Izvor: Politika, 02.Nov.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilaštvo prikuplja dokaze o skupu u Tirani

Nije izvesno da li će istražni organi saslušati Ragmija Mustafu, Jonuza Muslijua i Orhana Redžepija budući da su dali izjave na javnom skupu

Tužilaštvo je formiralo predmet povodom nastupa čelnika opština Preševo i Bujanovac na promociji organizacije „Lista za prirodnu Albaniju” u Tirani. Kako nam je rekao portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić, tužilaštvo je počelo da ispituje njihove navode i čim dođe do nekih relevantnih podataka, odlučiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o daljem postupku i o tome obavestiti javnost.

Za odluku tužilaštva, inače, ne postoji nikakav rok, već postupak traje dok se ne prikupe dokazi koji mogu da pomognu u utvrđivanju krivice ili, pak, da čelnike opština oslobode sumnje.

Uobičajena procedura u ovakvim slučajevima je da se saslušaju svedoci, prikupe izveštaji, zapisi, stenografske beleške o ili sa konkretnog događaja, pogledaju eventualni televizijski snimci. Kako nezvanično saznajemo, u ovom slučaju nije izvesno da će istražni organi obavezno saslušati Ragmija Mustafu, Jonuza Muslijua i Orhana Redžepija. S obzorom na to da je reč o izjavama koje su date na javnom skupu, tužilac, pored drugih sakupljenih dokaza, mogao bi zaključiti da to nije potrebno.

„Politika” u prethodna dva dana nije uspela da dobije komentar ministra Milana Markovića, predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, o nastupu predstavnika dve opštine sa juga Srbije. U Koordinacionom telu, kako nam je rečeno, nije bilo ni bilo koga drugog ko bi mogao nešto da kaže o tome.

O događaju u Albaniji nisu se do sada oglašavali ni drugi državni predstavnici. Za „Politiku” su juče reagovanje tužilaštva prokomentarisali predsednici Jedinstvene Srbije i Liberalno-demokratske partije Dragan Marković Palma i Čedomir Jovanović, koji imaju oprečna mišljenja o tome kako država u ovom slučaju treba da reaguje.

Dragan Marković kaže da je pozivanje na rušenje granica protivustavno i svako ko to radi treba da bude uhapšen i procesuiran. On, međutim, nije sasvim siguran da će ovaj slučaj biti ispitan do kraja. „Svakoga ko poziva na rušenje države treba uhapsiti, ali ako bi, u ovom slučaju, do toga i došlo, mislim da bi se digla i kuka i motika međunarodna na našu zemlju. Optužili bi nas za kršenje ljudskih prava i ko zna za šta sve još”, rekao je Marković.

„Video sam interpretacije izjava predsednika opština sa juga Srbije, ne slažem se s njima, ali moramo naučiti da na različite načine gledamo na budućnost zemlje u kojoj živimo”, smatra Čedomir Jovanović. On ističe da naša vlast „ne treba da pokazuje mišiće onda kada to očekuje javnost, zato što je to popularno”.

„Svako u Srbiji ima pravo da kaže kako vidi njenu budućnost, a vlada, umesto da ponudi svoj koncept o tome, ćuti i preti preko tužilaštva. To je pogrešno. Neophodan je dijalog sa Albancima sa juga Srbije, a ako umesto dijaloga budemo reagovali optužnicama, samo ćemo ponoviti situaciju u kojoj smo se u prošlosti nalazili. Ustavni poredak zemlje više je bio ugrožen nedavno u Beogradu, kada je grad rušen, nego time što je neki političar dao, za mene, neprihvatljivu i besmislenu izjavu”, objašnjava lider LDP-a.

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić ocenio je podršku zvaničnika Preševa i Bujanovca formiranju „prirodne albanske države” neustavnom i neprihvatljivom. On smatra da bi sve one koji govore protiv Ustava Srbije trebalo uhapsiti.

M. D. – M. Č. – G. N.

--------------------------------------------

Stejt department bez komentara o „Velikoj Albaniji”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Stejt department nije imao zvaničnog komentara na pitanje da li zna i da li podržava ideju stvaranja „Velike Albanije” koja je (nezvanično) lansirana u Tirani, ali neslužbeno se moglo čuti da je reč o nečemu što i ne zaslužuje komentar, kao ideji koja je sasvim nerealna i nezamisliva.

Zvaničan stav SAD je da je secesijom Kosova završen proces dezintegracije bivše Jugoslavije i da novouspostavljene granice nisu podložne promenama osim ako se o tome ne slože sve zainteresovane strane. Što je u ovom momentu, u bilo kojem spornom slučaju, takođe teško zamislimo.

Morton Abramovic, američki ekspert za Balkan, kaže za „Politiku” da nije čuo ni za kakav „ozbiljniji napor” u tom pravcu i da je sasvim sigurno da to ne bi naišlo na međunarodnu dobrodošlicu. „Vrlo sam skeptičan u tom pogledu”, kaže bivši američki diplomata kome se pripisuje da je dosad podržavao stvar kosovskih Albanaca. „Nisam uočio nikakav međunarodni interes za ’Veliku Albaniju’, i to nije na dnevnom redu. To svakako nije ništa ozbiljno”, zaključuje Abramovic.

M. M.

--------------------------------------------

Vijesti:Na skupu u Tirani niko iz Crne Gore

Podgorica – Na skupu u Tirani na kome je formirana organizacija „Lista za prirodnu Albaniju” nije učestvovao niko od političkih predstavnika Albanaca u Crnoj Gori, pišu podgoričke „Vijesti”. Sagovornici lista iz albanskih partija u Crnoj Gori potvrdili su da im nije ni upućen poziv za učešće na skupu u Tirani.

Međutim, crnogorski mediji su preneli da je visoki funkcioner Građanske inicijative Vaselj Siništaj izjavio da ukoliko vlast nastavi da se oglušuje o demokratske zahteve Albanaca u Crnoj Gori, moguće je otvaranje prostora za radikalne struje.

Tanjug

-------------------------------------------

Dimić: Ideja o „prirodnoj Albaniji” postoji od 1877.

Ideja o „prirodnoj Albaniji”, predstavljena ovog vikenda na skupu u Tirani, ima kontinuitet od 130 godina i može biti izuzetno opasna, upozorio je juče istoričar Ljubodrag Dimić i pozvao državne organe u Srbiji da reaguju.

Dimić, koji je šef Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, rekao je da je dužnost države da se „uključi u tu priču i vidi kuda ona vodi”, mada Srbija u ovom trenutku ne može da učini više od diplomatskog protesta.

„Istorija nas uči da je sve moguće kada je reč o realizaciji ideje koja figurira još od 1877. godine”, naveo je on i ukazao da „Albanci čitavog veka traže podršku za taj projekat”, prvo od Turske, a zatim od Habzburške monarhije i Italije.

Posle Drugog svetskog rata, naveo je Dimić, Albanci su podršku tražili od Sovjetskog Saveza, pa se i Kina neko vreme pojavljuje kao kreditor albanskih planova da bi danas to bila najveća sila na svetu – SAD.

Prema njegovim rečima, to ukazuje na veliku upornost albanskih političkih elita da realizuju ideju o „velikoj Albaniji”, koja se sada ne promoviše „oficijelno”, već se „protura” preko nevladinog sektora.

Osvrnuvši se na istorijske činjenice, on je podsetio da je 1877. godine u Carigradu formulisana ideja o „vilajetskoj” Albaniji, koja je trebalo da obuhvata Albaniju sa Epirom, Skadrom, Tiranom i Eibasanom, Grčku, Makedoniju sa Debrom, Skopljem, Gostivarom, Prilepom, Bitoljem i Ohridom, kao i Peć, Đakovicu, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Preševo, ali i Novi Pazar i Sjenicu.

Tanjug

objavljeno: 03.11.2010.

Nastavak na Politika...