Izvor: Politika, 12.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Kosovo tehnička, za Hag vlada punog kapaciteta
Da li je pokušaj blokiranja ministra spoljnih poslova u ostavci da govori u SB UN nagoveštaj kako bi pristalice nezavisnosti Kosmeta mogle da iskoriste period do izbora nove vlade u Srbiji
Iako se činilo da, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja koja su usledila, na diplomatskom planu ne mogu uslediti nikakve gore posledice, pad vlade, koja će do izbora funkcionisati samo u tehničkom smislu, otvorio je put novim nevoljama Srbije. Prvi potez usledio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je preksinoć, samo četiri dana posle pada vlade, na sednici Saveta bezbednosti UN, kada su SAD i Velika Britanija pokušale da spreče izlaganje ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, osporavajući celishodnost istupanja člana vlade „pošto je ona podnela ostavku”.
Zahvaljujući zalaganju ruskog ambasadora Vitalija Čurkina, čija zemlja tokom marta predsedava najvišem telu UN, ovaj pokušaj je blokiran, ali je otvorio pitanje šta Srbija još može da očekuje u vezi sa Kosovom i Metohijom u naredna dva meseca do parlamentarnih izbora i možda još nekoliko do formiranja nove vlade.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić veruje da će na diplomatskom planu sigurno biti još takvih pokušaja, pošto je očigledno da se „ceo međunarodni pravni poredak menja ka tome da će velike moćne zemlje, pod raznim izgovorima, moći da otimaju komade manjim zemljama”.
„Vlada jeste tehnička, ali kada su u pitanju obaveze Srbije, na primer isporučivanje optuženih za ratne zločine, oni se ne bi ponašali prema vladi kao da je u ostavci. To je opšta neprincipijelnost i ničeg tu novog nema”, kaže Nikolić.
U situaciji u kojoj se Srbija protivi razmeštanju evropske civilno-vojne misije Euleks na severu pokrajine zbog toga što je došla na Kosmet bez odluke SB UN i bez preporuke generalnog sekretara Ban Ki Muna, postavlja se pitanje da li je „tehnički mandat” vlade pogodan trenutak za što brže rešavanje ovog problema.
Ugledni američki analitičar Čarls Kapčan juče je upozorio da će SAD i EU narednih nedelja morati da se pozabave s nekoliko ključnih izazova, od kojih je najveći odnos prema severu Kosova. „SAD i EU moraju ili da spreče sever da se otcepi od nove države ili da izvedu njegovu mirnu secesiju, ako se podela pokaže neizbežnom”, izneo je Kapčan u autorskom tekstu koji je objavio časopis „Forin afers”.
Kakve poteze iz Brisela i Vašingtona možemo očekivati narednih meseci niko nije voljan da prognozira. Sociolog i politički analitičar Jovo Bakić upozorava da ni u međunarodnoj zajednici pozicije nisu istovetne i da EU u ovom trenutku ne odgovara bilo kakvo zaoštravanje odnosa sa Srbijom, a naročito im je važno da na Kosovu bude stanje što mirnije.
„Sjedinjenim Američkim Državama to ne mora biti u interesu i ako na Kosovu bude neke vrste ishitrenih poteza to će biti verovatno potezi koje će SAD inicirati”, kaže Bakić i upozorava „ako kosovski Albanci krenu u agresivnije akcije, moglo bi se pretpostaviti da su koordinirane sa SAD”.
Međunarodni civilni predstavnik za Kosovo Piter Fejt, međutim, juče je rekao da će za razmeštanje Euleksa na sever Kosova biti potrebne, najverovatnije, godine, te da će EU za realizaciju tog plana „pokušati da uključi i Beograd”. Koliko će to biti moguće zavisiće od rezultata parlamentarnih izbora i od toga kakva će vlada biti formirana.
Bakić podseća da je Kosovo samo jedan od detalja u mozaiku preko kojeg se želi pokazati da „zapadni Balkan, zapravo, nije istočna granica EU, nego je zapadna granica imperije SAD, koja polazi od srednjeg istoka i obuhvata ceo lanac muslimanskih zemalja, preko Turske, Albanije, Kosova i BiH”. Odnos između EU i SAD po pitanju Kosova, on ocenjuje kao situaciju u kojoj bi EU više postala rival nego partner SAD.
Što se tiče EU, tehnički mandat vlade i vreme do izbora u Srbiji predstavljaće zatišje, barem u kontekstu Kosova i Metohije. Sagovornici „Politike”, saglasni su u proceni da će EU povodom razmeštanja evropske misije na sever pokazati više obzira „nego što bi inače imali”.
Sudeći po porukama koje ovih dana stižu od zvaničnika iz Brisela, za očekivati je da će se EU uzdržavati od poteza koji bi Srbiju na predstojećim izborima mogli da poguraju u naručje onih stranaka koje ne smatraju proevropskim.
Međutim, takođe je malo verovatno da se raskorak između SAD i dela EU može u narednom periodu iskoristiti za neki novi diplomatski prodor. Najverovatniji ishod je da će želeti da sačekaju rezultate izbora, pa da preduzmu određene akcije u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Ipak, na pitanje da li će neke zemlje EU koje se do sada nisu izjasnile o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, čekati ishod izbora da bi donele odluku o tome, Milan Nikolić odgovara da je to malo verovatno.
„Ko je do sada želeo da prizna, mahom je priznao. Ostalo je još nekoliko zemalja u našem susedstvu i nije isključeno da će one sačekati, ali to nije toliko u vezi sa našim izborima, nego je spoljnopolitičko pitanje tih zemalja”, kaže Nikolić.
-----------------------------------------------------------
Bakić: Razlika samo u nijansama
Kakva god vlast bila u Srbiji, ona ne može promeniti pravac međunarodne politike prema Kosovu. Razlika je samo u tempu i u pitanju kakva će biti politika značajnih međunarodnih činilaca prema ostatku Srbije. Ako bi imali koaliciju SRS i DSS, onda bi se išlo đonom. Ako na vlast dođe neka druga, onda će biti verovatno malo više razumevanja. Ali kada je u pitanju Kosovo, radi se samo o nijansama. Glavno pitanje je da će ostatak Srbije moći da računa na relativno prijateljstvo ili neprijateljstvo EU i SAD, smatra Jovo Bakić.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 13/03/2008]
