Izvor: Politika, 06.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uverljiv signal spušta kočnicu
Brisel ne ispostavlja personalne uslove za sastav nove vlade Nema u ovom trenutku razlika u oceni da bi nova, demokratska vlada Srbije otvorila mogućnost nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ima, međutim, velikih nedoumica oko toga šta je sve potrebno da Srbija uradi kako bi Brisel najzad zaključio da spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom ovde postoji i, na osnovu toga, prelomio da spusti "ručnu kočnicu".
U minuli četvrtak, 3. maja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navršila se godina od odluke EU da odloži pregovore o sporazumu, zbog nesaradnje sa Hagom i činjenice da vlasti u Beogradu nisu tom sudu izručile generala Ratka Mladića. U međuvremenu, ništa se nije promenilo: u Briselu ovih dana opet ističu da je uslov za nastavak pregovora i dalje isti, da se čeka da srpske vlasti "iskažu jasnu političku rešenost i preduzmu opipljive i delotvorne korake koji vode hapšenju preostalih optuženih od haškog suda".
Da li se iza ove floskule – da nova srpska vlada "drži ključeve" obnove pregovora, time što će poslati uverljiv signal ka EU– ipak, krije još neki uslov za njihovo "odmrzavanje"?
– I dalje EU postavlja tehnički uslov da bude formirana vlada jer, prosto, Evropskoj komisiji treba sagovornik. Drugi uslov jeste saradnja sa tribunalom u Hagu, odnosno aktivnosti za ostvarivanje te pune saradnje – kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, koja na pitanje šta konkretno znači "puna saradnja" nema sasvim precizan odgovor.
– Po zaključcima Saveta ministara, ta "aktivnost" teško se može sasvim konkretno tumačiti. Da li to znači da optuženi budu u Hagu, da se lociraju, da se uhapse ili bi ta "aktivnost" značila oživljavanje Akcionog plana za saradnju sa Hagom, jasno opredeljivanje vlade za saradnju sa Hagom, u ovom momentu – naglašava ona – zaista nema precizne definicije.
Miroljub Labus, koji je, po prekidu pregovora, lane podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije i šefa pregovaračkog tima, izjavio je, pre tri dana, da će Srbija biti u ozbiljnom problemu ukoliko DSS dobije mesta premijera i direktora BIA, pa da će joj, stoga, EU biti daleko.
Ta priča o personalnim uslovima uopšte nije aktuelna u ovom momentu, tvrdi Miščevićeva. Samo je u jednom zaključku Saveta ministara EU pomenuta potreba da u novoj vladi budu novi ljudi na čelu bezbednosnih struktura, ali "nikada nije bilo konkretizacije".
Iza svih spekulacija koje su se ovde u tom smislu pojavljivale – te da Brisel traži da ministar unutrašnjih poslova bude osoba iks ili osoba ipsilon ili šef BIA ovaj ili onaj – nalazio se, prema viđenju Ksenije Milivojević, generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, stav da država treba da bude efikasna. Zapravo, iz Brisela je, kaže, poručivano da bi bilo dobro da se na čelu institucija nadležnih za saradnju sa tribunalom nađu ljudi koji će obezbediti da se ta saradnja efikasno odvija.
S druge strane, "mešavina nekoliko faktora" upućuje na to, kaže sociolog Milan Nikolić, da u EU postoji spremnost da se pregovori nastave što je pre moguće. On veruje da pri donošenju nove odluke EU neće biti tako tvrda, kao dosad.
– Kada planirate nekome da odsečete taban, vi nećete da mu zavrćete uši što nije završio domaći zadatak – ističe on i uverava nas da ako Evropi bude dobro išlo na Kosovu, onda se uopšte neće više pričati o Mladiću. Pored toga, Evropa zna da se prilično prešla sa prevelikim uslovljavanjima prema Srbiji, zatim, znaju da su napravili grešku što za Srbiju nisu prihvatili "hrvatski model" (da se konkretno nešto da, pa da se onda uslovljava), kao i da ima znakova da su Rusi veoma zainteresovani da dođu u Srbiju, pa da Srbija sada nema samo jednu alternativu – odlazak prema EU, nego i da se ukazuju i druge mogućnosti.
Otud, "najbolje moguće rešenje", koje iznosi Miščevićeva, ne zvuči sasvim nerealno: ukoliko dobijemo novu vladu, ona bi već u septembru mogla da parafira sporazum sa EU, a da ga potpiše već početkom sledeće godine. Prvi pozitivan politički signal o nastavku pregovora, prema tom scenariju, mogao bi da se čuje već oko 20. ovog meseca, sa sednice Saveta ministara EU. Onda bi odluku o nastavku mogla da donese Evropska komisija, koja je te pregovore i prekinula. Za završetak pregovora potrebno je, zatim, veoma malo vremena, a za to da se članice EU upoznaju s postignutim dogovorom, obično, jedan do tri meseca.
Ne bude li, pak, vlade, ne samo da bi ova godina bila izgubljena za proces evrointegracije, već bi, kako tvrdi Miščevićeva, taj proces u Srbiji zamro "za dugi, dugi period".
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06.05.2007.]
.jpg)
