Izvor: Politika, Beta, 01.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada će uticati na zarade direktora JP
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je od određivanja plata direktorima i članovima upravnih odbora važnije promeniti način izbora rukovodilaca, koji su dosad birani po partijskom ključu
Kolike će ubuduće biti plate funkcionera u javnim preduzećima, odnosno da li će direktorske zarade, kako se spekuliše u medijima, biti ograničene na 120.000 dinara, kolika je plata premijera, biće poznato nakon što Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, po instrukcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Srbije, izradi pravilnik kojim će biti uređena ova oblast. Premijer Mirko Cvetković izjavio je juče da vlada neće da propisuje raspone plata između radnih mesta u javnim preduzećima, ali da će uticati na određivanje plata rukovodstva u javnim preduzećima.
Cvetković je novinarima na skupu o reformi državne uprave, kako prenose agencije, rekao da je analiza plata u javnim preduzećima pri kraju i da bi uskoro vlada trebalo da je razmatra i predloži odgovarajuća rešenja koja će se odnositi i na isplate zarada menadžmentu javnih preduzeća. On je ocenio da „visina plata u javnim preduzećima predstavlja relativno ozbiljan problem” naglasivši da je bitno napraviti razliku između javnih preduzeća koja posluju u uslovima konkurencije i onih koja posluju kao monopolisti.
Zbog toga će se, kako je najavio, i napraviti razlika između te dve grupe preduzeća tako što će se predvideti različiti kriterijumi.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je na istom skupu, kako prenosi Beta, da je ovo ministarstvo u stanju da u roku od jednog dana završi pravilnik, čim dobije vladine instrukcije. On je rekao i da se instrukcije Vlade Srbije odnose na visinu plate, eventualnu razliku između preduzeća koja imaju monopol ili posluju tržišno, kao i na određivanje privilegija i beneficija.
Marković je rekao da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pripremilo i pravilnik o naknadama članova upravnih odbora javnih preduzeća. Taj pravilnik, kojim se preporučuje da naknade članova upravnih odbora u javnim preduzećima budu u iznosu prosečnih zarada u Srbiji, upućen je svim javnim preduzećima, a neka su već primenila dostavljene preporuke.
Mišljenja stručne ekonomske javnosti o najavljenim merama vlade su podeljena, ali svi se slažu da su od pitanja visine plata mnogo važnija pitanja kontrole rada javnih preduzeća i načina izbora rukovodećih kadrova.
Miroljub Labus, potpredsednik u prvoj vladi Vojislava Koštunice, ocenjuje za „Politiku” da država, načelno, treba da stimuliše dobar rad direktora koji rezultira uspešnim poslovanjem preduzeća, ali isto tako treba i da smeni one koji ne rade dobro. On, međutim, naglašava da se ne mogu na isti način vrednovati rad direktora monopolskog preduzeća i rukovodioca u firmi koja radi u uslovima zdrave konkurencije.
Boško Mijatović, iz Centra za liberalno-demokratske studije, slaže se da je potrebno da vlada ima mogućnost da ograniči plate funkcionera u javnim preduzećima, ali napominje da to ne znači da one treba da budu i male.
– Suština problema je u tome da među direktorima javnih preduzeća ima i onih koji uopšte nisu dobri menadžeri, već su tamo došli po političkoj liniji i apsolutno se ne razumeju u posao. Pitanje je, dakle, načina njihovog izbora, a ne kolike su njihove plate, jer dobrog direktora treba stimulisati – kaže Mijatović.
I programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić misli da je od toga kolike su plate menadžmenta javnih preduzeća, preče da vlada ima kontrolu nad poslovanjem ovih kompanija. On nije želeo da komentariše najavljene mere Vlade Srbije „dok ne vidi konkretne predloge”, ali naglašava da reforma u sistemu određivanja primanja zaposlenih u javnim preduzećima nema smisla ukoliko se zadrži postojeći sistem raspodele mesta u JP po partijskom ključu.
--------------------------------------------------------
Porasli apetiti
Miroljub Labus, potpredsednik u prvom kabinetu Vojislava Koštunice, kaže da se u vreme dok je on bio vicepremijer, Vlada Srbije nije suočavala sa ovakvim problemima u vezi sa platama u javnim preduzećima, iako su i tada direktorska, kao i mesta u upravnim odborima, deljena po partijskom ključu.
– Jednostavno, apetiti članova upravnih odbora i direktora tada su bili manji – kaže Labus i dodaje da je njegova namera, inače, bila da se njihova primanja ograniče kroz delimičnu privatizaciju javnih preduzeća, budući da bi se tada i drugi vlasnik pitao pri određivanju suma za plate. Do toga, međutim, nije došlo, jer, kako kaže Labus, većina u vladi tada nije bila za brzu privatizaciju.
--------------------------------------------------------
NIS: Ne praznimo budžet, nego ga punimo
Nakon što je u medijima otvoreno pitanje zarada direktora i predsednika Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, koje, prema pojedinim navodima, uz bonuse iznose od 500.000 do 700.000 dinara, juče se zvaničnim saopštenjem Centra za korporativne komunikacije oglasio i NIS. U njemu nije navedeno koliko zarađuju čelni ljudi kompanije, ali je istaknuto da NIS od oktobra 2005. godine posluje kao akcionarsko društvo, da od tada nije javno preduzeće, što znači da se ni poslovanje niti zarade zaposlenih ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
– NIS a.d. puni više od 20 odsto republičkog budžeta i samim tim nikako nije na teretu poreskih obveznika, već suprotno tome obavljanjem svoje delatnosti ostvaruje dohodak i jača budžet Republike Srbije – navodi se u saopštenju i dodaje da Ministarstvo finansija i Poreska uprava raspolažu svim podacima u vezi sa visinom primanja zaposlenih u kompaniji, kao i u vezi sa plaćenim poreskim obavezama, kako isplatioca prihoda, tako i onih koji ostvaruju prihod u NIS-u, uključujući i bivše rukovodstvo kompanije.
Kako se navodi, zarade predsednika UO, generalnog direktora, kao i svih drugih rukovodilaca i zaposlenih u NIS-u, organi upravljanja proglasili su poslovnom tajnom još 2006. godine, a predsednica UO iniciraće donošenje odluke kojom se skida oznaka poslovne tajne, budući da su ove odluke još uvek na snazi.
Iz NIS-a poručuju i da je novi menadžment, na čelu sa predsednicom UO, koja je u ovoj kompaniji zaposlena tek mesec dana, ukinuo više od 30 odsto menadžerskih ugovora, a pored toga, NIS, shodno zaključku vlade, pristupa smanjenju naknada članovima UO i Skupštine NIS-a a.d.
„Politika” je pokušala da podatke o zaradama menadžmenta NIS-a dobije i iz Ministarstva finansija, gde su nas obavestili da je ministarki finansija Diani Dragutinović prosleđena molba medija da se ti podaci objave, ali do zaključenja ovog izdanja nikakav odgovor nismo dobili.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 02/12/2008]
