Izvor: JUGpress.com, 04.Dec.2025, 22:56
„Beseda o srcu“ dr Dejana Hristova: Simbol života i ljubavi, neprijateljkoga treba upoznati
VRANJE
„Dve kreativne blokade uputile su me da istražujem fenomen ljudskog
srca, centralnog organa sistema za krvotok koje pumpa krv u krvne
sudove, dakle, PUMPA, motivisan kardiološkim kongresom, mnogim
autorima, viđanjem kriminalaca, starleta, pronašavši sredinu između
interne medicine, kraljice medicine, koja se tako i ponaša, baš kao
engleska kraljica, i onoga >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << što u svom pevanju simbolizuje Bebi Dol, srce
kao simbom ljubavi, hrabrosti, ali i ranjivosti“, započeo je na
nekonvencionalan način svoju „Besedu o srcu“ dr Dejan Hristov,
internista kardiolog u Institutu „Niška Banja“, kako je sam rekao, „pisac
u pokušaju“, muzičar, istraživač, na skupu u Vranju u kafiću „Golden
Pub“, ispunjenom do poslednjeg mesta.
Ovo atipično predavanje u ime organizatora, portala „Slobodna reč“,
otvorila je urednica Sanja Petrov, kratko i efektno, pa je dr Hristov
promišljao ulogu i značaj srca kroz istoriju, od paleolita do danas, u
umetnosti, medicini, životu ljudskom, uvek ističući da je pitanje srca u
isto vreme filozofsko, ontološko, koliko i pitanje zdravlja,
„Svi znaju kako izgleda srce, kardiohirurg, moler, znamo kako ga
crtamo, a ono je u stvari konusnog oblika, kao plod biljke mango,
veličine naše pesnice, smešteno malo ulevo u grudnom košu, tokom
života pumpa 2,5 milijardi puta, tokom dana 110.000 puta, srce nije
samo mišić, to je eufemizam, ali pre 14. veka niko nije znao kako ono
izgleda, u doba antike je u „Epu o Gilgamešu“, u starom Egiptu srce je u
harmoniji sa ljudima i na onom svetu, pleme Acteka u Meksiku mu je
prinosilo 15.000 žrtava godišnje“, naveo je Hristov.
Srce je motiv i u Bibliji, u srednjem veku misle da je slično kruški, u
slikarstvu je prvi put 1344. godine, angina pektoris se prvi put pominje u
veku, kada, po rečima, dr Hristova, „upoznajemo neprijatelja“ kojeg
nije poznavao ni Aristotel, misleći da daje toplotu, Hipokrat ga tretira
kao pumpu, ali je Leonardo da Vinči otišao najdalje, opisao je čak i
zaliske.
„Motiv srca je sve prisutniji u umetničkim delima, to je imenica, ali je i
glagol, ako kažete „ja srce Vranje“, to znači „ja volim Vranje“, ali dobija
i druga značenja, posebno u muzici koja deluje poziotivno na srce, u tom
pravcu su vršena istraživanja, Mocartova muzika mu najviše prija, ali su
imali zdravo srce i ljudi koji su slušali švedski sastav ABA, a
muzikoterapiju primenjuju u Kliničko-bolničkom centru Srbija u
Beogradu, što daje pozitivne rezultate“, istakao je dr Hristov.
Da je srce nezaobilazno u ljudskom životu pokazuju brojne izreke koje,
ipak, glorifikuju njegovu stvarnu ulogu i značaj. „srce me boli“,
„ostavljamo srce na terenu“, „srce grada“, u naslovnim je numerama
popularne kulture, „Srce je ciganin“, „Predaj se srce“, u
kinematografiji…
„U našem vremenu infarkt pogađa i mlade ljude, do pre samo
dvadesetak godina to se nije događalo, to je sve zbog brzine, brz život,
brza hrana, brza ljubav, brze pruge koje nemamo, uttvrđeno je da duže
ćive ljudi kojima srce sporije radi, što je dovelo do enormne upotrebe
bromazepana, na Harvardu su, međutim, na osnovu istraživanja od 1938.
godine do danas uz sve faktore rizika, zaključili da najduže žive ljudi
koji su u pozitivnom socijalnom okruženju i aktivizmu“, poručio je dr
Dejan Hristov kome će uskoro iz štampe izaći knjiga „O srcu, mom i
vašem“. (kraj) SK/LJSI ovo Vam može biti interesantno
