodu i 15 godina star pežo 204, uglavnom za kurirske poslove. Za rad mog kabineta odvojen je ubedljivo najniži iznos sredstava, ne zato što se smatra da radim manje od drugih, jer reforma penzionog sistema je izuzetno delikatna.
Vaša će partija uskoro formirati omladinsku organizaciju. Kako vidite budućnost PUPS-a?
– Lepo je videti da nešto u šta ste iskreno verovali, mnogo energije i ljubavi uložili, raste i razvija se. PUPS sa svojim sloganom „Partija časnih namera" dobija na popularnosti i ne krijem svoje zadovoljstvo zbog toga. Radili smo, časno se i odgovorno ponašali, nije bilo razlike u našem ponašanju i stavovima pre i posle izbora, ljudi to vide i podržavaju nas...U Beogradu PUPS odavno ima svoj podmladak, što potvrđuje da se za naš program interesuju i mladi, jer on nudi jednaku perspektivu svima.
Kako održavate fizičku i mentalnu kondiciju? Imate li neki recept za dugovečnost?
– Pristalica sam stava da rad zapravo predstavlja najbolji način za održavanje kondicije. Iz zadatka u zadatak, iz projekta u projekat, od obaveze do obaveze prosto nemate vremena za starenje. A tu je i ta genetika, nešto što se nasledilo od mojih krajiških gorštaka... U svakom slučaju, i sutra ću biti pre svih na poslu....
Mog sina je uvek interesovala karijera
Vaš sin Milan, zamenik gradonačelnika Beograda, nije naročiti štediša. Koliko ima Krkobabića na funkcijama? Da li ste zaposlili nekog iz familije?
– Milan Krkobabić je moj sin, čovek koga je od uvek interesovala karijera, politika...Tamo je zato što je demokratski izabran na tu funkciju i zato što je on to želeo, i zato što veruje da u gradu može da uradi nešto dobro. Lično mi je drago što je na sebe uzeo i resor socijalne politike, to je human posao a možemo da se savetujemo. Želim mu da uspe. I nema nikakvog zapošljavanja porodice, njenih članova, da ga ima, već bi ga tabloidi pronašli i višestruko uvećali...
