Izvor: B92, 19.Jan.2010, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro znatno manje partija
Beograd -- U subotu ističe rok za predaju zahteva za preregistraciju političkih partija. Očekuje se da će broj političkih stranaka biti znatno umanjen.
Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, do danas je preregistrovano 29 stranaka, dok na obradu zahteva čeka oko dvadeset. Time se sa dosadašnjih oko šest stotina, politički život u Srbiji svodi na nekoliko desetina stranaka.
Političke partije, većinom, ali i pojedini politički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << analitičari smatraju da to nije put ka gašenju višestranačja, već način da se u politički život uvede red, ali i kontrola.
Da li smanjenje kvantiteta vodi poboljšanju kvaliteta? Primenjeno na politički život Srbije, to praktično znači svesti nekoliko stotina političkih partija na tek nekoliko desetina.
U Ministarstvu za državnu upravu za B92 dostavili su podatke prema kojima je do danas registrovano 29, a u procesu je još dvadesetak.
Od Demokratske, preko G17 plus, radikala, socijalista, LDP-a, preregistrovali su se i Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, kao i niz stranaka nacionalnih manjina.
Od većih to još nisu učinili naprednjaci. Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić kaže da će to uraditi sutra.
Aleksandar Vučić (FoNet)
"Prikupili smo gotovo 20 000 potpisa, to je bio tehnički posao za naše opštinske odbore. Za nas je važno da rešavamo probleme građana, da brinemo o njihovim problemima i mukama, a da ponudimo budućnost i drugačiju perspektivu, a ovo je za danas najveću stranku u Srbiji bio mali, bukvalno tehnički, činovnički posao”, kaže Vučić.
"Svako ukrupnjavanje političke scene Srbije i manji broj stranaka koji odlučuje o budućnosti ove zemlje je za Srbiju dobar znak, jer neće biti feudalne rascepkanosti interesa, velikog lopovluka, ucena, pritisaka, prosto mi se čini da će se znati ko je odgovoran”, ocenjuje on.
Među onima koji su završili taj posao je i Srpski pokret obnove, kaže za B92 direktor stranke Aleksandar Jugović.
"Mislim da je dobro što ćemo ubuduće imati manji broj političkih stranaka, naravno da to nije dovoljno, ali će se donekle ljudima koji nemaju ama baš nikakvu podršku birača onemogućiti da štite lični interes ili interes nekoga ko je naručio određeni politički stav”, očekuje Jugović.
"Takođe, mislim da je neophodno doneti i novi izborni zakon po kome bi se regioni tretirali kao izborne jedinice, a izbori bi se odvijali po proporcionalnom izbornom sistemu”, predlaže on.
"Tako bi najbolji programi dobili podršku birača. Većinski izborni sistem bi doveo do toga da ljudi koji su na sumnjiv način stekli bogatstvo sada kupuju svoje predstavnike u parlamentu”, smatra direktor SPO.
Preregistraciju je još u septembru završila i Nova Srbija Velimira Ilića. Potpredsednik partije Miroslav Markićević podseća da je Skupština upravo na osnovu njegovog amandmana podigla broj neophodnih potpisa. Kaže da za Novu Srbiju ta obaveza nije bila problem.
"Video sam da su se neki ljudi bunili, da su se neke, hajde da kažemo, strančice koje nisu u mogućnosti da prikupe toliko potpisa za podršku”, podseća Markićević.
"S jedne strane, kao građanin, kao glasač, moguće je da važnost i pozitivne ideje nekih ljudi koji su organizovani u strankama su važni za građane Srbije, ali da oni ipak ne mogu da ispune tu zakonsku normu, jer nemaju tu infrastrukturu koju na primer ima Nova Srbija da bi prikupila toliko potpisa svojih članova”, kaže on.
"Namera zakona jeste bila da se, na neki način, ukrupni politička scena, ali ja kako vidim, opet će biti četrdeset, pedeset partija, te tako da teško da se može izvesti zaključak da ta zakonska namera može i da se ostvari”, ocenjuje potpredsednik NS-a.
Uvođenje reda u registar stranaka
Preregistracija je pokrenula i pitanje vodi li ta obaveza postepenom ukidanju višestranačja.
Docent Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović navodi prednosti i mane koje sobom nosi Zakon o političkim partijama:
"Ne radi se o ukidanju političkih partija, već se, u izvesnom smislu, unosi red pre svega u registar stranaka, jer smo pre imali mešavinu saveznog i republičkog nivoa i došli do cifre od negde preko 500 registrovanih političkih partija”, podseća Orlović.
"Međutim, ono što ovde jeste važno, to su one relevantne partije, a to su partije koje se nalaze u parlamentu. Pozitivna strana je što se uvodi red u registar i jači nadzor i kontrola, kao nad samim činom registracije, tako i nad tim kako su partije žive i kako su dužne da podnose izveštaje o svom finansijskom poslovanju i slično”, smatra on.
"Negativna strana je što je jedino propuštena šansa da se napravi nekoliko koraka dalje. Nadam se da će sledeća prilika biti zakon o izborima narodnih poslanika”, kaže Orlović.
Rok za preregistraciju počeo je da teče od 23. jula prošle godine. Na partijama je da do subote predaju zahteve za preregistraciju sa prikupljenih najmanje 10 000 overenih potpisa građana.
