Izvor: Blic, 08.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tumor društva
Tumor društva
U uvodnim rečenicama od Vlade usvojene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sasvim precizno i jasno se konstatuje: 'Korupcija razara supstancu svake države pa je njeno suzbijanje do granice prihvatljivosti, prema standardima sveta u kome živimo, uslov bez koga se država ne može legitimisati kao država vladavine prava.'
Nema spora, tvrdnja je valjana ali je naša opora životna realnost daleko od toga stanja. Ipak nedefinisani kao država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << siromašni kao društvo i razorenog vrednosnog sistema, vrlo smo skloni i podložni patologiji razarajuće korupcije. Taj proces(i) kao da ima najmanje dvostrani karakter i oblik.
Svedoci smo godinama već da se u cilju 'višeg interesa' mnoge afere jednostavno prošetaju medijima i govornicama, a onda lagano nestanu zbog odsustva reagovanja državnih organa kojima je to u opisu posla. Prećutno se pređe preko svega jer se iskustveno oseti kada iza korupcije (afere) čuči moć koja može da se vrati kao bumerang. Zar je malo primera koji kazuju da se zastalo, odustalo, zaboravilo radi opstanka prošle ili sadašnje vlade, bez obzira na to da li je razlog bio šećer, javne nabavke, stipendije, privatizacija, tenderi. Valja očekivati da će vremenom država, oni koji su izabrani da budu njeni i naši reprezenti, shvatiti da pravo ne poznaje kategoriju 'viši interes'.
Drugi vrlo očigledan oblik 'upiranja prstom u korupciju' vidljiv je u maniru da se, tek kada se izgubi zadovoljenje ambicije, u javnost izlazi sa kompromitujućim podacima o nečemu ili nekome. Dok postoji interes i saglasje, ćuti se ili se u najboljem slučaju ne zbori javno. Tek kada pukne tikva, krene lavina optužbi.
Svakako, manje je bitno u kojoj formi se javlja licemerje kod žigosanja korupcije. Ova država ima policiju, tužioce, ministre, vladu, predsednike, poslanike. Građani očekuju da oni rade svoj posao u sprečavanju svakog društvenog zla. Sama pomisao, sumnja da neko od njih učestvuje u nečasnom morala bi za posledicu imati direktni odlazak sa državne, političke pa i javne scene. Nije tako, ali mora jednom biti jer je priča, glasina i afera previše a odgovora i odgovornosti premalo.
