Izvor: Akter, 26.Jan.2016, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen Zakon o javnom okupljanju

Okupljanje u buduće neće biti dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti

To je predviđeno Zakonom o javnom okupljanju koji je danas usvojen u republičkom parlamentu.

To su zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << bezbednost države.

Takođe, okupljanje neće biti dozvoljeno na mestima na kojima se njegovim održavanjem krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Javna okupljanja mogu da se održavaju, po pravilu, u vremenu između šest i 24 sata.

Okupljanjem se smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu.

Okupljanjem se smatraju i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.

Organizator okupljanja dužan je da angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje mirnog okupljanja na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja.

Takođe je dužan da vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara, omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja, postupi po naređenjima nadležnog organa, prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obavesti policiju.

Ukoliko to ne obezbedi za fizičko lice kao organizatora, predviđena je kazna u iznosu od 70.000 do 100.000 dinara, a za fizičko lice koje je vođa okupljanja kazna od 50.000 do 100.000.ž

Ukoliko fizičko lice pokuša da bude organizator ili održi okupljanje na mestu na kome to nije dozvoljeno ili to ne prijavi nadležnom organu sleduje mu novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara, predviđeno je Zakonom o javnom okupljanju koji je danas usvojen u republičkom parlamentu.

Ista kazna predviđena je i ako neko pokuša ili održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja.

Novčanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja i ne napusti mesto okupljanja.

Okupljanja na otvorenom prostoru prijavljuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova, organizacionoj jedinici nadležnoj po mestu okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu.

Prijava se podnosi najkasnije pet dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja.

U skladu sa tim zakonom ne prijavljuju se okupljanja u zatvorenom prostoru, verska okupljanja u verskim objektima i druga tradicionalna narodna okupljanja, vašari, sabori, svadbe, pogrebi, državne svečanosti, jubileji i druga okupljanja koja organizuju državni organi...

Usvojen i Zakon o informacionoj bezbednosti

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o informacionoj bezbednosti, koji predviđa obrazovanje Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima i Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti kao koordinacionog tela Vlade Srbije. Njega će činiti predstavnici ministarstava nadležnih za poslove informacionog društva, odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, službi bezbednosti, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Generalnog sekretarijata Vlade, Uprave za zajediničke poslove republičkih organa i Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika.

Nacionalni centar prikuplja i razmenjuje informacije o rizicima za bezbednost informaciono-komunikaconih sistema i u vezi toga obaveštava, upozorava i savetuje lica koja upravljaju tim sistemima, kao i javnost. Zakon, pored ostalog, predviđa i obaveze i odgovornost operatera inofrmaciono-komunikacionih sistema u slučaju kada su određene aktivnosti u vezi sa tim sistemom poverene trećim licima, kao i obavezu obaveštavanja nadležnih organa o incidentima koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti. Posebna glava je posvećena kriptobezbednosti i zaštiti od kompritujućeg elektronskog zračenja, pa je propisano da je ministarstvo nadležno za odbranu nadležno za poslove informacione bezbednosti koji se odnose na odobravanje kriptografskih proizvoda, distribuciju kriptomaterijala i zaštitu od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja.

Nastavak na Akter...