Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U naručju države
Pet institucija koje treba da štite građane od samovolje vlasti zatražile su od vlasti normalne uslove za rad
Prvi ljudi pet institucija koje štite prava i bore se protiv korupcije zatražili su u martu uslove za nesmetan rad. Zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, predsednik Saveta Državne revizorske ustanove, direktor Uprave za javne nabavke i predsednik Komisije za zaštitu prava obratili su se predsedniku, premijeru i predsedniku parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodeći da „nedostatak osnovnih pretpostavki za efikasan rad može da ugrozi ostvarivanje cilja zbog koga su ove institucije osnovane".
U korenu svih ovih institucija je paradoks: njih je osnovala država da bi štitili društvo od državne samovolje. I sada se zaštitnici društva žale državi da ih država sprečava u radu. Jer u pismu Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici i Oliveru Duliću kaže se da je „nedopustivo da se svaka nova institucija suočava sa istim ili sličnim preprekama u obezbeđivanju osnovnih preduslova za rad, posebno kada u osnovi tih prepreka ne leže finansijski razlozi".
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da je ova grupa razgovarala sa predsednicima Republike i Skupštine, „a očekujemo i razgovor sa premijerom. U dosadašnjim razgovorima, oni su u potpunosti podržali naše ocene i zahteve."
Saša Janković, zaštitnik građana, kaže da je ova institucija državni organ i da je Vlada bila dužna da obezbedi neophodne uslove za početak rada. Ali, nije. „Razloge za to treba tražiti ne u nedostatku političke volje, već u, delom – objektivnim teškoćama i nagomilanim problemima, a mnogo više u nedostatku sistematičnosti, organizovanosti, efikasnosti, pa i korupciji u različitim nivoima izvršnog birokratskog aparata."
Šabić kaže da po stupanju na funkciju pola godine i više nije imao bukvalno nijedan metar poslovnog prostora, nijedan dinar, nijednog saradnika." Zatim je dobio pristojan ali nedovoljan prostor i već tri godine ima garancije da će to prioritetno biti rešeno i zato radi sa trećinom od predviđenog broja saradnika.
Kao probleme za koje je odgovorna izvršna vlast navodi i da dva za primenu zakona izuzetno važna mehanizma, nisu u rukama poverenika nego su u nadležnosti Vlade, odnosno njenog ministarstva. „Prvi mehanizam – prinudno izvršavanje poverenikovih odluka, ne funkcioniše uopšte, a drugi – kažnjavanje prekršilaca zakona, funkcioniše jedva simbolično.”
Janković kaže da je najznačajniji problem zbog koga ne uspevaju da postignu efikasnost to što nisu izabrana četiri zamenika zaštitnika građana. „Stručna služba koju smo formirali obrađuje stotine pritužbi mesečno, ali ocenu o njihovoj opravdanosti i propustima u radu organa uprave mora dati zaštitnik ili zamenik." Janković je prošle godine predložio zamenike Skupštini, ali je ona imala druge prioritete, iako je zakonski rok za izbor zamenika istekao.
Šabić kaže da do sada nije bilo mnogo kritika već više priznanja, ali, da će ako se problemi ne reše, vremenom biti razloga za kritiku. Janković kaže da je potrebno insistiranje na odgovornosti i rezultatima rada svakoga ko se prihvata javne funkcije. „Ombudsman, zajedno sa drugim institucijama sa ovlašćenjima u borbi protiv korupcije, može i hoće da bude pokretač utvrđivanja takve odgovornosti. S obzirom na to da oni delovi državnog sistema koji su navikli na dopuštenost sopstvene samovolje jako brzo reaguju na opasnost i brane se svim sredstvima, potreban je konsenzus i odlučnost najodgovornijih državnih i političkih institucija i građana, koji verujem da se stvara."
„Bio sam jedan od onih koji je insistirao da se formiraju institucije, koje pokazuju karakter demokratije u jednom društvu”, kaže predsednik Skupštine Oliver Dulić. „Sa njima sam u kontaktu gotovo svake nedelje, i u njihovo ime sam pokušao da pozovem neke druge institucije, da bi im se omogućili nesmetani uslovi za rad. I Skupština treba da uradi neke stvari kao što su sistematizacija ili poslovnik o radu revizorske institucije. Ali, najviše možemo da im pomognemo tako što ćemo im pružiti javnu podršku.” Dulić kaže da je predlog za zamenike ombudsmana stigao u decembru i da tada nije bilo šanse da se to reši jer se parlament bavio hitnijim stvarima. „Skupština ne može da deli prostorije jer je to posao Direkcije za imovinu Republike. Ali sam na sastanku sa direktorom insistirao da im se dodele prostorije. Radim kao njihov advokat. Ali, rešenje njihovih problema se nalaze u Vladi”, kaže Dulić.
Dobro je što predsednik Skupštine zadužene za nadzor nad vladom želi da pomogne, ali predstavnici pet institucija koje štite građane (društvo) od samovolje države (vlasti) moraće za rešenje svojih nedaća da sačekaju novu vladu.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 23/03/2008.]
