Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednička „mapa puta” ka „belom šengenu”
Budući da su kriterijumi za ukidanje viznog režima prilično podložni slobodnom tumačenju EU, Dražen Maravić očekuje da se oni preciziraju
Uoči početka pregovora o liberalizaciji viznog režima, koji je Evropska komisija zakazala (dva dana pre prvog kruga ovdašnjih predsedničkih izbora) za 30. januar, Dražen Maravić, šefa Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, tvrdi da bi lično bio „veoma razočaran da dijalog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ukidanju viznog režima za građane Srbije traje duže od godinu dana”. Na isto pitanje – kada će biti postignut konačan dogovor o „rušenju šengenskog zida” prema Srbiji – niko za sada, javljaju izveštači iz Brisela, ne želi da odgovara u toj komisiji. Agencije jedino prenose tvrdnju zvaničnika da će se EK truditi da se proces okonča što je pre moguće, ali i da dosta toga zavisi od dobre volje i saradnje Vlade Srbije.
Sudeći prema onome što smo čuli od Maravića – koji kaže „razgovaraćemo sa kolegama iz Evropske komisije koliko god bude potrebno” – ovdašnje volje neće nedostajati.
Zasad se zna da dijalog formalno počinje u sledeću sredu. Nakon toga, očekuje se da dođe ekspertski tim ove komisije, „kako bi izvršio inicijalnu procenu stanja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa”. Njihov nalaz će, zatim, u znatnoj meri usloviti dalji tempo razgovora.
– Međutim, svakako nameravamo da, najkasnije u decembru ove godine, na jedan argumentovan i ubedljiv način, zatražimo da se ovo pitanje (ukidanja viza – prim. a.) stavi na dnevni red nadležnih tela EU – kaže naš sagovornik.
Naše pripreme za ukidanje viznog režima počele su još sredinom prošle godine, tokom pregovora sa EU o zaključivanju sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji. Vlada Srbije je, zbog toga i formirala radnu grupu (na čijem je čelu naš sagovornik), koju čine, pre svega, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstava spoljnih poslova, kao i Ministarstva pravde, ali i Kancelarije za evropske integracije i kabineta potpredsednika vlade.
– Krajem prošle godine, radna grupa je sačinila detaljnu informaciju o stanju u oblastima koje su ključne za liberalizaciju viznog režima, na osnovu koje je bilo jasno vidljivo da je ostvaren napredak praktično u svim oblastima. Ta informacija je zatim prevedena i distribuisana diplomatskim kanalima, tako da je sigurno i to doprinelo da EU donese odluku o početku dijaloga o ovoj temi – kaže Maravić.
Konkretno, o čemu će se, dakle, razgovarati sa evropskim stručnjacima? Naglašavajući da nije reč o klasičnim pregovorima, budući da posle ovog dijaloga neće uslediti zaključenje nekog novog sporazuma, već da je „EU ta koja jednostrano donosi odluku o stavljanju Srbije na ’belu šengen listu’”, objašnjava da će naša strana nastojati da u toku razgovora uveri svaku od država članica EU da ukidanje viznog režima neće imati nikakve negativne posledice po njih. Naprotiv.
Kaže da se, svakako, može očekivati dijalog o kontroli granica, o našem viznom režimu, sistemu azila, borbi protiv ilegalnih migracija, kriminalu i korupciji. Inače, procenjuje se i stanje u domenu zakona, drugih propisa i strateških dokumenata, zatim, način njihove primene, kao i stanje i kvalitet materijalnih i kadrovskih potencijala.
– Posebna pažnja biće usmerena na primenu sporazuma o readmisiji, bezbednosti dokumenata, kao i ukupnom stanju javne bezbednosti u Srbiji. Naime, načelni kriterijumi za ukidanje viznog režima su poznati, ali su podložni dosta slobodnom tumačenju EU. Zbog toga smo mi predlagali da se ti kriterijumi preciziraju i da se zajednički izradi „mapa puta” Srbije ka „beloj šengen listi”, tako da očekujem da i tome bude reči već na prvom sastanku – kaže Maravić.
A, koliko činjenica da ovaj dijalog počinje u januaru, a ne u martu, kako je prethodno rečeno, pomera našu raniju procenu da će Srbija biti spremna za bezvizni režim krajem ove ili početkom sledeće godine? Dok Maja Bobić, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta, podseća na to da je taj vladin plan bio vrlo ambiciozan u trenutku kada je najavljen (prošle godine) i kaže da sada, „možda, postoje šanse da se taj plan ispuni”, Maravić ukazuje na to da najava dijaloga već za sam početak ove godine govori, zapravo, o nečem drugom. Važno je, kaže, razumeti da je pitanje viznog režima u stvari pitanje međusobnog poverenja u sektor javne bezbednosti države.
– Mi smo, reformom naše policije i rezultatima koji su u poslednjih nekoliko godina ostvareni, posebno u domenu borbe protiv droge, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija, uspostavili čvrste odnose poverenja i saradnje s ključnim faktorima bezbednosti u Evropi. Zbog toga je danas za te države moguće da donesu racionalnu odluku da ukinu vizni režim za građane Srbije.
A, na pitanje kada će se to napokon desiti, on odgovara, slično kao i naša sagovornica – da to, ipak, zavisi od brojnih faktora.
Da bi naši građani putovali u Evropu bez viza potrebno je da se s tim saglasi svih 27 članica EU. Bobićeva ne veruje da će doći do potpune liberalizacije viznog režima bez ispunjenja haškog uslova, odnosno ona se nada da će do trenutka kada to pitanje stigne na dnevni red EU i pitanje saradnje s Hagom biti rešeno. Kad je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji na najvišem nivou definiše politički okvir saradnje sa EU, Bobićeva smatra da je njegovo potpisivanje svakako uslov za potpunu liberalizaciju viznog režima.
U svakom slučaju, treba se setiti da je u Briselu, prvi put, u prvoj polovini prošle godine, bilo planirano da krajem 2007. počnu pregovori o ukidanju viza, ne samo za Srbiju, već i za ostale zemlje zapadnog Balkana (koje su, takođe, jesenas potpisale sporazum o viznim olakšicama). Otvaranjem dijaloga, sledeće sedmice, Srbija će, znači, prednjačiti u odnosu na svoje susede. Zato je nedavna odluka EK, po rečima Maje Bobić, „vrlo pozitivan signal”.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 28/01/2008]
