Izvor: Blic, 29.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast je iznad zakona
Vlast je iznad zakona
U Srbiji se zakon primenjuje sve dok to vlastima odgovara, a nezavisne institucije guraju se u stranu istog trenutka čim utvrde nešto što nije u skladu sa interesima vlasti, objašnjavaju sagovornici 'Blica' poslednje primere pritisaka na nezavisne institucije.
Pitanje jeste - da li su nezavisne institucije koje bi trebalo da se bave škakljivim temama u Srbiji unapred osuđene na propast?
Prvenstveni cilj formiranja nezavisnih institucija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeste da se dođe do objektivnog rešenja ili istine o nekom slučaju, ali Nemanja Nenadić, izvršni direktor organizacije 'Trasparentnost Srbija', navodi da većina takvih komisija ili saveta nema ovlašćenja koja bi mu omogućila nezavisnu ulogu.
- Istina je da mnoge od tih institucija nisu zaživele, a one koje jesu ograničene su ili budžetom koji im određuje država ili činjenicom da nemaju ovlašćenja kojima bi svoje zaključke sprovele u delo. Pored toga, često, kada je reč o nezavisnim institucijama, morate imati sreće da na čelo dođe prava osoba. Tu podrazumevamo lice koje će svojim autoritetom izgurati stav te komisije ili institucije, jer kod nas ne postoje precizne odredbe o načinu izbora članova takvih tela - kaže Nenadić.
Nemogućnost da nezavisna tela utiču svojim nalazima na postupke vlasti, Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, smatra frustrirajućom.
- Ako vas nadležni ministar nakon što predate izveštaj o 'Sartidu' nazove babama narikačama, to sigurno nije prijatno. Ali Savet je bar otvorio temu korupcije u Srbiji - objašnjava Barać motive zašto još uvek smatra da ima smisla da Savet postoji.
Nenadić smatra da političke elite nisu spremne da se odreknu dela moći da bi se napravio prostor za neometan rad nezavisnih institucija.
- Činjenica je da nezavisne institucije ne snose odgovornost prema biračima za svoje postupke. To iritira političare koji zato i ne dele moć - objašnjava on. Barać istovremeno tvrdi da izvršna vlast u Srbiji ne dozvoljava formiranje institucija pravne države.
- U ovoj zemlji sve zavisi od izvršne vlasti. Tu ne pravim razliku između prethodne i sadašnje Vlade Srbije. Pa ovde imate javne tužioce koji će vam reći da su u protekle tri godine osam puta polagali zakletvu. Oni ne znaju i da li uopšte rade - objašnjava naša sagovornica. Ona naglašava da načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku ne važi u Srbiji.
- Poslanici mirno gledaju kako Vlada poništava rešenje organa koji su oni formirali. Ništa ne kažu iako su prihvatili prvobitnu odluku Komisije za hartije od vrednosti da se 'Apurna' isključi. Kada je takav odnos prema parlamentu, zamislite okolnosti u kojima rade nezavisne institucije - priča predsednica Saveta. Ona se osvrće i na potez tužilaštva koji je na predlog ministra naložilo ukidanje rešenja o diskvalifikaciji 'Apurne'.
- Čudno kako tako nisu reagovali kada smo mi predali izveštaj o šećernoj aferi ili 'Sartidu' - glasno razmišlja Barać.
U Srbiji je teško naći instituciju koja može da radi nezavisno, ocenjuje Barać i zaključuje:
- Ne znam ko će u Srbiji da pristane da, posle onoga što se dogodilo, bude član Komisije za hartije o vrednosti. Istovremeno, ne znam ko bi uopšte hteo da uloži u Srbiju kada se ovde, ako vlasti ne odgovora, zakon poništava. Nikola M. Jovanović
