Izvor: Danas, 25.Jan.2016, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za građane jedinstvo nije uvek dobitna kombinacija
- Odluka proevropskih opozicionih stranaka o tome da li će na izbore ići u jednoj ili više kolona neće biti laka jer građani koji svakako neće glasati za stranke na vlasti niti za partije opozicione desnice drugačije reaguju na koalicije te se ne može sa sigurnošću reći hoće li jedna kolona izazvati bolji ili lošiji rezultat. Iako vole jedinstvo, mnogo je animoziteta među stranačkim liderima koji se mogu preslikati i na birače koji se zbog toga mogu pasivizirati. Ključno za odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << birača je ipak poverenje u one koji im nude svoje pozicije i rešenja, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje da li je biračima proevropske opozicije uopšte bitno hoće li biti jedne ili više stranačkih kolona.
Lideri DS, LDP i SDS saopštili su javnosti u petak da će odluka o tome hoće li sarađivati ili ne na izborima, odnosno hoće li se praviti jedna ili više lista, biti doneta posle ozbiljnih istraživanja javnog mnjenja ali onoga što misle njihovi članovi. Istraživanja su, kako saznajemo, već naručena i istraživači na njima rade.
Srđan Bogosavljević iz Ipsos stratedžik marketinga za Danas kaže da je ljudima važno imaju li poverenja u one koji predstavljaju proevropske stranke, a ne da li se one ujedinjuju ili razjedinjuju.
- Ako u nekog lično imaju poverenja, onda će glasati za njegovu opciju. Ljudi ni ovde pa ni u svetu više ne čitaju stranačke programe i odlučuju se na osnovu ličnosti i poverenja u nju. Nije im bitno ni čak ni šta pričaju, već da li toj osobi veruju - objašnjava Bogosavljević.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesid, za Danas kaže da je to šta građani misle teško reći bez istraživanja i analize da li se stvoreni animozitet među liderima proevropskih opozicionih stranaka preneo na birače. On objašnjava da su se velike koalicije poput DOS ili ZES pravile dugo i da se radilo na predstavljanju sinergije njihovih različitih članica i uoči i tokom kampanje, ali da ni sada nije kasno da stvaranje eventualne zajedničke liste proevropskih stranaka. Kako kaže Vuković, ne mora uvek da znači da će udruživanje stranaka koje imaju na primer pet, šest ili 11 odsto dati veći rezultat, već se može desiti da zajednički rezultat bude i manji.
Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, za naš list kaže da ako bi se govorilo iz ugla psihologije mase, ljudi generalno vole jedinstvo, dok individualno retko koji građanin sam za sebe pravi neku razliku između jedne ili više kolona.
Prema njegovim rečima, u slučaju jedne kolone možda bi se digla tenzija i marketinški postigla atmosfera jedinstva i moguće pobede, što ljudi generalno vole.
- Teško je oceniti bez istraživanja i teško je sa sigurnošću reći koja je opcija bolja - jedna ili više kolona. Ako bi sada postojao jasan odgovor da je bolja jedna kolona, te stranke bi sigurno to i uradile i izbegle sukobe pred izbore. Postoji ogroman strah kod njih da li će samostalno preći cenzus, a u strahu su velike oči. Zajednički izlazak bi sigurno mobilisao biračko telo i neopredeljene i on bi možda izazvao taj sinergetski efekat, ali ništa se ne može sa sigurnošću reći - objašnjava Pejić.
Stefanović pozvao Radulovića
Lider Levice Srbije Borislav Stefanović pozvao je pokret Saše RadulovićaDosta je bilo na razgovor o nastupu na predstojećim izborima. Kako Stefanović kaže za Danas, Radulović je pozvan na sastanak tokom ove sedmice, ali još nije poznato da li će se i odazvati. U Radulovićevom pokretu, s druge stane, preneli su Danasu da "Saša Radulović razgovara i razgovaraće sa Stefanovićem". Međutim, Radulović smatra da nije pitanje stvaranje koalicije za preskakanje cenzusa, nego o "okupljanju oko programa Dosta je bilo", sročenom u 20 tačaka pod nazivom "Godina prekretnice".
Stefanović je pre nekoliko dana, na predstavljanju programa pod nazivom "Srbija posle Vučića", rekao da će narednih dana pozvati na razgovore sve stranke koje nisu desnica.
B. C.
