Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2014, 03:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o zaštiti uzbunjivača koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju sumnju na korupciju i trebalo bi da ohrabri svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu.

Pod "uzbunjivanjem" Zakon smatra otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Uzbunjivač je fizičko lice koje uzbunjuje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

Zakon se odnosi i na one koji su povezani sa uzbunjivačima, koji trpe štetne posledice zbog toga, a nisu uzbunjivači i pruža punu zaštitu onima koja prijavljuju sumnju na korupciju čime se otklanjaju nedostaci neadekvatne i nedovoljne zaštite pojedinih kategorija uzbunjivača.

Nova zakonska rešenja predviđaju da lica koja prijave korupciju u vezi sa svojim radnim odnosom, bez obzira na statuse koje imaju u preduzeću, ne mogu biti proganjana zbog toga, jer im država nudi sudsku zaštitu koju će ostvarivati tužbom pred višim sudom u hitnom postupku.

Ukoliko se bilo ko tim licima "obrati sa merama represije, jer su prijavila korupciju", ta lica se mogu obratiti sudu koji ima mehanizme efikasne zaštite, a sud najpre može da u kratkom roku stavi privremenu meru.

Ako je lice dobilo otkaz na poslu, bilo bi vraćeno u toliko kratkom roku da praktično ne bi osećao nijednu posledicu.

Lica će ubuduće kroz tužbu sudu ostvarivati svoje pravo na zaštitu od odmazde.

Zakon je predvideo i da poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača ili sa njim povezano lice u nepovoljniji položaj, a naročito u vezi sa zapošljavanjem, sticanjem svojstva pripravnika ili volontera, radom van radnog odnosa, obrazovanjem, osposobljavanjem ili stručnim usavršavanjem.

Uzbunjivač ne sme da bude u nepovoljnijem položaju i kada je reč o napredovanju na poslu, ocenjivanju, sticanju ili gubitku zvanja, disciplinskim merama i kaznama, uslovima rada, prestankom radnog odnosa, zaradom i drugim naknadama iz radnog odnosa, učešćem u dobiti poslodavca, isplatom nagrada i stimulativnih otpremnina, rasporedom poslova ili premeštajem na drugo radno mesto, nepreduzimanjem mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica i upućivanjem na obavezne zdravstvene preglede ili preglede radi ocene radne sposobnosti.

Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe nadležnom višim sudom, u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno tri godine od dana kada je štetna radnja preduzeta.

Postupak za sudsku zaštitu je hitan, a revizija postupka uvek dozvoljena.

U postupku za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem shodno se primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku kojima je uređen postupak u radnim sporovima.

U parničnom postupku po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija.

Poslanici su usvojili i Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje stvara mogućnost za uspostavljanje predžetvenog finansiranja, a kao novina nudi se uvođenje i korišćenje zaloge na budućem rodu kao sredstvu za obezbeđenje pozajmice.

Taj zakon će biti primenjivan od 1. marta naredne godine, a proizlazi iz potrebe povećanja obima primarne poljoprivredne proizvodnje kroz unapređenje postojećeg tržišnog modela finansiranja poljoprivrede.

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom i za tu namenu je kvalitetnije definisan izvor finansiranja.

Zakonom se unapređuje sistem upravljanja ribljim fondom koji obuhvata zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao dobra od opšteg interesa u skladu sa principom održivog korišćenja.

Potvrđena su i dva međunarodnih sporazuma, a reč je o Zakonu o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju i o Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.

Poslanici su se izjasnili i o predloženim odlukama o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, o predloženim odlukama Visokog saveta sudstva o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i o izboru predsednika sudova.

Glasali su i o Zakonu o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, kao i o Zakonu o potvrđivanju Drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT).

Usvojen i Zakon o zapošljavanju stranaca

Poslanici su usvojili i Zakon o zapošljavanju stranaca, koji predviđa da će zaključenje ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa stranim državljanima biti moguće na period koji ne može biti duži od tri meseca u kalendarskoj godini, dok će stranac u Srbiji moći da boravi duže od 90 dana zbog spajanja porodice.

Privremeni boravak može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dana zbog rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti, školovanja, studiranja ili specijalizacije, naučno - istraživačkog rada, praktične obuke, učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata...

Zakon o zapošljavanju stranaca jasno reguliše način njihovog zapošljavanja, ali i predviđa odgovarajuće mehanizme na osnovu kojih će se štititi domaće tržište rada.

Zakon je u skladu sa obavezujućim preporukama Evropske unije i potvrđenim konvencijama Međunarodne organizacije rada i Svetske trgovinske organizacije.

U obrazloženju Predloga zakona o zapošljavanju stranaca se navodi da Nacionalna služba za zapošljavanje prosečno godišnje donese oko 2.500 odobrenja za zasnivanje radnog odnosa stranaca u Srbiji.

Zakonom je isključivo uređena mogućnost zasnivanja radnog odnosa sa stranim državljanima i licima bez državljanstva uz odobrenje za zasnivanje tog radnog odnosa.

Izuzetak od tog pravila je u slučaju obavljanja stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno - tehničkoj saradnji, dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, ili prenosu tehnologija i stranim ulaganjima.

Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa daje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, ukoliko stranac ima prethodno odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privremeni boravak.

Kvota za rad stranaca u slučaju poremećaja na tržištu rada uređuje se u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada i to na predlog ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja uz prethodno pribavljeno mišljenje socijalno-ekonomskog saveta.

Uslovi za zapošljavanje stranca predviđeni zakonom ne primenjuju se na zapošljavanje stranca čiji boravak u Srbiji ne traje duže od 90 dana u roku od šest meseci od dana prvog ulaska u zemlju, kao i na stranca koji je vlasnik, osnivač, zastupnik ili član organa pravnog lica registrovanog u Srbiji...

Uslovi za zapošljavanje ne primenjuju se i na predavača ili istraživača koji učestvuje u organizovanim profesionalnim skupovima, ili istraživačkim projektima ili radi u cilju predstavljanja ili sprovođenja različitih naučnih i tehničkih dostignuća, kao i na njegovo prateće osoblje, lično obavlja privremene obrazovne, sportske, umetničke, kulturne i druge slične aktivnosti.

Izuzeti su i oni koji u Srbiji borave na naučnom, umetničkom, kulturnom ili sportskom događaju, u organizaciji ovlašćenih organizacija, državnih organa ili organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave kao i prateće organizacijsko i tehničko osoblje.

Zakon je predvideo i kaznene odredbe.

Završena rasprava o amandmanima na poljoprivredne zakone

Poslanici su pre toga završili raspravu o ukupno 72 amandmana koji su podneti na zakone iz oblasti poljoprivrede, za koje su istakli da će značajno poboljšati i precizirati predložena rešenja.

Sednica je protekla u mirnom tonu, a poslanici vladajuće većine pohvalili su poslanike opozicije što "konstruktivno učestvuju u raspravi i što su predložili dobre i korisne amandmane".

Na Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje podneto je devet amandmana, dok su na zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda predložena 63 amandmana, ali su vlada i nadležni skupštinski odbori prihvatili samo devet predloženih amandmana.

U jednom trenutku povela se oštra rasprava između poslanika i ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković zbog neprihvatanja amandmana na Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje na član zakona koji definiše upis poljoprivrednih proizvođača u pasivni registar zbog dugova prema zajmodavcima.

Predstavnici vlasti i opozicije su istakli da se upisom poljoprivrednika zbog neizmerenih obaveza u pasivni registar ide u korist tajkuna, na štetu države i proizvođača.

"Ne mogu da verujem da se država ponaša kao uterivač dugova, jer može da se desi da proizvođač ne može da izmiri svoje obaveze zato što je na primer kao sada veštački podignuta cena šećerne repe za deset odsto, dakle prebacujemo proizvođača u pasivni registar, a time gubi i on, ali i država", rekao je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Marjan Rističević.

Ministarka je više puta ponovila da je zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje u osnovi dobar i zaključila da "nema potrebe da se toliko raspravlja o tom članu zakona".

Raspravu je prekinuo poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke Janko Veselinović koji je istakao da je u tom slučaju ministarka u manjini, da amandman podržava većina poslanika i da je zato svaka dalja priča "čista demagogija".

Poslanici su na Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uglavnom podneli amandmane kojima se propisuje da ribočuvari imaju visoko stručno obrazovanje, da se novac od korišćenja ribljih područja prosleđuje lokalnim samoupravama, a ne u budžet, kao i da se ribarskim područjima upravlja na osnovu javnog ovlašćenja kako je to definisano i odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine, a ne na osnovu konkursa kako je propisao zakon.

"Ministarko (Snežana Bogosavljević Bošković), Vi danas imate obavezu da prihvatite ovaj amandman, jer ako ga odbijete prenebregavate odluku Ustavnog suda i stvarate mogućnost za problem prilikom tuđih tužbi", rekao je poslanik opozicione Demokratske stranke Dejan Nikolić.

Posle rasprave o amandmanima na poljoprivredne zakone, poslanici su nastavili raspravu o sedam amandmanima na Zakon o zapošljavanju stranaca, nakon čega se očekuje glasanje o predloženim zakonima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...