Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapad spreman da zažmuri na dvostruku secesiju?
Amerika bi trebalo dva puta da razmisli pre nego što odluči da zanemari rusko protivljenje nezavisnosti Kosova i da se zapita vredi li zbog Kosova gubiti Rusiju, upozoravaju američki stručnjaci za međunarodno pravo i spoljnu politiku. Eksperti i diplomate, koji većinom podržavaju nezavisnost Kosova i važe za naklonjene albanskoj strani u ovom sukobu, ističu da bi eventualno priznavanje nezavisnosti moglo da ima nesagledive posledice ne odnose Vašingtona i Moskve. Ignorisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskve u kosovskoj krizi, tvrde američki stručnjaci, lako bi moglo da gurne Rusiju ka Iranu ili Venecueli i pitaju se – da li Kosovu treba dati nezavisnost po cenu toga da Rusija sa takvim zemljama napravi koaliciju protiv Amerike?
Ovo retoričko pitanje, možda najbolje odslikava koliko je Vašington zatekla čvrstina ruskog stava o Kosovu. I ne samo to. Ono najbolje pokazuje da, uprkos naporima pojedinih zvaničnika EU i SAD da nezavisnost proglase za "gotovu stvar", ona to još nije.
Procena američkih stručnjaka da Rusija neće odustati od podrške Srbiji već da bi, naprotiv, mogla još da zategne odnose sa SAD, poklapa se u potpunosti i sa očekivanjima srpskog rukovodstva, tvrde izvori našeg lista u vladi Srbije i u našoj diplomatiji.
Međutim, do skora je tek mali deo američke administracije bio svestan ove činjenice. Bušovi saradnici, skoro svi osim Dika Čejnija, potpredsednika SAD, i ljudi iz njegovog kabineta, teško su prihvatali realnost da Rusija nema nameru da se povuče. Naprotiv. I najradikalniji zagovornici agresivne spoljne politike SAD sada, međutim, shvataju da Rusija na Kosovu ne može da izgubi.
U analizama istraživača nekoliko američkih instituta za spoljnu politiku, koje prenosi list "Nešnal intrest" dolazi se do zajedničkog zaključka da se Rusija preko Kosova na svetsku scenu vraća kao veliki igrač.
Kosovska kriza, za razliku od Vašingtona, za Moskvu nosi minimalne rizike. Analizirajući kakav uticaj može da ima kosovska nezavisnost stručnjaci Spoljnopolitičkog saveta pitaju šta će biti ako posle priznavanja Kosova Abhazija i Južna Osetija zatraže nezavisnost.
Dimitri Sajms, predsednik Centra "Nikson" i izdavač lista "Nešnal intrest" uveren je da bi tako nešto vodilo vojnom sukobu Gruzije i Rusije, koji bi doveo do konfrontacije Moskve i Vašingtona.
Zato, smatra on, Amerika treba dobro da razmisli da li će zanemariti protivljenje Rusije nezavisnosti bez saglasnosti Srbije i da li će odbijati da omekša svoje pozicije prema situaciji u ovim bivšim sovjetskim republikama.
Sajms upozorava da bi razmimoilaženje Rusije i Amerike oko Gruzije moglo da gurne Rusiju u neku vrstu saveza sa najvećim protivnicima SAD.
Amerika bi zbog opasnosti koje nosi produbljivanje sukoba sa Rusijom trebalo, smatraju eksperti, da pokaže volju da ugodi ruskim interesima u zamenu za njenu kooperativnost u ključnim bezbednosnim pitanjima. Američki eksperti dalje objašnjavaju da put do ruske kooperativnosti i otklanjanje pretnje vetom u SB UN vodi preko Beograda kome bi u zamenu za protivljenje kosovskoj nezavisnosti, kaže Sajms, možda mogla da se ponudi kombinacija podele Kosova i bržeg ulaska u Evropsku uniju.
Podela Kosova, pod kojom se podrazumeva podela po Ibru, u kojoj bi sever pokrajine pripao Srbiji, reklo bi se iz analiza američkih eksperata, smatra se jednim od elegantnijih načina da se reši kosovska kriza. Autorstvo nad ovom idejom, zapadni mediji ranije su pokušavali da pripišu srpskoj strani, iako su pojedini bliski saradnici vođa kosovskih Albanaca priznavali da bi podela po Ibru najviše odgovarala albanskoj strani. Beograd je, međutim, ovu ideju i zvanično odbio.
Jedan od vatrenih zagovornika podele Kosova Čarls Kapčan, istraživač Saveta za međunarodne odnose, danas, međutim, više ne govori o dogovorenoj podeli. Kapčan svoje rešenje sada naziva "duplom secesijom". Suština ovog predloga bila bi da nema dogovora, ali ima prećutnog pristajanja na realnost na terenu. Prema tom scenariju posle odvajanja Kosova od Srbije, usledilo bi odvajanje severa Kosova na kome žive pretežno Srbi od ostatka pokrajine, međunarodna zajednica ne bi učinila ništa da spreči cepanje po Ibru, a od srpske strane se ne bi tražilo da potpisuje podelu Kosova.
I ovog puta, kao i ranije kada se govorilo o podeli, na zapadu se kreira uverenje da ovakvo rešenje odgovara Srbiji, uprkos zvaničnom stavu Beograda da ne pristaje ni na kakvu vrstu nezavisnosti i podele Kosova.
Tolerisanje "faktičkog stanja" na terenu, kakvo predlaže Kapčan, princip je kojim bi međunarodna zajednica mogla da se posluži i prilikom eventualnog priznavanja kosovske nezavisnosti.
Ovaj princip mogao bi da posluži kao izlaz iz situacije u kojoj nije jasno koje bi bile granice tog nezavisnog Kosova – da li su to avnojske, da li ove Kapčanove, ili neke treće.
Naime, u budućnosti bi moglo da bude od presudne važnosti to da li će neka država reći da priznaje nezavisno Kosovo u sadašnjim administrativnim granicama ili će taj detalj izostaviti.
Ovakve nejasnoće, naime, stvaraju i u budućnosti velike mogućnosti za ono što se danas naziva "kreativnim tumačenjem" međunarodnog prava, a kojim se služi i Evropska unija da bi opravdala slanje EU policijske misije na Kosovo. Sličnim manevrisanjem pre osam godina opravdano je i bombardovanje NATO-a. Ponovno zaobilaženje UN, strahuju u Evropskoj uniji, ali i u SAD, moglo bi dodatno da otvori nove frontove sa Rusijom.
[objavljeno: ]
