Izvor: B92, 12.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Srbije usvojila smernice za rešavanje Kosova
Beograd -- Vlada Srbije usvojila je u utorak predlog deklaracije o Kosovu i Metohiji, ocenjujući da se državni "suverenitet i teritorijalna nedeljivost" republike odnosi i na Kosovo i Metohiju, bez obzira na prelaznu međunarodnu administraciju u pokrajini. Predlog deklaracije biće prosleđen na raspravu i usvajanje poslanicima Skupštine Srbije već na prvom jesenjem zasedanju.
U predlogu dokumenta zaključuje se da se "o statusu Kosova i Metohije ne može povesti rasprava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dok se ne realizuju sve odredbe Rezolucije 1244 SB UN, odnosno ne ispune standardi multietničkog života kako ih je definisao Savet Bezbednosti UN". Prethodno je takođe potrebno da se sprovede decentralizacija u skladu sa preporukama Saveta Evrope, te obezbedi potpuno poštovanje Vojno-tehničkog sporazuma i Zajedničkog dokumenta o saradnji SRJ i UNMIK-a.
Kada Rezolucija 1244 bude potpuno ispunjena, kao i standardi koje je pred Kosovo postavio UNMIK, nadležne institucije Srbije će ovlastiti Koordinacioni centar da preko Kontakt grupe doprinese izradi platforme "suštinske autonomije" Kosova "u okviru Republike Srbije kao članice državne zajednice SCG". Namera je da "nadležne institucije Srbije, preko Koordinacionog centra i u saradnji sa UNMIK-om i institucijama prelazne samouprave, kao i relevantnim međunarodnim organizacijama (Savetom Evrope, EU, OEBS-om, Kontakt grupom), izvrše operacionalizaciju standarda i obezbede odgovarajući mehanizam za praćenje napretka u dostizanju određenog nivoa standarda i poštovanju dogovorenih rokova". "Institucije Srbije se ovlašćuju i obavezuju da daju maksimalan doprinos i podršku UNMIK-u u doslednom sprovodjenju Rezolucije 1244, uključujući i insistiranje na ispravljanju grubih povreda u dosadašnjem toku sprovodjenja Rezolucije, kojima je omogućeno čak i legalizovanje terorističkih aktivnosti, legalizovanje uzurpacije imovine i drugo", stoji u tekstu.
Jedan od zahteva je da nadležni organi Srbije "preduzmu sve legalne i legitimne mere i inicijative radi zaštite prava srpske nacionalne zajednice i pripadnika drugih etničkih zajednica ili pojedinaca kojima se na Kosovu i Metohiji sistematski uskraćuju njihova prava, kao i radi zaštite ineteresa Republike Srbije, pravnih lica čiji je ona osnivač i drugih pravnih lica i organizacija čija se imovinska i druga prava na Kosovu i Metohiji grubo uzurpiraju".
Organizacije u Srbiji se ovlašćuju takođe da u saradnji sa UNESKO-m i UNMIK-om zaustave uništavanje kulturne baštine Srbije i Evrope na Kosovu i Metohiji, kroz selekciju i kategorizaciju kulturno-istorijskih spomenika, formiranje zaštitnih zona oko najvažnijih spomenika kulture i sprovođenje modela zaštite, te preduzimanjem dugoročnih mera očuvanja srpskog kulturno-istorijskog blaga.
Nadležne institucije u Srbiji se obavezuju i ovlašćuju da pored svakodnevnih aktivnosti saradnje sa UNMIK-om, kroz zajedničku Visoku radnu grupu vode razgovore o tehničkim pitanjima i doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pri čemu su prioriteti rešavanje sudbine nestalih lica i početak održivog povratka raseljenih.
Tu su ubrojani i garantovanje bezbednosti i slobode kretanja i pokretanje procesa decentralizacije kao mehanizama za garantovanje kolektivnog statusa i kolektivnih prava srpske nacionalne zajednice.
U predlogu deklaracije ističe se da je Srbija kao članica državne zajednice SCG čvrsto opredeljena za proces evropskih, odnosno evroatlantskih integracija, a što je, kako se navodi, ujedno i najefikasniji mehanizam za rešavanje problema Kosova i Metohije, uporedo sa doslednim sprovođenjem Rezolucije 1244 SB UN.
Poslanicima Skupštine Srbije se predlaže da od UNMIK-a zatraže i ponude podršku Srbije radi realizacije Rezolucije 1244 "kao nepristrasna administracija u skladu sa svojim manadatom, neopterećana sukobima ineteresa lične ili bilo koje druge prirode, i uspostavi ambijent tolerancije."
Time bi se omogućila "izgradnja demokratskog i multietničkog društva i institucija..., koje bi kao takve omogućile svim građanima Kosova i Metohije da uživaju suštinsku autonomiju u okviru Srbije i Crne Gore", što je glavni zadatak misije proklamovan Rezolucijom 1244 SB UN i preduslov za ostvarivanje zadataka "standardi pre statusa" koji je postavio SB UN.
U poslednjoj tački deklaracije nadležne institucije Srbije se obavezuju da u saradnji sa Haškim tribunalom insistiraju na procesuiranju svih osumnjičenih za ratne zločine na prostoru Kosova i Metohije, naročito za dela počinjena nad pripadnicima srpske nacionalne zajednice, i da pruže punu podršku istražiteljima.
U ocenama predloga deklaracije se navodi da je izgradnja demokratskog i multietničkog društva i institucija na Kosovu "nezadovoljavajuća i neodrživa, obeležena etničkom diskriminacijom".
Ocenjuje se da je poštovanje ljudskih prava i opšte stanje bezbednosti izuzetno loše, obeleženo učestalim terorističkim aktima, fizičkim nasiljem, ubistvima na etničkim osnovama, drastičnom ekspanzijom organizovanog kriminala, uzurpiranjem i uništavanjem privatne imovine, zatim uskraćivanjem slobode kretanja i obeleženo nedostupnošću institucijama pripadnicima srpske nacionalne zajednice.
Predlog deklaracije je sačinila Radna grupa na osnovu predloga kabineta predsednika Vlade Srbije, smernica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Demokratske stranke Srbije.
.jpg)
