Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2011, 07:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito buncao na ruskom i nemačkom
BEOGRAD - Profesor dr Predrag Lalević, inače lični lekar Josipa Broza Tita, u knjizi "Sa Titom po svetu" otkriva da je doživotni predsednik SFRJ JOspi Broz Tito buncao na ruskom i nemačkom jeziku, da je imao rane od ležanja u Kliničkom centru u Ljubljani, da mu je Draža Mihailović bio slaba tačka, da je svima u svojoj okolini persirao .
"Nisam ni imao nameru da napišem knjigu, jer sam dugo osećao otpor da lična sećanja objavim. Ali, godinama sam gledao knjige o životu predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Tita tako niskog, tračerskog nivoa, pa sam mislio da je, kad vam je neko poverio brigu o svom zdravlju, a to znači o svom životu, u najmanju ruku nekorektno pisati stvari iz njegovog intimnog života. Međutim, kada sam video ko sve piše knjige na tu temu, odlučio sam da objavim svoja sećanja", kaže dr Lalević za "Politiku".
Dr Lalević kaže da ne smatra da je iznošenje ovih detalja uvredljivo. Detalj o dekubitalnim ranama naveo je, kaže, zbog naših ljudi koji i danas, kada im je neko bližnji u bolnici, smatraju da su te rane rezultat loše nege u bolnici. Međutim, imao ih je i doživotni predsednik SFRJ, iako je imao najsavremeniju negu: želatinski jastuk, masažu na svaka dva sata, kreme protiv dekubitisa…
"Dok sam bio u Nemačkoj, u jednoj bolnici na specijalizaciji, prigovorili su mi da sam mrtvog čoveka držao na respiratoru. Mozak je bio živ, a to je medicinski razlog koji mi nije dozvoljavao da isključim respirator.
Druga stvar, Stane Dolanc, koji je tada bio predsednik Predsedništva SFRJ, rekao je da su tri kolone ruskih tenkova iz Bugarske došle do naše granice, mene je izdvojio i rekao mi je da je njima ne svaki dan, nego svaki sat važan, jer ima toliko posla da se obavi", kaže dr Lalević.
On dodaje da je Broz dobro zdravlje u poznom dobu, pre svega, dugovao genetici, ali da nije bio disciplinovan pacijent.
"Pušio je, Kastro mu je slao sandučiće sa najskupljim tompusima. Pio je isključivo viski "čivas", ali "tanak", sa sodom. Bio je umeren u piću, ali je zato voleo da pojede", kaže dr Lalević.
Odnos Jovanke i Tita, u vreme dok su zajedno putovali, do 1977. godine, dr Lalević ocenjuje kao – skladan i tolerantan. Jovanku, kaže, nikad nije lečio, a poslednji put imao je priliku da je vidi na – Titovoj sahrani.
"Nikada preda mnom nije pričao o tom razlazu. Nikada nisam prisustvovao političkim razgovorima i susretima sa saradnicima. Sa Titom je na "ti" bilo vrlo malo ljudi, možda članovi prvog Centralnog komiteta SK, na primer Bakarić, dok su mu Đuro Pucar, Lazar Koliševski, Koča Popović persirali", seća se dr Lalević.
