Izvor: B92, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužiocima nije konstatovana penzija
Beograd -- Više od godinu dana Skupština ni za jednog nosioca pravosudne funkcije nije konstatovala da je stekao pravo za penziju.
Zbog toga se na nekim od najvažnijih pravosudnih funkcija u Srbiji nalaze ljudi koji su, zapravo, završili svoj radni vek. Novi predsednik Skupštine Oliver Dulić za B92 kaže da se nada da će ovo biti ispravljeno što je pre moguće.
B92 je još prošle godine izveštavao o tome da najvažnijim tužilaštvima u Srbiji već duže rukovode >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tužioci koji su po zakonu u penziji i da Zakon o tužilaštvu ne dozvoljava pruduženje mandata kada se ispune uslovi za penzionisanje. Ipak, takve uslove Skupština nikako da konstatuje.
Slobodan Janković, republički tužilac, ispunio je uslove za penziju još u decembru 2005, dok je okružni tužilac Milovan Božović uslove za penziju ispunio prošlog septembra. Zamenici republičkog tužioca mogu sami da rade, ali je tužilaštvo hijerarhijska organizacija i od ličnosti republičkog tužioca zavisi funkcionisanje celokupnog tužilaštva u Srbiji, kaže zamenik republičkog tužioca Jovan Krstić:
„Postoji oklevanje kod zakonodavca kada su važne odluke u pitanju. Konsultacije dugo traju, poslanički klubovi raspravljaju, Odbor za pravosuđe takođe. To ne sme dugo da traje jer to opterećuje pravosuđe i legitimitet celokupnog krivičnog postupka koji se vodi u republici Srbiji", kaže on.
Već je prošle godine pokrenut problem odluka tužilaca koji su praktično već u penziji. Tada je Visoki savet pravosuđa prekinuo postupak po žalbi tužioca Trećeg opštinskog suda u Beogradu Gordane Čolić na rešenje o suspenziji dok se ne utvrdi da li je republički tužilac koji ju je suspendovao ispunio uslove za penziju.
U javnosti se navodilo da bi sve odluke koje su doneli tužioci koji su u penziji mogle biti pravno ništavne. Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da po zakonu to ne može da se dogodi automatski:
„Ali, ako bi se postavilo pitanje u nekom konkretnom postupku po nekoj žalbi ili nekom drugom pravnom sredstvu, onda bi, naravno, sud odlučivao o tome. To ne može da bude automatski jer naše pravo nije predsedentno pravo, a tim pre što Visoki savet pravosuđa nije sudski organ, to je samo jedan organ koji ima visoku poziciju u pravnom sistemu i jedan vrlo cenjeni organ sa širokom nadležnošću, ali ta odluka znači samo u ovom konkretnom slučaju", kaže on.
Prošli saziv Skupštine bukvalno se oglušio o zakonsku obavezu da nosiocima pravosudnih funkcija konstatuje odlazak u penziju. Pomoćnica novog ministra pravde za pravosuđe Snežana Malović kaže da su uvidom u dokumentaciju shvatili da od aprila prošle godine Skupština nije radila svoj posao po ovom pitanju:
„Ja se nadam da Skupština ima sluha i da će se penzionisanje nosilaca pravosudnih funkcija, a tu mislim i na sudije i na tužioce, što pre naći na dnevnom redu", kaže ona.
Činjenica je da je Skupština u novom sazivu imala prvo zadatak da usvoji sve ono što nalaže Ustavni zakon. Predsednik parlamenta Oliver Dulić kaže da će se od septembra u skupštinskoj proceduri naći skup zakona iz oblasti pravosuđa i da bi do decembra ta procedura trebalo da se okonča, pa bi usledili izbori svih nosilaca pravosudnih funkcija. Dulić se nada da će se ovo pitanje što pre rešiti:
"Tokom jula meseca Odbor za pravosuđe će o tome raspravljati. To ne može da se stavi u parlamentarnu proceduru jer smo u vanrednom zasedanju. Dakle, Odbor će o tome raspravljati i, u dogovoru sa ministrom pravosuđa, videćemo da izađemo iz tog stanja, ali ono što je realno, to je da ćemo od septembra do decembra urediti ceo sistem pa i taj problem."
Predsednik Ustavnog suda je primer da ne mora da se čeka odluka Skupštine. Kada je ispunio uslove za penziju, Slobodan Vučetić se povukao sa funkcije; međutim, većina to nije učinila i čeka Skupštinu.
