Izvor: S media, 11.Dec.2009, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen set zakona iz oblasti pravosudja
Skupština Srbije usvojila je danas set od šest pravosudnih zakona, koji će zaokružiti proces reforme pravosudja u Srbiji, jer se, kako je naveo predlagač, njima postavlja jasan normativni okvir za rad efikasnog i nepristrasnog pravosudnog sistema.
Poslanici su usvojili zakone o izmenama i dopunama Zakona o uredjenju sudova, o dopuni Zakona o sudijama, o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u postupku za ratne zločine i Zakona za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala, kao i Zakon o Pravosudnoj akademiji.
Zakonom o Pravosudnoj akademiji, čija će primena početi od 1. januara 2010. godine, propisano je da od oktobra 2012. godine svi kandidati za sudije i tužioce koji budu konkurisali za mesto u osnovnim sudovima i tužilaštvima moraju završiti i dve godine te akademije.
Sedište Akademije planirano je da bude u Beogradu, u Karadjordjevoj 14, gde je sada smešten Pravosudni centar, a da se osnuju kancelarije u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, gde će biti sedišta apelacionih sudova i gde će se, takodje, održavati obuka.
Za upis na Akademiju polagaće se prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski deo, kao i test ličnosti, a polaznici će dve godine biti ocenjivani i na kraju polagati završni ispit.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca odredjuju broj kandidata koji će se upisivati na Akademiju.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uredjenju sudova se dopunjuju odredjene odredbe, a nadležnost višeg suda proširuje se i na sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije.
Na taj način se postiže da za sve vrste sporova, koji su propisani Zakonom o javnom informisanju, bude nadležan viši sud, umesto da nadležnost bude podeljena izmedju osnovnog i višeg suda.
Dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu predvidjen je izuzetak od zabrane da sudije i tužioci vrše javnu vlast, pa će tako oni ubuduće moći da učestvuju u donošenju odluka na Pravosudnoj akademiji.
Sudijama i tužiocima je omogućeno da budu članovi organa upravljanja te institucije, kao i da učestvuju u donošenju odluka koje su od značaja za njen rad, jer poseduju posebna znanja koja se stiču praksom.
Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine se po prvi put omogućava snimanje glavnog pretresa radi javnog prikazivanja, a snimanje sudjenja za ratne zločine, uz prethodno pribavljanje mišljenja stranaka, odobrava predsednik suda.
Snimanje sudjenja obavljaju sredstva javnog informisanja, a ukoliko je odobreno snimanje glavnog pretresa, sudsko veće može, iz opravdanih razloga, da odluči da se pojedini delovi pretrese ne snimaju.
Izmenama zakona tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični pustupak, a koji je u potpunosti priznao izvršenje zločina.
Svedok saradnik u postupcima ratnih zločina ne može biti pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije za koga postoji osnovana sumnja da je naredio, planirao ili podstrekavao na zločin.
Izmenama zakona u Višem sudu i Apelacionom sudu, koji su oba u Beogradu, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine, a sudije ovih odeljenja rasporedjuju predsednici Višeg suda i Apelacionog suda na šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.
Izuzetno od odredba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, takodje, na šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.
Zakonom o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležnost tih tela proširena je i na krivična dela protiv privrede i krivična dela organizovanog kriminala, čime se omogućava efikasnije i brže otkrivanje i procesuiranje počinilaca tih dela.
Državni organi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležni su za krivična dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarski sistemi, mreže i računarski podaci.
Nadležnost tih organa proširena je na krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i gradjanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uredjenja i bezbednosti Srbije.
Krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ostaju u nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Izmenama, se medjutim, podiže visina štete koja krivičnim delo treba da bude naneta, kako bi se za njihovo procesuiranje ustanovila nadležnost organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Poslanici nastavljaju izjašnjavanje o još 50 zakonskih predloga koji su na dnevnom redu četvrte sednice jesenjeg zasedanja koja je počela 26. oktobra.
