Izvor: Blic, 01.Nov.2015, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vulin: Vučić ne treba da ulazi u sukobe, ja ću se boriti za njega
Po opisu ministarskog mesta, Aleksandar Vulin treba da brine o radnicima, socijalno ugroženim, penzionerima i borcima, ali sad je preokupiran migrantima.
A bili su ga ophrvali i izbori za koje je navijao. Je li mu žao što ih skoro neće biti?
- Jeste, žao mi je. Naročito kad sada gledam ove neke funkcionere SPS-a kako se ponašaju, s kim se slikaju.
Mislite na Branka Ružića koji se fotografisao sa navijačem koji je vređao Vučića? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Da. Smatra da je dobar čovek neki huligan koji vređa predsednika vlade čiji ste deo i koalicije čiji ste deo. Onda nije loše da se ide na izbore, pa neka vam to bude izborna platforma. Ali onda to radite kao opozicija, a ne sa udobne pozicije potpredsednika vladajuće partije. Da, šteta je što nema izbora.
Sablaznili ste se nad izjavom akademika Kostića o Kosovu. Da li je problem to što je rekao ili što je izgovoreno - istina ?
- Problem je što je to rekao predsednik SANU. Teško ćete u svetu naći sličan primer da institucija tog ranga i nacionalnog značaja ima takvu disproporciju s onim što se smatra nacionalnom politikom. Može to da govori Sonja Biserko, ali sa te pozicije za javnu reč morate imati odgovornost. U trenutku priče s Uneskom, drugog Briselskog sporazuma, imate predsednika Akademije koji kaže da je sve što radite pogrešno.
A da li je istina to što je rekao?
- Nije istina. De jure nije istina, nije došlo do priznanja Kosova. Drugo, ako mi nemamo nikakav uticaj tamo, zašto i o čemu pregovaramo. Ako države Srbije tamo nema, kako će se to sprovoditi taj Briselski sporazum.
- Ne znam što bi bila tajna da mi spremamo prihvatne kapacitete za te ljude tokom zime. Svakog dana u Srbiji ima između pet i sedam hiljada migranata od Preševa do Šida, ali većina naših smeštajnih kapaciteta je prazna. Ne žele da se zadržavaju ovde. Ali kako bude dolazila zima, zadržavaće se duže, a mi moramo biti spremni na to. Dakle, nema nikakve tajnosti. Da li će biti kasarne, ili će biti hotel, bolnica, neko omladinsko odmaralište, potpuno je nevažno. Bitno je samo da to bude na ruti, uz autoput, što manje u naseljenom mestu. I zbog mira migranata i zbog mira našeg stanovništva. Pokazali smo se kao dobri domaćini i zašto to da kvarimo. Ne zaboravimo da smo pre dvadeset godina imali krvav rat. I sad nemate ni jedan jedini incident, a prošlo je 300.000 muslimana kroz ovu zemlju.
Da se vratimo na ono što je i de fakto i de jure pod vašom ingerencijom. Kako penzionerima kao nadležni ministar objašnjavate što su im penzije smanjene?
- Kako da ne, vrlo često objašnjavam, jer sam stalno među ljudima!
Kažem im istinu. Kažem im da se zemlja zaduživala da bi im penzije bile povećavane. Mi smo morali da ih smanjimo kako ne bismo pojeli budućnost vaše dece i vaših unuka, kao što su radili naši prethodnici? Ovo je jedini način.
Bojim se da za mnoge od njih to objašnjenje ne pije vodu i da će teško imati razumevanja za njega?
- Imaju i razumeju, kao što znaju da su se dizali krediti nekad da bi se podizale plate i penzije koje nismo zaradili, tako sad znaju da smo morali da uštedimo kako bi sutra moj sin i njihov unuk ne bi morao da se zadužuje.
Kako ste kao levičar ušli u koaliciju s ljudima koji su do juče bili deklarisani desničari, mislim na SNS. Idu li zajedno Draža i Če Gevara?
- Izvinite, SNS nije ta stranka. Mi se nalazimo svako na svom delu političkog pola. Kao što znate, ministar Stefanović je rekao da rehabilitacija Draže Mihailovića nije nešto čemu se on raduje. Naprotiv. Nije to baš tako?
Nego kako?
- Izvinite, znate li šta je levica?
Pa, više nisam siguran, a imate li vi osećaj da ste izdali tu ideju?
- Levica je biti na strani onog ko pati. Ja sam jedini ministar rada i socijalnog staranja u Evropi koji u godini štednje i fiskalne konsolidacije nije smanjio nijedno socijalno davanje.
Moje ministarstvo je prvo koje je u socijalni program uvelo i radnike iz propalih privatizacija. Prethodne vlade su im govorile imate svog gazdu, pa mu se žalite. Mi smo im, za razliku od njih, rekli da nisu radnici krivi što je država dopustila pljačkašku privatizaciju, i zato ćemo ih sačuvati. To je levica.
Dugo se znate sa Vučićem, kažete da ste se ljudski prepoznali. Šta to znači?
- Znamo se decenijama, znamo se iz svih perioda, iz vlasti i iz opozicije, iz različitih vlasti i različite opozicije i uvek smo bili prijatelji. E kad taj ljudski odnos prođe sve te provere, onda znate sa kime ste. Zaista imam iskreno poštovanje za Vučića i mogu slobodno da kažem da sledim njegovu viziju kako Srbija treba da izgleda.
U javnosti se stiče utisak da se preko mere dodvoravate premijeru?
- To pričaju oni koji su od Borisa Tadića pravili ikonu. Ja sam saborac Aleksandra Vučića i braniću ga na svaki način gde god mogu i koliko god mogu. Ne razumem ljude koji mogu da navijaju za Zvezdu a da igraju za Partizan. Meni je to neshvatljivo. To je kao da kažete jednom fudbaleru previše se zalažeš na terenu.
Ne samo da se zalažete, moglo bi se reći - izgarate!
- Zalažem se i daću sve od sebe. Znate šta, Vučić je prvi i ne treba on da štiti mene nego ja njega. Ne treba on da ulazi u svaki sukob, ja treba da ulazim u sukob. Zato što tako treba. Predsednika vlade čuvaju ministri, druga čuvaju drugovi, i ja sam taj. A da ja vas pitam, je l‘ stvarno mislite da Vučiću treba neko ko mu se dodvorava?
Grešna mi duša, ponekad i mislim!
- Ne, njemu trebaju saborci. To u meni ima!
Bili ste recenzent stripa „Alan Ford”. S kojim se likom identifikujete?
- Što bi rekli, volim ih sve. Ne bih mogao da se pojedinačno identifikujem, ali mogu da se nađem u duhu Alana Forda i u toj jetkoj ironiji koju sam obožavao.
Ko je Super Hik ove Srbije?
- Niko na vlasti. Ovi što su do juče vladali i sprovodili pljačkašku privatizaciju! Samo što je Super Hik bio mnogo šarmantniji i za sebe nije uzimao ništa.
Poznati ste i kao vatreni fan „Azre“. Na šta i na koga vas asocira čuvena Štulićeva pesma „Kurvini sinovi“?
- Na iste ljude na koje me je asocirala i tada kada sam je slušao, ali iz pristojnosti neću imenovati.
Zašto stalno nosite crnu garderobu. Zar uz levičara ne ide nešto crveno?
- Ponekad obučem crvenu majicu sa likom Če Gevare. Crno nosim iz praktičnih razloga jer najveći deo dana provodim na terenu i u različitim aktivnostima. U crnom možete na teren, a možete da uđete i u svečanu salu!
Znači nije fetiš?
- Nije ideologija, ako ste na to mislili!
Da li ste čitali knjigu Mire Marković?
- Nisam još stigao, ali pročitaću svakako.
Očekujete li da i vi tamo budete jedan od junaka?
- Sigurno. Ja sam deo tog vremena i ostavio sam neki trag. Dobar ili loš, kako za koga.
Većina naroda ga ne pamti baš po dobru.
- Bila je to borba, a borba je ceo moj život. Ja ništa u životu drugo nisam radio, samo sam se borio. Bio je to i period iskušenja, i uspeha i neuspeha, ali nije nešto za šta mislim da je bilo loše.
Bilo je i ratova i bede. Može li se reći da je taj režim unazadio Srbiju?
- Ne. Ne mogu da kažem da je taj režim bombardovao sam sebe i ne mogu da kažem da je taj režim napravio pljačkašku privatizaciju, kad nije. Da je imao grešaka, imao ih je koliko hoćete, ali ne mogu da ga optužim za ključne stvari koje su nam promenile život. Nismo mi sami sebe bombardovali, nismo otcepili Kosovo, uništili privredu, ta vlast nije sama sebi zapalila Skupštinu...
Ali ste prilično pomogli u svemu tome. I nije patila vlast nego narod, društvo je bilo kriminalizovano, ljudi su se ubijali po ulicama...!
- U svakom društvu ima kriminala, ali ne možete za to kriviti samo jednu partiju i jednu vlast. Podsetiću vas da je svaki litar nafte koju smo tada vi i ja potrošili bila kriminal, svaka kutija cigareta je bila kriminal, svaka flašica hrane za bebe bila je kriminal. Bile su sankcije, ako se sećate? A gde su sankcije, tu su šverceri, gde su šverceri tu je i kriminal, a gde je kriminal biće i ubistava i svega ostalog.
Da li ste se posle 2000. godine nekad sreli sa gospođom Marković?
- Nisam, nažalost!
Jeste li se čuli telefonom?
- Jesmo, posle smrti predsednika Miloševića. Izjavio sam saučešće.
Nosite brojanicu, jeste li religiozan čovek?
- Ne spadam u religiozne ljude, ali brojanice nosim ceo život. Prvu brojanicu sam dobio kao dvadesetogodišnjak od tadašnje devojke. I od tada je uvek imam uz sebe. Imam čitavu kolekciju.
Zašto ste ošišali kosu?
- Zbog starosti. To isto me je pitao i Bora Đorđević i odgovorio sam mu da sam to uradio jer sam počeo da ličim na njega. Znate, kad u mojim godinama niste srećan čovek i niste rokenrol zvezda, onda je vreme da se ošišate.
A hteli ste da budete rok zvezda?
- Jesam. Pisao sam tekstove za neke bendove u mladosti, ali u meni nije bilo muzičkog talenta.
Ali vidim da održavate kondiciju, vežbate?
- Trudim se. Znate, neko ruča, a neko ode da trči. Ja trčim.
S kim se najbolje slažete u Vladi?
- Sa ministrima Stefanovićem i Gašićem. I naravno, s premijerom.
Apis je zaslužio Aleju velikana
Kako je „Blic” juče ekskluzivno najavio, posmrtni ostaci Dragutina Dimitrijevića Apisa biće preneti u Aleju velikana.
- Pukovnik Apis, majori Ljubinko Vulović i Rade Malobabić su nepravedno osuđeni i rehabilitovani su 1953, ali njihova rehabilitacija nikad nije sprovedena. Apis je zaslužio da se nađe u Aleji velikana, i po meni, i po sudu koji ga je rehabilitovao, i po sudu istorije, jer su ciljevi njegove borbe bili pravedni. Njemu se u najveći greh stavlja Majski prevrat, a on je tad bio kapetan, bio je teško ranjen i nikoga nije ubio. Može li da bude nečasno što je Apis učestvovao u dovođenju Karađorđevića na vlast, a časno to što su oni vlast preuzeli. Ako je to bilo loše, zašto smo onda Karađorđeviće sahranjivali uz sve počasti. Ja mislim da je časno i da je dinastija Karađorđevića bila spas za Srbiju. Dakle, stvar je ili-ili. Ili i Apis i Karađorđevići - ili ni Apis ni Karađorđevići.
.jpg)
