Izvor: S media, 15.Sep.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev za ulazak u EU u decembru
Sve snage ministarstva spoljnih poslova Srbije usmerene su na to da obezbede da kandidatura naše zemlje za članstvo u EU krajem godine ne završi u prašnjavoj fioci u Briselu, a glavni problem je obezbediti konsenzus svih zemalja članica da formalno priznaju jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Kako „Blic“ saznaje u vrhu Vlade Srbije, priznanje primene S S P-a očekuje se u novembru.
Procene da bi Srbija, ako propusti kraj godine za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << podnošenje kandidature, mogla da za članstvo u EU čeka još 15 godina, pokrenule su ovdašnju diplomatiju da učini sve da „uhvati voz“ tokom švedskog predsedavanja. Zato se ubrzano radi na prikupljanju podrške za Srbiju. Činjenica da iz EU dolaze suprotstavljeni signali, da recimo italijanski ambasador u Beogradu Armando Verikio nedavno pozove Srbiju da do kraja godine preda kandidaturu, a šef švedske diplomatije Karl Bilt, u jučerašnjem intervjuu „Blicu“ kaže da sa tim treba sačekati, ukazuju da su napori Beograda još neizvesni, ali nadomak cilja.
Kako je „Blicu“ nezvanično rečeno u Vladi Srbije, na formalnom priznavanju perioda u kome je Srbija jednostrano sprovodila S S P, Beograd radi uz saradnju sa švedskim ministarstvom inostranih poslova čiji je šef, da podsetimo, jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
- Ključni momenti koji će pokazati da li smo na dobrom putu su izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je na dnevnom redu 14. oktobra. Ako on bude pozitivan, sledeći test je priznanje primene S S P, što bi moglo da usledi u novembru, nakon što se završi izbor čelnih ljudi briselske administracije. Potrebno je obezbediti konsenzus svih država članica EU da bi to moglo da se dogodi. Do tada je potrebno obezbediti podršku većine članica za kandidaturu Beograda ili da bar nema neprijatelja među velikim članicama. Jer, podnositi kandidaturu bez toga je rizik da ona završi u fijoci – kaže izvor „Blica“ iz Vlade uz napomenu da ni jedna od zemalja Zapadnog Balkana koje su do sada podnele kandidaturu nisu bile ohrabrivane da to urade, već im je poručivano da sačekaju razumniji rok.
U Evropskoj komisiji postoji raspoloženje da, kako saznajemo, predlog o formalnom priznanju primene S S P stavi na dnevni red krajem oktobra, da bi Savet EU o tome odlučivao u novembru, kada se očekuje i odluka o ukidanju viza za građane tri zemlje Zapadnog Balkana. Ukoliko sve bude po planu, u novembru bi trebalo da bude odluka o vizama, u decembru bi Srbija trebalo da podnese kandidaturu. Ovo, naravno, ne bi značilo i da se Srbija oslobodila konačnog uslova – hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
- Svako ko želi da postane član u jednom trenutku mora i da podnese zahtev za kandidaturu. Mi radimo na tome da našim partnerima u EU objasnimo da je napredak u našim evrointegracijama potreban, ali objašnjavanje nije dovoljno. Potrebno je da kod kuće uradimo sve što je potrebno da bi te dobre stvari dodatno izvršile pritisak – objašnjava za „Blic“ Milica Delević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU.
Tanja Miščević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i bivša direktorka kancelarije za pridruživanje EU, ocenjuje da je odlična diplomatska inicijativa tokom koje se intenzivno sa državama članicama razgovara o načinu primene S S P. Ona ne odbacuje mogućnost da se u slučaju Srbije napravi svojevrsni presedan i pre odmrzavanja S S P-a prihvati kandidatura Srbije, kako je to nedavno nagovestio Ivo Vejvoda, ekspert za pitanja diplomatije.
- Sa EU je sve moguće ako postoji konsenzus država članica. Čini se da u ovom trenutku u EU preovlađuje mišljenje da je prvo potrebna primena S S P-a, pa tek onda predaja kandidature. Formalno, kandidatura može doći u istom trenutku kad i odluka o primeni S S P – kaže Miščević za „Blic“.
Ministri spoljnih poslova EU juče i danas u Briselu zasedaju i iako su ključnu pažnu posvetili problemima u Avganistanu i Iranu, očekuje se da izraze zadovoljstvo zbog nagodbe Hrvatske i Slovenije o otklanjanju blokade hrvatskih pregovora o članstvu u EU. „Zeleno svetlo” za nastavak pregovora Zagreba s EU pospešiće regionalnu stabilnost i biti uzor za Zapadni Balkan u celini”, istaklo je predsedništvo EU, koje planira da do kraja godine podstakne „novu etapu” u pridruživanju Zapadnog Balkana EU. Kako je juče izvestila Slobodna Evropa u krugovima EU naglašavaju da se pre odgovora na nameru Srbije da podnese kandidaturu do kraja godine mora „raščištiti” da li će Holandija prihvatiti nužnost ubrzavanja evropskih integracija zapadnobalkanskog regiona i da Srbija kroz diplomatske napore mora doći do „kritične mase” u podršci unutar članica Unije.
.jpg)
