Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2017, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varadi: Revizija nije realna opcija
Zahtev za reviziju postupka pred Međunarodnim sudom pravde u sporu Bosne i Hercegovine protiv Srbije, poremetio bi odnos među narodima u BiH, smatra profesor Tibor Varadi.
Varadi, koji je bio član oba pravna tima koja su zastupala Srbiju u tužbama za genocid koje su pokrenule BiH i Hrvatska, u intervjuu za "Novi magazin" objašnjava da su izgledi za uspešnu reviziju negde na marginama teorijske mogućnosti, a da za to postoji nekoliko proceduralnih razloga.
Na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako mu deluje ideja bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da BiH ide na reviziju, on kaže da mu ta ideja pravno nije utemeljena.
"Njegov jedini oslonac jeste da je u pitanju nastavak istog procesa, ali to je sporno, jer je, ponavljam, naša revizija bila evidentirana kao poseban predmet. Na kraju, nije logično da se jedan takav potez oslanja na ovlašćenja vlasti od pre dvadesetak godina, a ne na odluku sadašnje vlasti", kaže Varadi i dodaje da je to pravno i politički krupan potez i da nije logično da se o tome ne izjasni aktuelna vlast.
Prema njegovim rečima, zahtev za reviziju postupka može se prihvatiti ako je reč o novootkrivenoj činjenici koja je postojala u vreme presude, ali nije bila poznata niti je mogla biti saznata.
Objašnjava i da postoje dva roka - prvi je šest meseci od otkrića takve činjenice, a drugi je rok od 10 godina, takozvani apsolutni rok.
"Malo sam zbunjen kad vidim da se pozivaju na presudu Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, koja je doneta marta 2016. godine. Šest meseci od tada je septembar 2016, mi smo u februaru 2017. godine", rekao je Varadi .
Navodeći da u toj presudi ne vidi ništa što bi bila valjana osnova za reviziju, on kaže da čak i ako bi tamo nečega bilo, rok od šest meseci istekao.
Ističe i da se mnogo više od tog šestomesečnog roka pominje rok od 10 godina, takozvani apsolutni rok, što znači da čak i kada bi se nešto otkrilo, posle 26. februara više ne bi bilo moguće pokrenuti reviziju.
Na pitanje da li, kada istekne apsolutni rok, postoji mogućnost da se pokrene novi spor na osnovu činjenica do kojih se u međuvremenu dođe, Varadi kaže, da to ne bi mogao da bude novi spor u vezi s ratom devedesetih godina i genocidom u Srebrenici, jer je o tome Međunarodni sud pravde već doneo odluku, koja se više ne može preispitati nakon što istekne apsolutni rok.
Na komentar da je sud odbio i neke druge zahteve za reviziju, Varadi kaže da je tu praksa vrlo skromna.
Navodi da sud prvo ocenjuje da li je zahtev za reviziju opravdan. Ako jeste - ponovo ispituje slučaj, a ako nije - zahtev se odbija.
"U slučaju da BiH podnese zahtev prvo bi se ispitivalo da li je podnet na vreme, da li je činjenica relevantna, da li je novootkrivena. Ako bi, što bi me zaista iznenadilo, zahtev bio prihvaćen, krenulo bi preispitivanje predmeta", rekao je Varadi i dodao da je teorijska, a ne realna opcija da se ponovo sudi o tome da li je genocid pripisiv Srbiji.
"Prema mehanizmu Međunarodnog suda pravde ne postoji žalba kao što postoji pred nacionalnim sudovima, jedini mogući pravni lek je revizija, a ona je vrlo teško korišćena i nijednom uspešno", rekao je Varadi dodajući da nikada pred Međunarodnim sudom u jednom sporu nije bilo dve revizije.
Navodi i da je od početka mislio da su tužbe pred Međunarodnim sudom pravde bile na pogrešnom koloseku i dodaje da ono što jedan pravni postupak čini normalnim, suvislim i logičnim jeste pretpostavka da učesnici sukoba budu i učesnici u sporu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
