Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vi priznajte, al' mi nećemo
Većina građana Srbije, oko 70 odsto, misli da bi naša država trebalo da postane članica Evropske unije, nedvosmisleno pokazuju ispitivanja javnog mnjenja nekoliko godina unazad. Istraživanja, međutim, govore i to da isto toliko građana smatra da bilo kakvo trgovanje statusom i teritorijom Srbije nije moguće, bez obzira koliko bila primamljiva ponuda EU koja bi se mogla naći na stolu.
Prema istraživanju agencije "Politikum", prezentovanom javnosti 31. oktobra, sprovedenom na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inicijativu ministarstva za Kosovo i Metohiju, čak 70,21 odsto ispitanika ne prihvata brži ulazak naše države u EU ukoliko uslov za pridruživanje bude da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Skoro trećina bi se, u tom slučaju, izjasnila za prekidanje svih diplomatskih i ekonomskih odnosa sa EU.
S druge strane, istraživanje agencije "Stratedžik marketing" objavljeno početkom avgusta, čiji je naručilac bila Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU, pokazalo je da dve trećine ispitanih građana Srbije podržava nastavljanje diplomatske borbe za Kosovo i Metohiju bez prekida odnosa sa EU, čak i u slučaju da Evropa jednostrano prizna Kosovo.
Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, rekla je za "Politiku" da ova dva istraživanja, čiji su naručioci državne institucije, ne pokazuju oprečne rezultate.
– Naprotiv, ona jasno oslikavaju stav građana Srbije prema EU. Mi, dakle, jesmo za priključivanje EU, čak želimo i da, ukoliko EU prizna nezavisno Kosovo, pregovore nastavimo. S druge strane, nećemo da trgujemo, odnosno ne pristajemo da zarad bržeg ulaska u Uniju Srbija prizna nezavisnost Kosova. Ne želimo da biramo između Kosova i EU, naročito ako se zna da je stav EU da su rešavanje konačnog statusa KiM i integracija Srbije u EU dva odvojena procesa – rekla je Miščevićeva.
U ministarstvu za Kosovo i Metohiju kažu da je odbijanje građana da prihvate brže EU integracije ako su uslovljene priznavanjem nezavisnosti Kosova od strane Srbije, "zdrava i odgovorna reakcija".
– Ono donekle može da bude iznenađenje, pogotovo nakon konstantnih pritisaka koje međunarodna zajednica vrši na svoju i našu javnost, zastupajući tezu da je nezavisnost Kosova neminovnost i da je Srbiji bolje da prihvati supstituciju neke vrste. Naravno, tu je i dugogodišnji doživljaj Kosova kao krize, i to još od kraja 80-ih godina, ali su građani Srbije pokazali da imaju potrebu da sačuvaju dostojanstvo – objasnila je za naš list Daniela Nikolić, savetnica za medije u ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Ona smatra da je javnost u Srbiji uspela da odoli pritiscima "spolja i iznutra" da zarad EU integracija trampi deo svog nacionalnog identiteta.
– Najbolja potvrda da taj stav građana nije neevropski stigla je iz EU, kada je komesar za proširenje EU Oli Ren, najavljujući potpisivanje sporazuma o pridruženju, izjavio da niko ne očekuje od Srbije da trguje Kosovom radi bržeg pristupanja EU, jer to ne bi bilo pravedno, ni fer, jer život ne funkcioniše tako – rekla je Nikolić.
Prema mišljenju jednog od lidera kosmetskih Srba, Olivera Ivanovića, agencije za istraživanje javnog mnjenja često prilagođavaju formu pitanja željama naručilaca istraživanja, da bi rezultate kasnije mogli da koriste u dnevnopolitičke svrhe.
– Stav da bi Srbija morala da se odrekne Kosova pre pristupanja EU nikada nije pomenuo nijedan evropski zvaničnik. Osim američkog diplomate Ričarda Holbruka, tu tezu zastupaju jedino određeni domaći političari koji žele da diskvalifikuju EU u procesu određivanja budućeg statusa Kosova. Evrointegracija Srbije nema alternativu – kazao je Ivanović.
--------------------------------------------------------------------------
Šta je kome važnije
Najveći broj Srba s Kosova i Metohije, koje je Stratedžik marketing ispitao prošlog meseca (svaki drugi) kao svoj glavni problem naveo je nerešen status pokrajine, dok im po važnosti drugi problem predstavlja nedostatak bezbednosti i sigurnosti, a nezaposlenost je na trećem mestu.
Ipak, u odnosu na istraživanje koje je ova agencija sprovela četiri meseca ranije za potrebe USAID-a, broj srpskih žitelja Kosova kojima je status najvažniji problem je u opadanju – u junu ih je bilo 66 odsto. To je, međutim, letos bilo najvažnije životno pitanje za čak 78 odsto interno raseljenih građana, dok je, s druge strane svega 18 odsto Srba iz uže Srbije odgovorilo da je najveći problem sa kojim se Srbija danas suočava pitanje rešavanja statusa KiM. Većini su bili
preči problemi nezaposlenosti, ekonomije i životnog standarda.
--------------------------------------------------------------------------
I Albancima nezaposlenost veći problem od statusa
Za većinu stanovnika Kosova najveći problem sa kojim se ova pokrajina suočava nije nerešen status, nego nezaposlenost. To pokazuju podaci istraživanja koje su krajem oktobra sprovele agencije Indeks Kosova i Galup internešnel.
Najviše anketiranih, 43 odsto, kazalo je da je nezaposlenost najvažniji problem, dok je 40 odsto reklo da je to status. Takvi odgovori razlikuju se od onih iz marta ove godine kada je 52 odsto ispitanika smatralo da je nerešen status ključni problem pokrajine, a za trećinu to je bila nezaposlenost. Daleko manji procenat ispitanika prepoznaje druge teme – nizak standard, siromaštvo i obnovu ekonomije, kao najveći problem.
Avni Zogani, direktor antikorupcijske organizacije Kohu, smatra da je nepostojanje ekonomske politike uzrok rastuće nezaposlenosti. On ocenjuje da se postojeća vlada ne zalaže dovoljno za oporavak poljoprivrede koja je bila jedan od najvažnijih sektora privrede. "Nezaposlenost od 46 odsto i nezainteresovanost vlade za ekonomske probleme, uz povećanje cena životnih namirnica, moglo bi da dovede do nemira na Kosovu", upozorava Zogani.
[objavljeno: ]
