Izvor: B92, 17.Maj.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlada u senci bez mnogo uticaja"
Beograd -- Na najavu lidera LDP-a Čedomira Jovanovića o "vladi u senci", politički analitičari podsećaju da takvi slučajevi u srpskom parlamentarizmu nisu bili naročito uspešni.
Vlade u senci su karakteristika britanskog parlamentarizma, koji je uspešno primenjen još jedino u Australiji, bivšoj koloniji Ujedinjenog kraljevstva. U Srbiji su formirane u više navrata, Poslednju je obrazovala Demokratska stranka Srbije u junu 2002, a prvu vladu u senci, 1993. formirala je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srpska radikalna stranka nakon razlaza sa socijalistima.
Radikali su podršku usvajanju budžetu te godine uslovljavali kadrovskim promenama u vojsci, što je bio uzrok razlaza sa socijalistima. Pošto nije bilo raspoloženja da im se izađe u susret - SRS je obznanila svoje političke ambicije i formirala vladu u senci.
Ideju o vlade u senci imala je srpska opozicija početkom 1999. godine u pokušaju da se suprotstavi režimu Slobodana Miloševića, ali je nikada nije realizovala zbog nejedinstva.
Podršku opoziciji, doduše uz određene ograde, dala je i Srpska pravoslavna crkva pozivajući Miloševića da se povuče sa vlasti.
Formiranje paralelne vlade bilo je planirano za skup zakazan za Preobraženje, 19. avgusta u Beogradu, ali do toga nije došlo, između ostalog i zato što se na tom skupu nije pojavio Dragoslav Avramović, koji je bio "viđen" za njenog šefa.
"Vlada u senci" DSS-a iz 2002. bila je posledica sukoba između DSS i DS, koje su bile koalicioni partneri u tadašnjoj Demokratskoj opoziciji Srbije.
Neposredan povod za osnivanje vlade u senci DSS je nasla u odluci ostatka DOS-a da oduzme mandate njenom 21 poslaniku.
Program te vlade je predstavio "premijer" Maršićanin, koji je rekao da su svega tri njena predstavnika političari, a ostali stručnjaci.
Tadašnji premijer Zoran Đinđić ocenio je da u ekspertskom delu vlade u senci "ne vidi nikoga ko je bolji od eksperata koji su sada u Vladi Srbije". On je kazao i da bi u politickom delu svog kabineta "voleo da vidi DSS, jer bi to bilo dobro za političku stabilnost zemlje", ali da "nije siguran da bi se tada poslovi obavljali efikasnije".
Lider Nove Srbije Velimr Ilić je u svom maniru rekao da je potez DSS "jos jedna blamaža u svetu" i da ta stranka treba da uđe u vlast, pošto je za to dobila mandat od građana, dok "vlade u senci može da formira ko god hoće, na svakom ćošku".
Namere o formiranju vlade u senci iznosio je i Savez za promene 1999. godine.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje da se vlade u senci "nisu pokazale previše uspešnim, ni kada je reč o Savezu za promene devedesetih, ni kad je reč o vladi DSS-a posle 2000. godine".
Vukadinović smatra da srpska politička javnost i mediji nisu dovoljno zaininteresovani za rad takve vlade i da " formiranje takve vlade obično služi kao jednokratni marketinški potez".
On je, međutim, ocenio da "vlade u senci" mogu da budu dobra obuka za buduće funkcionere u vlasti".
Sociolog Vladimir Vuletić takođe smatra da "vlade u senci ne daju nikakve posebne efekte", ali da doprinose aktivnijem političkom životu, jer otvaraju stalnu polemiku oko važnih pitanja.
On je ocenio da ideja o vladama u senci brzo "zamre" i da takve paralelne vlade imaju smisla samo ukoliko vlada koja je formirana "ne radi svoj posao dobro" pa se građanima, na taj način nudi alternativa.
.jpg)
