Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Avg.2009, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom

BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, kojim se uređuje postupak saradnje Srbije i te međunarodne sudske instance.

Za taj zakonski predlog od 128 prisutnih poslanika glasalo je 127, dok jedan poslanik nije glasao.

Zakon propisuje da osobi koja je pravosnažno osuđena, bilo pred Međunarodnim krivičnim sudom ili domaćim pravosudnim organima, ne može biti ponovo suđeno za isto krivično delo.

Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakonom je isključena i mogućnost da se okrivljenom za isto krivično delo istovremeno sudi pred domaćim sudom i Međunarodnim krivičnim sudom.

Okrivljeni, koji je presudom domaćeg suda pravnosnažno osuđen, a potom za isto krivično delo odlukom Međunarodnog krivičnog suda oslobođen krivice, kroz ponovno sproveden sudski postupak biće oslobođen od optužbi.

Zakon sadrži nužna ograničenja u saradnji, koja proističu iz prava suverenosti Srbije.

Ministarstvo pravde, u interesu krivičnog postupka koji se vodi pred srpskim pravosudnim organima, zaštite nacionalnih interesa i bezbednosti, može odložiti izvršenje zahteva za pružanje pravne pomoći Međunarodnom krivičnom sudu.

Do odlaganja izvršenja zahteva može doći i ukoliko je izjavljen prigovor nenadležnosti ili nedopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka pred tom međunarodnom sudskom instancom. Zakonom je detaljno uređena pravna pomoć pred Međunarodnim krivičnim sudom, a posebno prisustvo predstavnika tog suda, kao i radnje koje on može da obavlja na teritoriji Srbije.

U odnosu na dokaze prikupljene pred Međunarodnim krivičnim sudom, zakona predviđa da se oni mogu koristiti pred domaćim pravosudnim organima, u predmetima koji su ustupljeni od međunarodnog suda, ali samo ukoliko su pribavljeni u skladu sa Statutom i Pravilima o postupku i dokazima.

Međunarodni krivični sud, sa sedištem u Hagu, osnovan je na diplomatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Rimu 17. jula 1998. godine, kao stalna međunarodna sudska institucija za gonjenje i kažnjavanje počinilaca najtežih krivičnih dela - zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i agresije.

Poslanici Skupštine SRJ juna 2001. godine usvojili su Zakon o potvrđivanju Rimskog sporazuma, a Srbija je pravni naslednik svih sporazuma koje je ratifikovala SRJ.

Nadležnost Međunarodnog krivičnog suda je supsidijarnog karaktera, tako da nacionalno pravosuđe ima prednost u vođenju postupka za krivična dela za koja je taj sud nadležan, a tek ukoliko postoji neki od razloga izričito predviđenih Rimskim statutom, postupak se vodi pred tom međunarodnom sudskom instancom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...