Izvor: RTS, 15.Jul.2019, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojeni izveštaji Zaštitnika građana i Poverenika

Skupština Srbije usvojila je izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu sa predlogom zaključka za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Usvojen je i izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu. Takođe, parlament je usvojio izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije.
Skupština Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usvojila je zaključke Odbora za pravosuđe o godišnjim izveštajima Poverenika za informisanje, Zaštitnika građana i Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu.

Izveštaj o sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u kojem se ocenjuje da je prošla godina bila sa najviše izazova za Poverenika je i poslednji izveštaj Rodoljuba Šabića, kojem je mandat istekao u decembru prošle godine. 
Inače, Zoran Pašalić je ranije kazao da se u toku izveštajne godine Zaštitniku građana obratilo preko 9.000 građana, a primeljeno je skoro 3.400 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava.
On je dodao da je u toku 2018.godine Zaštitnik građana uputio 297 preporuka organima uprave.
Od ukupnog broja upućenih preporuka najveći broj 144 odnosi se na rodnu ravnopravnost. Najveći broj protužbi građana u 2018.godini odnosio se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava, oko 20 odsto svih pritužbi.
Prema njegovim rečima, broj pritužbi koje se odnose na rad jedinica lokalne samouprave iznosi oko 13 odsto od ukupnog broja.
Građani su se prituživali i na rad pravosudnih organa, 11 odsto svih pritužbi.
U najvećem broju građani su se prituživali na kršenje prava u oblasti dobre uprave, te ekonomsko-imovine i socijalne sfere, dodao je Pašalić.
Pašalić je podvukao da pritužbe govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti, ali i o neefikasnoj državnoj upravi "koja ćuti kada treba da postupi u korist građana".
U radu organa uprave učestalo dolazi do povrede ili uskraćivanja prava građana, kao i ponavljanje istih ili sličinih problema u radu, rekao je Pašalić.
S druge strane, Zaštitnik građana beleži i intenzivnije aktivnosti Vlade Srbije na modernizaciji rada državne uprave kroz razvoj i primene različitih elektronskih servisa.
"Napredak se ogleda u ozbiljnom pristupu i učestalijim aktivnostima usmerenim ka usavršavanju kadrova iz oblasti dobre uprave", rekao je Pašalić.
Usvojen izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja
Skupština je usvojila izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, u kojima se ocenjuje da je prošla godina bila godina sa najviše izazova za rad Poverenika za informacije od javnog značaja.
Izveštaj za 2018. godinu ujedno obeležava poslednju godinu mandata prvog poverenika za informacije od javnog značaja i zašđtitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića, koji je okončan 22. decembra 2018. godine.
Poverenik je imao u radu ukupno 17.700 predmeta, od čega je 13.591 predmet primio 2018. godine i u kojoj je okončao postupak u 14.388 predmeta.
Od navedenih 14.388 predmeta, okončan je postupak u 5.562 predmeta iz oblasti pristupa informacijama, 7.616 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 1.210 predmeta koji su se odnosila na obe oblasti.
Poverenik se u 2018. godini u najvećoj meri bavio rešavanjem žalbi zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, vršenjem nadzora nad obradom podataka o ličnosti i davanjem stručnih mišljenja u vezi sa donošenjem i izmenom propisa ili njihovom primenom.
Stanje u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u 2018. godini, po oceni Poverenika, se ne može okarakterisati kao zadovoljavajuće.
U oblasti slobode pristupa informacijama, Poverenik je u 2018. godini imao u radu 8.437 predmeta u vezi sa zaštitom i unapređenjem prava.
Najčešće tražene informacije povodom kojih su izjavljene žalbe su informacije u vezi sa postupanjem organa vlasti, informacije o trošenju sredstava iz javnih izvora i informacije u vezi rada sudova i tužilaštava. 
Usvojen izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije
Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić rekao je ranije u raspravi da je Agencija u prethodnoj godini nadležnim tužilaštvima podnela 16 krivičnih prijava zbog postojanja osnovane sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu ili su dali lažne podatke o imovini sa namerom prikrivanja.
Sikimić je kazao da je Agencija, nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima, podnela 13 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri, čija je imovina bila predmet provere, izvršili neko drugo krivično delo.
On je naveo da je prošle godine bio visok procenat postupanja funkcionera, 93,3 odsto, po rešenjima Agencije kada je reč o sukobu interesa.
Takođe je kazao da je povećan broj zahteva funkcionera za davanje mišljenja o sumnji u postojanje sukoba interesa, te dodao da je broj zahteva u odnosu na 2017. godini veći za 87,8 odsto.
On je istakao da je većina funkcionera uvažila odluke Agencije i data mišljenja, ali je primećen manji broj slučajeva na nižem nivou vlasti da se odluke Agencije o razrešenju funkcionera ne poštuju.
Sikimić je naglasio da od marta 2019. godine Srbije nije više među državama koje se nalze u "globalno nezadovoljavajućem režimu" u smislu usklađenosti sa preporukama GREKO - antikorupcijsko telo Saveta Evrope.

Nastavak na RTS...

Blic: NAJVIŠE ŽALBI NA RAD MINISTARSTAVA Skupština Srbije usvojila izveštaj Zaštitnika građana