Izvor: GradskeInfo.rs, 16.Sep.2026, 14:05
Како разликовати алергију на амброзију од прехладе код деце: Имунитет се јача здравим навикама
Кијање, свраб и запушен нос без температуре чешће указују на алергију, док су повишена температура, малаксалост и губитак апетита карактеристичнији за инфекцију, објашњава проф. др Александар Совтић.
Фото: Unsplash/cberlinguet
Сезона амброзије многим родитељима доноси дилему да ли >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << су кијање, запушен нос и кашаљ код детета последица алергије или респираторне инфекције. Према речима проф. др Александра Совтића, специјалисте пулмологије и заменика директора Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“, преосетљивост на амброзију ретко се јавља код сасвим мале деце и по правилу представља проблем код предшколаца, старије деце и адолесцената.
– Имаће симптоме опструкције горњих дисајних путева, запушен нос, свраб и кијање, а притом неће имати симптоме прехладе коју углавном прате повишена телесна температура, малаксалост и губитак апетита – објашњава проф. др Совтић.
Како додаје, код поједине деце преосетљивост на амброзију може да изазове и симптоме алергијске астме.
– Тада деца имају нарочито изражен ноћни кашаљ, а то може бити праћено свирањем у грудима, чујним дисањем и осећајем недостатка ваздуха – упозорава др Совтић.
Мање респираторних инфекција током лета
Током летњих месеци број акутних респираторних инфекција је мањи, али повратак деце у вртиће и школе поново отвара питање честих инфекција и начина на који родитељи могу да припреме децу за боравак у колективу.
Професор истиче да су деца млађег узраста осетљивија, док је имунизација најбољи начин превенције заразних болести које могу имати тешке последице.
– То су инфекције које уз имунизацију или изостану или буду испољене у много блажој клиничкој форми – каже проф. др Совтић.
Пет до седам инфекција годишње код мале деце није неуобичајено
Када је реч о уобичајеним инфекцијама које се испољавају као прехладе, акутне цревне инфекције или болести са повишеном температуром, родитељи не би требало да буду изненађени њиховом учесталошћу.
– Таквих ситуација има просечно пет до седам годишње код мале деце, па ако сте рђаве среће, то је сваких три до четири недеље – наводи проф. др Совтић.
Због тога је важно да болесно дете не иде у вртић, јер једно оболело дете у колективу може довести до ширења инфекције међу осталима. Посебан проблем настаје ако се релативно једноставне и благе инфекције закомпликују тежом клиничком сликом или бактеријском суперинфекцијом.
„Здрава нечистоћа“ уместо суплемената за јачање имунитета
Професор Совтић објашњава да имунитет детета не треба побољшавати посебним препаратима пре поласка у колектив.
– Све оно што су радили наши стари треба радити и данас. Никакви посебни препарати, никакви витамини, суплементи – истиче он.
Посебно указује на првих 1.000 дана живота, које описује као својеврстан прозор шансе за правилно сазревање имунског система. Важну улогу у том процесу имају цревни и респираторни систем, као и кожа, преко којих организам долази у контакт са окружењем.
– Ако је то окружење такозвана здрава нечистоћа, то ће довести до ваљаног сазревања имунског одговора – објашњава пулмолог.
То, како додаје, не значи да не треба водити рачуна о хигијени, већ да није потребно стварати стерилно окружење.
– Не треба превише да гланцамо и чистимо да све буде стерилно. Ако хемијским средствима чистите кућу више од два пута недељно, излажете дете загађењу унутар куће, које делује врло иритантно на дисајне путеве – напомиње др Совтић.
Једнако је важно да деца не буду изложена дуванском диму.
– Излагање електронским и класичним цигаретама изразито је штетно за децу – истиче Совтић.
Пратити квалитет ваздуха пре изласка напоље
Када је реч о боравку деце на отвореном у Београду, др Совтић каже да су повољнији нешто виши делови града, у којима постоји струјање ваздуха и где је степен аерозагађења обично мањи.
Ипак, уместо ослањања само на локацију, родитељима саветује да прате актуелне податке о квалитету ваздуха.
– Пратите каква је загађеност ваздуха у тренутку када бисте изашли напоље и избегавајте дужи боравак на отвореном када је ваздух загађен – саветује доктор, додајући да и спољно и загађење ваздуха у затвореном простору могу неповољно да делују на здравље.
Значајни искораци на Институту
Говорећи о раду Института, Совтић истиче да су последњих година направљени значајни искораци – од увођења секвенцирања егзома нове генерације, преко интервентних пулмолошких и кардиолошких процедура, до минимално инвазивних хируршких техника и новина у области имунизације.
Све то, како указује, има исти циљ – да деца која у Институт долазе болесна добију савремено лечење и врате се кући здрава.
Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије годишње прегледа више од 190.000 малих пацијената, а као највећа педијатријска установа регионалног значаја збрињава и најтеже оболелу децу из Србије и окружења.
Иако летњи месеци обично доносе нешто мањи притисак када је реч о деци са акутним респираторним инфекцијама, за Институт за мајку и дете практично нема периода у којем се обим посла значајно смањује.
– Институт, као највећа педијатријска регионална институција, прима оболелу децу из целог региона – из Републике Српске, Црне Горе и Северне Македоније, и за нас радног времена практично нема – истиче професор Совтић.
Он објашњава да усталjeni режим према којем је Институт непарним данима пријемна градска установа не значи да осталим данима не збрињава пацијенте.
– Функционишући као регионална установа, примамо најтеже оболеле из земље, али и из окружења.
За разликовање алергије од инфекције, симптоми попут свраба у носу, кијања и запушеног носа без температуре више одговарају алергијском ринитису, док су температура и општа малаксалост типичнији за инфекције
Колико често треба мерити крвни притисак и шта не треба радити пре мерења
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Како разликовати алергију на амброзију од прехладе код деце: Имунитет се јача здравим навикама се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
