Izvor: B92, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Rigi bez proširenja
Beograd -- Uprkos optimizmu domaćih vojnih i civilnih zvaničnika, Srbija neće biti primljena u Partnerstvo za mir na samitu NATO-a u Rigi.
Isto važi za sve balkanske zemlje koje čekaju na članstvo, a kojima će sa samita krajem novembra ponovo biti poručeno da su im vrata Alijanse otvorena. Nedovoljna saradnja s Haškim tribunalom i dalje koči ulazak Srbije i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir i zato je teško očekivati da bi takav stav mogao biti promenjen na samitu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << NATO-a u Rigi, izjavio je portparol NATO-a Džejms Apaturaj.
Ulasku u Partnerstvo za mir, što je prva stepenica ka članstvu u Alijansi, pored Srbije i BIH, ne može se nadati ni Crna Gora, koja je, kako saznaju novinari u Briselu, žrtva želje NATO-a da dodatno ne uznemirava Srbiju unapređenjem saradnje s republikom koja se nedavno od nje otcepila.
Diplomatski izvori tvrde da članice NATO-a iz regiona, a to su Mađarska, Poljska, Slovačka, Grčka i Italija, smatraju da bi čvršće povezivanje bivših jugoslovenskih republika sa zapadnim savezom podstaklo vojne reforme i borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma na Balkanu.
Drugi tabor, koji predvode SAD, Britanija, Francuska i Holandija, smatra da Srbija i BiH ne mogu da budu nagrađene pre nego što Hagu izruče osumnjičene za ratne zločine.
Portparol NATO-a nije želeo da govori o taborima u NATO-u, ali je potvrdio da neki partneri misle da je s paket-pozivima Beogradu, Sarajevu i Podgorici za ulazak u Partnerstvo bolje sačekati izbore u Srbiji i rešavanje statusa Kosova.
Najbliže članstvu u NATO-u su Hrvatska, Makedonija i Albanija, koje će na samitu u Rigi biti pohvaljene, ali će njihovo priključenje biti odloženo za 2008, kako bi te tri zemlje još ozbiljno poradile na vojnim i demokratskim reformama.
Na samitu NATO-a u glavnom gradu Letonije, 28 i 29. novembra, glavne teme biće Avganistan i Kosovo.
"Ništa bez Haga"
Još jedno odbijanje članstva Srbije u Partnerstvu vojni analitičar Zoran Dragišić vidi kao novu potvrdu da Srbija ne može da se pridruži bilo kojoj ozbiljnoj evroatlantskoj integraciji bez saradnje s Hagom.
"Optimizam predstavnika naše zemlje je verovatno bio uslovljen nekakvim razgovorima, uspešnim reformskim procesima koji se dešavaju pre svega u vojsci, usvajanjem novog ustava, a tu je i generalno dobra politička klima koja je postojala prema našoj zemlji", kaže on.
"Međutim, ta klima je bila samo podrška pozitivnim procesima u našoj zemlji, ali svako ko očekuje da će međunarodna zajednica odustati od zahteva vezanih za Haški tribunal je u velikoj zabludi", kaže on.
"Odluke još nisu definisane"
Međutim, pomoćnica ministra odbrane Snežana Marković za B92 kaže da odluke koje će biti donete na predstojećem samitu NATO-a još nisu definisane.
Ona smatra da su Ministarstvo odbrane i vojska učinili mnogo na reformama i međunarodnoj saradnji i ističe da su njihove mogućnosti sada ograničene. "U Partnerstvo za mir ne ulaze samo Ministarstvo odbrane i vojska, već cela država", napominje ona.
"Shodno tome, želja za ulazak i odgovornost za ulazak u Partnerstvo treba da ima cela država. Zato se od višeg političkog nivoa, od države, očekuje da iskaže jasno opredeljenje", navodi Markovićeva.
"Ključan uslov koji nije ispunjen je saradnja s Tribunalom i ja sam ranije da postoji mnogo načina da se to reši. Ali trebalo bi jasnije iskazati nameru da se ispune međunarodno preuzete obaveze", kaže ona.
.jpg)
