Izvor: Blic, 14.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojislav Koštunica: Predsednik će biti Maršićanin
Vojislav Koštunica: Predsednik će biti Maršićanin
Nije bilo nikakvog dogovora o predaji Milorada Lukovića Legije, niti o bilo kakvim garancijama Vlade Srbije, odbacio je u razgovoru za 'Blic' premijer Srbije Vojislav Koštunica spekulacije zašto se Legija baš sad predao i da je dobio neke garancije Vlade.
- Lukovićeva predaja je za mene, ministre policije i pravde predstavljala veliko iznenađenje, ali s druge strane i zadovoljstvo. Jer, što više imate optuženih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svedoka, očuvanih dokaza s kojima sud raspolaže, to bolje. Sud bi bio još u boljem položaju da ima na raspolaganju još neke od optuženih koji su u bekstvu - rekao je Koštunica. Ko se sve od članova Vlade sreo s Legijom nakon njegove predaje?
- Ministar policije Dragan Jočić. Šta je Jočić pričao s Lukovićem?
- Sve ono što je vezano za sam postupak koji je zakonom predviđen u ovakvim situacijama.
Miroljub Labus je izjavio da je Legija tražio bezbednost za svoju suprugu i da ne bude otrovan. Da li su to bili njegovi jedini zahtevi?
- Pitanje bezbednosti članova porodice bilo koga ko je optužen nije pitanje nagodbe, već je stvar zakona i države. Verujete li vi da se Legija svih 14 meseci krio u svojoj kući?
- To deluje neverovatno. Prva stvar koja mi pada na pamet kada me to pitate jeste ona čuvena rečenica bivšeg ministra policije: 'Prevrnućemo i nebo i zemlju'. To bi valjda podrazumevalo prevrtanje i te kuće. Pomaže li Vlada porodicu pokojnog premijera?
- Razgovarao sam s Ružicom Đinđić. Prethodni premijer Zoran Živković me upoznao sa problemima kada je reč o stanovanju, bezbednosti porodice pokojnog premijera. Vlada se angažovala oko toga da se nešto što je započela prošla vlada apsolutno ostvari. Razgovaraću s Ružicom i oko drugih stvari koje se mogu učiniti da se još više pomogne porodici Đinđić. Na pretnje koje su nedavno upućene porodici Đinđić, država će najodlučnije reagovati i pružiti punu bezbednost porodici ubijenog premijera. Srbija mora biti bezbedna zemlja i ova vlada će sve učiniti da tako i bude. Kakav ishod predsedničkih izbora očekujete?
- Uveren sam da je politika ove vlade, koja se ogleda u zakonskom uređivanju Srbije, otvaranju i rešavanju pitanja mnogobrojnih slučajeva korupcije koje smo nasledili, porastu industrijske proizvodnje, izlasku s ozbiljnim planom za rešenje kosovskog pitanja, dobrim odnosima s međunarodnom zajednicom, posebno u finansijskom segmentu, nešto što kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina preporučuje za pobednika u drugom krugu izbora. Kakva je sudbina Vlade u slučaju pobede Tomislava Nikolića?
- Uopšte ne razmišljam o tome. Ne mogu ni da zamislim pobedu Nikolića. Hoće li Vlada podržati Borisa Tadića ukoliko lider DS uđe u drugi krug s Nikolićem?
- Ne razmišljam ni o tome jer ni to ne očekujem. Kakve je poruke EU doneo Kris Paten?
- U tim razgovorima i sa naše i sa evropske strane potvrđena je opredeljenost za očuvanje državne zajednice. Da ona zaista bude funkcionalnija, što ona i postaje kompletiranjem državnih institucija izborom suda, obrazovanjem skupštinskih odbora, usvajanjem poslovnika o radu parlamenta. Kad je reč o evropskim integracijama, ostalo je otvoreno pitanje usaglašavanja Akcionog plana, čuvenih 56 poljoprivrednih proizvoda. U razgovoru s Patenom na rešenje tog pitanja ukazali su i Marović i Đukanović i u tom pravcu su učinjeni neki koraci napred. Znači, postoji predlog Akcionog plana?
- Radi se o predlogu rešenja o kome se diskutovalo i sve dotle dok ne bude prihvaćeno od svih strana, nije uputno govoriti unapred. Prva Patenova reagovanja na taj predlog bila su da se radi o konstruktivnom pokušaju kako bi se pitanje neusklađenosti carinskih stopa poljoprivrednih proizvoda moglo prevazići. Da li je bilo uslovljavanja od strane Patena?
- Ne. Osnovna Patenova zamerka je bila nedovoljna saradnja s Hagom i poruka da zaboravite na prošlost.
- Te dve stvari su povezane i ne radi se o zamerkama, već o konstataciji činjenica. Ne vidim velike razlike u tumačenjima Patena i Vlade o problemu Haga. Taj problem se mora rešiti tako da se, uz uvažavanje sadašnjih okolnosti, moramo okrenuti budućnosti. Da li je bilo govora o generalima?
- Ne. Kakva je njihova sudbina?
- Saradnja s Hagom se može ostvarivati na više načina. Oni koji kritikuju tu saradnju zaboravljaju činjenicu da se veliki broj srpskih i crnogorskih državljana, političara i vojnih starešina najvišeg ranga nalazi u Hagu. Nijedna druga država uključena u sukobe na prostoru bivše Jugoslavije ne može se ni primaći SCG. Veliki broj dokumenata koje je Hag tražio je stavljen na raspolaganje tom sudu, veliki broj svedoka je oslobođen čuvanja državne tajne. Marović je najavio izručenje generala nakon izbora.
- Suđenje generalima u Srbiji i dalje ima prednost. Jeste li možda pregovarali s generalima o dobrovoljnoj predaji?
- Ne. Marović i Davinić su pozvali generale da se dobrovoljno predaju. Jeste li vi spremni da to učinite?
- Trebalo bi brzo obrazovati novi nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom, kako bismo videli kako će se ta saradnja dalje odvijati. Kad je reč o pozivima, moj stav je poznat - nisu ti pozivi u domenu prava, već u slobodi svakog pojedinca i njegovoj odgovornosti. Važnije je nešto drugo, na čemu insistira ova vlada, a to je da se date garancije poštuju i da se optuženi puste da se brane sa slobode do suđenja. To Haški sud nije poštovao. Da je takvih slučajeva bilo, stvari bi stajale drugačije. Da li je Tužilaštvo zloupotrebilo prisustvo ministra pravde Zorana Stojkovića u Hagu i da li je na taj način Srbija ponižena kao država?
- Nije Srbija ponižena. Država je ispoljila spremnost na saradnju s Hagom i svaki drugi gest Stojkovića ne bi bio dobar. Po mom najdubljem uverenju, poniženo je pravo, koje u ovom slučaju nije poštovano. Statut Tribunala nije poštovan jer se po statutu državni predstavnici, koji potvrđuju garancije za optužene, ne mogu ispitivati, niti tretirati kao svedoci. Prekršena su pravila koja bi trebalo da obavezuju Haški sud. Odlazak ministra pravde u Hag trebalo je da bude iskorišćen za uspostavljanje saradnje, podsticanje na dobrovoljnu predaju optuženih, rešavanje njihovog finansijskog statusa. I da ta saradnja treba da se ostvaruje polazeći od pretpostavke nevinosti, da niko nije kriv dok se to ne dokaže. Bili ste nedavno u Irskoj, gde ste se sreli s desetak premijera...
- DSS je član posmatrač Evropske narodne partije, koja je najuticajnija i najbrojnija u Evropskom parlamentu. To je asocijacija partija centra i desnog centra. Do tog skupa je došlo uporedo sa samitom svih zemalja EU u Dablinu. Razgovori te vrste su vrlo korisni, tražite podršku za šta vam je potrebna i to je jedna vrsta diplomatije, partijske diplomatije. Sastancima je predsedavao bivši belgijski premijer Vilfred Martins, a tu su bili premijeri više zemalja, među kojima Silvio Berluskoni, Kostas Karamanlis, Ivo Sanader. Od svih učesnika je kao veoma značajan ocenjen susret s hrvatskim premijerom Sanaderom zbog unapređenja razvijanja odnosa SCG i Hrvatske. Nenad Čaluković
