Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do nove vlade
Prema istraživačima javnog mnjenja, vladu će morati da obrazuju bar tri izborne liste, što će, zbog međusobnih odnosa stranaka biti jako teško
U novu vladu Srbije posle 11. maja moraće da uđu ministri sa najmanje tri izborne liste, ocenjuju istraživači javnog mnjenja koji su ovih dana opipavali puls biračkog tela. „Jedino kada bi vladu formirale koalicija oko Demokratske stranke i Srpska radikalna stranka ni bi im trebalo niko više”, kaže Srđan Bogosavljević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor „Stratedžik marketinga”. Međutim, tu mogućnost su odavno i jedni i drugi isključili.
Prema najnovijim pokazateljima, najviše mandata osvojiće SRS i koalicija DS-a, G17 plus, SDP, SPO i LSV, ali nijedna od njih neće moći samostalno da formira vladu. SRS će, sudeći bar prema trenutnom raspoloženju birača, na majskim izborima osvojiti više glasova nego na prošlim izborima koji su održani u januaru 2007. godine. Neka istraživanja govore da bi radikali ovoga puta mogli da dobiju i nešto više od sto mandata u republičkom parlamentu, (prognoze se kreću od 102 do 108 u zavisnosti od toga da li će LDP preći cenzus), dok su u sadašnjem sazivu imali 81 poslanika.
I Demokratska stranka je nakon predsedničkih izbora, na kojima je pobedio njen kandidata Boris Tadić, ojačala. U još aktuelnom skupštinskom sazivu oni imaju 65 mesta, a prema nekim najnovijim istraživanjima DS bi uz podršku partnera na listi Za evropsku Srbiju mogao da dobije i 98 poslanika.
Istovremeno, prema tim istraživanjima, koalicija Koštuničine Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije izgubila je deo birača tako da je njen rejting pao sa prošlogodišnjih 16 na oko 11 procenata što znači da bi, ako se ovo pokaže tačnim, dobila oko 25 mandata u Skupštini Srbije. Sada imaju 47 poslanika.
Cenzus će, kako se prognozira, preći i Liberalno-demokratska partija i Socijalistička partija Srbije. One bi ponovo mogle da osvoje oko šest odsto glasova, što bi im donelo 14 – 15 mandata. Kad je o strankama manjina reč, za koje važi prirodni prag, one ukupno mogu da računaju na desetak mandata. Pouzdaniju kombinaciju za novu vladu u ovom trenutku, teško je praviti jer će od izlaznosti birača zavisiti koliko će glasova biti potrebno za jedno poslaničko mesto.
– Čak i kad bi demokrate i radikali osvojili i po 40 odsto glasova, a neće imati toliko, nijedna od preostale tri liste koje bi ušle u parlament DSS–NS, LDP ili SPS neće imati 11 procenata tako da je gotovo izvesno da će nova vlada biti tripartitna. A odnosi između stranaka su takvi da će to biti priličan problem – kaže Bogosavljević.
Vlada u kojoj bi ponovo zajedno sedeli DS i DSS malo je verovatna. Iako su se rastali posle samo deset meseci, oni nisu potpuno isključili mogućnost saradnje. Problem je, međutim, što se na listi Demokratske stranke nalaze čak dve partije koje su za narodnjake potpuno neprihvatljive kao koalicioni partneri – G 17 plus Mlađana Dinkića i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. Uz to, DS i „narodnjaci” najverovatnije ne bi imali dovoljno glasova, čak ni sa predstavnicima manjina, tako da bi im bio neophodan još jedan partner, a to znači ili LDP ili SPS. A stranka Čedomira Jovanovića takođe se našla na „crnoj listi” DSS-a.
Direktor agencije „Ipres” Vinko Đurić, kaže da je verovatnije da Srbija dobije vladu okupljenu oko nacionalno-demokratskog bloka koju će činiti SRS i koalicija DSS–NS nego da to bude vlada liberalno-demokratske opcije. On veruje da bi radikali i narodnjačka koalicija mogli dobiti dovoljno glasova da im čak ni SPS ne bude potreban za prebacivanje preko granice od 50 odsto. Ukoliko SRS i „narodnjaci” ne budu imali dovoljno, Đurić smatra da će pre oni uz pomoć SPS-a postići neophodnu većinu nego što će to uspeti koaliciji okupljenoj oko DS-a uz podršku LDP-a i stranaka manjina.
DS će, kako kaže, izgubiti nešto glasova zbog sklapanja koalicije sa strankama čiji se programi prilično razlikuju, a time se povećavaju šanse drugog, nacionalno-demokratskog bloka.
– U liberalno-demokratskom bloku imate različite priče i ispada da Boris Tadić nije bio iskren u priči u vezi sa Kosovom kada ide sa Nenadom Čankom, to će štetiti DS-u. Istraživanja pokazuju da birači ne vole baš kada velike stranke ’šlepuju’ one manje – kaže Đurić.
Za razliku od njega, Bogosavljević smatra da neće biti velikih negativnih efekata udruživanja jer birači to doživljavaju kao „prostu aritmetiku”, odnosno udruživanje stranaka koje, iako različite, imaju isti cilj.
– Jasno je da time nekim strankama obezbeđuje da prođu cenzus. To sigurno ne bi uspeli ni SPO ni LSV. Međutim, ukoliko se lideri ovih partija budu držali svoje ’priče’ mogli bi da naprave ’medveđu uslugu’ svojoj koaliciji. U politici, pogotovo u kampanji jedna od najvažnijih stvari je disciplina. Ukoliko oni budu iznosili svoje političke ideje moguće je da se to negativno odrazi na uspeh koalicije – ističe Bogosavljević.
Predsednički izbori koji su održani u januaru pokazali su da je biračko telo podeljeno na dva bloka. Zato izvršni direktor Cesida Zoran Lučić ističe da će za svaki od ovih blokova na predstojećim parlamentarnim izborima biti značajan bukvalno svaki glas. Po njemu, odluka o stvaranju koalicija je dobra.
– To znači da će veći broj glasova onih koji izađu na birališta biti pretočen u mandate, jer davanje glasa strankama koje ne bi probile cenzus značio bi izgubljeni glas, kao da oni koji su njih zaokružili nisu ni izašli na izbore–kaže Lučić.
J. Cerovina
[objavljeno: 21/03/2008.]
