Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2019, 10:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojeni izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije i Zaštitnika građana

Poslanici Skupštine Srbije danas su završili raspravu o izmeni zakona koji se odnosi na staru deviznu štednju i Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, a sednica će biti nastavljena sutra raspravom o zakonu o trgovini, izmeni zakona o elektronskoj trgovini i zakonu o robnim berzama.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je da će sednica biti nastavljena sutra i da ministri danas imaju obaveze tokom posete predsednika Francuske Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Poslanici vladajućih stranaka su, u raspravi o nekoliko ekonomskih zakona, pozdravljali posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona i isticali da sve više svetskih i evropskih državnika dolazi u Srbiju.

Skupština Srbije usvojila je danas izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije sa izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije od 2013. do 2018. godine i akcionog plana za njeno sprovođenje.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić rekao je ranije u raspravi da je Agencija u prethodnoj godini nadležnim tužilaštvima podnela 16 krivičnih prijava zbog postojanja osnovane sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu ili su dali lažne podatke o imovini sa namerom prikrivanja.

Sikimić je kazao da je Agencija, nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima, podnela 13 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri, čija je imovina bila predmet provere, izvršili neko drugo krivično delo.

On je naveo da je prošle godine bio visok procenat postupanja funkcionera, 93,3 odsto, po rešenjima Agencije kada je reč o sukobu interesa.

Takođe je kazao da je povećan broj zahteva funkcionera za davanje mišljenja o sumnji u postojanje sukoba interesa, te dodao da je broj zahteva u odnosu na 2017. godini veći za 87,8 odsto.

On je istakao da je većina funkcionera uvažila odluke Agencije i data mišljenja, ali je primećen manji broj slučajeva na nižem nivou vlasti da se odluke Agencije o razrešenju funkcionera ne poštuju.

Sikimić je naglasio da od marta 2019. godine Srbije nije više među državama koje se nalaze u “globalno nezadovoljavajućem režimu” u smislu usklađenosti sa preporukama GREKO - antikorupcijsko telo Saveta Evrope.

Skupština Srbije usvojila izveštaj Zaštitnika građana

Skupština Srbije usvojila je danas izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu sa predlogom zaključka za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Pašalić je ranije kazao da se u toku izveštajne godine Zaštitniku građana obratilo preko 9.000 građana, a primeljeno je skoro 3.400 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava.

On je dodao da je u toku 2018.godine Zaštitnik građana uputio 297 preporuka organima uprave.

Od ukupnog broja upućenih preporuka najveći broj 144 odnosi se na rodnu ravnopravnost. Najveći broj protužbi građana u 2018.godini odnosio se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava, oko 20 odsto svih pritužbi.

Prema njegovim rečima, broj pritužbi koje se odnose na rad jedinica lokalne samouprave iznosi oko 13 odsto od ukupnog broja.

Građani su se prituživali i na rad pravosudnih organa, 11 odsto svih pritužbi.

U najvećem broju građani su se prituživali na kršenje prava u oblasti dobre uprave, te ekonomsko-imovine i socijalne sfere, dodao je Pašalić.

Pašalić je podvukao da pritužbe govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i o neefikasnoj državnoj upravi “koja ćuti kada treba da postupi u korist građana”.

U radu organa uprave učestalo dolazi do povrede ili uskraćivanja prava građana, kao i ponavljanje istih ili sličnih problema u radu, rekao je Pašalić.

S druge strane, Zaštitnik građana beleži i intenzivnije aktivnosti Vlade Srbije na modernizaciji rada državne uprave kroz razvoj i primene različitih elektronskih servisa.

“Napredak se ogleda u ozbiljnom pristupu i učestalijim aktivnostima usmerenim ka usavršavanju kadrova iz oblasti dobre uprave”, rekao je Pašalić.

Usvojen izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja

Skupština Srbije usvojila je danas izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018.godinu, u kojima se ocenjuje da je prošla godina bila godina sa najviše izazova za rad Poverenika za informacije od javnog značaja.

Izveštaj za 2018. godinu ujedno obeležava poslednju godinu mandata prvog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba ŠŠabića, koji je okončan 22. decembra 2018. godine.

Poverenik je imao u radu ukupno 17.700 predmeta, od čega je 13.591 predmet primio 2018. godine i u kojoj je okončao postupak u 14.388 predmeta.

Od navedenih 14.388 predmeta, okončan je postupak u 5.562 predmeta iz oblasti pristupa informacijama, 7.616 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 1.210 predmeta koji su se odnosila na obe oblasti.

Poverenik se u 2018. godini u najvećoj meri bavio rešavanjem žžalbi zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vršenjem nadzora nad obradom podataka o ličnosti i davanjem stručnih mišljenja u vezi sa donošenjem i izmenom propisa ili njihovom primenom.

Stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u 2018. godini, po oceni Poverenika, se ne može okarakterisati kao zadovoljavajuće.

U oblasti slobode pristupa informacijama, Poverenik je u 2018. godini imao u radu 8.437 predmeta u vezi sa zaštitom i unapređenjem prava.

Najčešće tražene informacije povodom kojih su izjavljene žžalbe su informacije u vezi sa postupanjem organa vlasti, informacije o trošenju sredstava iz javnih izvora i informacije u vezi rada sudova i tužilaštava.

Mali pred poslanicima obrazlaže pet predloga zakona

Skupština Srbije počela je danas raspravu o pet predloga zakona, među kojima je i predlog zakona o Izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana kod banaka u Srbiji i njihovim filijalama na teritoriji bivše SFRJ.

Predloge zakona o izmenama i dopunama zakona pred poslanicima u Skupštini obrazlaže ministar finansija Siniša Mali.

Predlog je da se izmenama zakona o regulisanju javnog duga produži rok za odlučivanje po potraživanjima za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove godine.

Na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predlog zakona je obrazložila državni sekretar Ministarstva finansija, Jelena Tanasković.

Tanasković je navela da na taj način Komisija za izradu predloga o utvrđivanju prava na isplatu ima mogućnost da prikupi dokumentaciju koja je neophodna građanima, a koju oni još nemaju, jer se uglavnom pribavlja iz banaka koje su u stečaju.

To je, prema njenim rečima, bio veliki problem i sada građani imaju dodatni rok da dođu do tražene dokumentacije.

“Da oni ne bi bili oštećeni, predlog Ministarstva finansija je da se smanji broj polugodišnjih rata isplate sa 10 na 8 i na taj način krajnji rok isplate umesto februara 2024.godine bio bi pomeren na avgust 2023.godine”, rekla je Tanasković.

Kako je rekla, pomera se početak prve isplate za šest meseci, ali su rate veće i kraće.

Ona je podsetila da je Zakon o regulisanju javnog duga u Srbiji po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ stupio na snagu 30.decembra 2016.godine.

Pred poslanicima se nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskoj trgovini, predlog zakona o robnim rezervama, predlog zakona o trgovini.

Takođe, poslanici će raspravljati o predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji naše zemlje i njihovim filijalama na teritorijama bivših SFRJ.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Krivične prijave za 16 funkcionerima zbog LAŽIRANJA PODATAKA O IMOVINI: Usvojen izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije