Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VAC: Nemačka će priznati Kosovo 10. marta
Berlin – Diplomate više evropskih zemalja potvrdile su dnevniku „Vestdojče algemajne cajtung” (VAC) da će Kosovo proglasiti nezavisnost 17. februara, a da će većina država Evropske unije, među njima i Nemačka, novu državu priznati 10. marta.
Kako udanašnjem izdanju piše VAC, pozivajući se na evropske diplomatske izvore, konačni scenario postupka priznavanja Kosova treba da bude dogovoren tokom bezbednosne konferencije u Minhenu koja je počela juče.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Dosadašnji planovi, kako piše nemački dnevnik, predviđaju da se „na svečanoj vanrednoj sednici parlamenta u Prištini 17. februara proglasi otcepljenje Kosova od Srbije”. „Vreme do 10. marta potrebno je da bi se okončao rad na novom ustavu i da bi se pripremili zakoni kojima Kosovo treba da ispuni stavke iz plana Martija Ahtisarija, kao što je zaštita manjina i saradnja sa međunarodnom zajednicom”, piše VAC.
Potom će, kako se dalje navodi, ministri inostranih poslova EU na sastanku 18. februara „u zajedničkoj platformi da prime k znanju novo stanje na Kosovu, da objave početak misije EU i u protokol unesu nameru mnogobrojnih zemalja članica da priznaju samostalnost dosadašnje pokrajine”.
Posle toga će, kako dodaje VAC, „vlade pojedinačnih država dati izjave o namerama”, a njihovo sprovođenje treba zatim da usledi 10. marta zajedno sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Prištinom.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je već pre dve sedmice najavio da će Berlin priznati nezavisno Kosovo navodeći da „istorija ne može da se zaustavi”.Beta
-------------------------------------------------------------------------
Nezavisnost 17. februara, Rusi spremili odgovor
Do prvih priznanja možda dođe u martu, pošto Priština usvoji akte o manjinama predviđene Ahtisarijevim planom
Albanske vlasti na Kosovu i Metohiji proglasiće nezavisnost u nedelju 17. februara, tvrde izvori u Prištini i u Briselu, ali će ta nezavisnost na snagu stupiti tek u martu, kada – u saradnji sa Sjedinjenim Državama i nekim zemljama Evropske unije – budu usvojeni ustav i određeni zakoni.
Tim potezom, Vašington planira da izbegne mogućnost da Rusija, koja će u martu predsedavati Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, svojim aktivnostima ugrozi scenario za secesiju, i uz to da omogući zemljama EU koje se protive nezavisnosti da se ne izjasne odmah da li će priznati novu kvazidržavu. To se pre svega odnosi na Španiju, gde su za 9. mart zakazani parlamentarni izbori, pa je procena u Briselu da bi socijalisti premijera Sapatera mogli da izgube izbore ako budu primorani da priznaju Kosovo i time daju krila separatistima u Baskiji i Kataloniji. Takođe, kako je „Politika” juče pisala, u Evropskoj uniji se ozbiljno razmišlja da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom potpiše što pre, pa bi se odlaganje formalne nezavisnosti dobro uklopilo u ovaj raspored događaja, bar za briselske diplomate.
Ono što ne govori u prilog ovom redosledu poteza jeste očekivana snažna ruska reakcija, od koje Vašington ipak pomalo strepi. Rusija je već saopštila da je pripremila niz mera kojima će sprečiti nezavisnost, pa bi vakuum između njenog proglašenja u Prištini i bilateralnih priznavanja mogao biti riskantan za Zapad.
Kako prenosi sajt „Balkan insajt”, pozivajući se na izvore iz EU, planirano je da između 17. februara i marta kosovska skupština usvoji više od trideset zakona, na osnovu plana Martija Ahtisarija. Među tim zakonima, tvrdi se, biće ustav, zakon o „državnim” simbolima, zakon o zaštiti prava Srba i drugih manjina, kao i o zaštiti verskih objekata. Zanimljivo je da je juče austrijski kancelar Alfred Guzenbauer izjavio da će odluka o priznavanju nezavisnosti zavisiti od toga da li će Albanci poštovati manjinska prava, što podseća na scenario pod kojim je 1991. godine priznata Hrvatska. Tada je nemački kancelar Helmut Kol lično garantovao da će Zagreb usvojiti zakon o zaštiti nacionalnih manjina, kojim će biti zaštićena prava Srba.
Međutim, Agencija Frans pres javlja da je Evropska unija i dalje podeljena u vezi sa budućim proglašenjem nezavisnosti Kosova i da će se tome suprotstaviti „značajna manjina” država članica. Pozivajući se na diplomate iz EU, AFP tvrdi da je u toku potraga za jedinstvenim odgovorom na tu deklaraciju, koji bi bio prihvatljiv svima.
„Ne postoji čarobna formula”, rekao je jedan diplomata, dok je drugi dodao da je sigurno da neće sve zemlje priznati Kosovo. Agencija dodaje da su Kipar, Grčka, Bugarska, Rumunija, Španija i Slovačka „otvoreno protiv”, što zbog problema sa separatizmom u sopstvenim državama, što zbog prijateljstva sa Srbijom.
Da postoji „sve više relevantnih informacija” o tome da će 17. februara u Prištini biti jednostrano proglašena nezavisnost, rekao je i srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić savetniku visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Štefanu Leneu.
On je, kako je saopšteno, ocenio da EU po svaku cenu pokušava da pre 17. februara sa Srbijom potpiše bilo kakav sporazum, jer bi takav potpis Srbije zapravo bio potpis za nezavisnost pokrajine.
Samardžić je posebno naglasio da premijer Vojislav Koštunica neće dati ovakav potpis i dodao da EU ne može očekivati da neposredno pre proglašenja jednostrane nezavisnosti sama Srbija potpiše nezavisnost Kosmeta.
S. R.
[objavljeno: 09.02.2008]
