Izvor: B92, 29.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe, tajne i zakon
Beograd -- Ni pet godina posle pada režima Slobodana Miloševića nije donet zakon koji bi raščistio zaostavštinu arhiva tajnih službi.
Za razliku od drugih bivših socijalističkih zemalja, gde su nove vlasti veoma brzo donele pravna akta i otvorile dosijee svojih službi bezbednosti, u Srbiji se još vodi polemika kako to uraditi. Dok polemika traje niko se na obazire na infomacije da je deo dokumentacije DB-a unšten, a prema najnovijim saznajima ekipe emisije "Insjader", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i falsifikovan.
Milan Simić iz Jukoma, kaže da upravo saznaja da je bilo uništavanja i falsifkovanja dokumentacije govore da se mora hitno doneti zakon o otvaranju dosijea: "Sa valjanom regulativom u toj oblasti, vi rešavate situaciju, odosno potupak u kome se može izvršiti rekonstukcije tih dosijea ili istražiti ko su ljudi koji su te dosijee uništili ili pronaći dosije one koje su sklonjeni bilo u okviru BIA-e ili u privatne arhive sad veći bivših fukcionera DB-a. Ja bih podsetio na iskustva u Istočnoj Nemačkoj, što govori u prilog tome da i kada su neki dosjei sklanjani i uništavani moguća je njihove rekostrukcija".
Kako je to rešeno, zakonski i organizaciono u Nemačkoj, možete pogledati na sajtu Predstavnika Savezne Vlade Nemačke za dokumentaciju Štazija; tekst je na srpskohrvatskom.
Simić navodi da se vara svako ko veruje kako se uništavanjem dokumetacije mogu sakriti zlodela, a u prilog tome govore i nedavna dešavanja u Sloveniji, tj. podizanje optužnice protiv Mitje Ribičiča, nekadašnjev visokog slovenačkog političara, za politička ubistva pročinjena pre 60 godina.
Ipak, postavlja se pitanje da li se to može očekivati u Srbiji ukoliko na infomaciju da postoje dokazi o uništavanju dokumentacije tužilaštvo ne reaguje.
Vitori Boraceti, državni tužilac Venecije i nekadašnji šef tima za borbu protiv organizovanog kriminla sumnja da bi takva infomacija ostala bez rekacije u Italiji: "U Italiji smo imali slučajeve da je poverljiva dokumetacija uništavana, ali su uvek u vezi sa tim sprovođene istrage. U svakom slučaju, uz sav oprez da možda nemam sve informacije, mogu da kažem da istragu treba sprovesti. Takav jedan događaj izazavao bi pažnju nadležnog tužioca u Italiji. U našem krivičnom zakonu, uništvanje dokumetacije jeste krivično delo. Takva jedan slučaj zahteva istragu".
Boraceti, kaže da je u Italiji donet zakon koji ne samo da uređuje rad tajnih službi, već precizira način i ograničava vreme čuvanja takve dokumentacije. Svi dosadašnji predlozi zakona o otvaradnju dosijea, odbijeni su, zapravo, zbog toga što se sa tim nije složila sama BIA.
Vlada Srbije, nedavno je odbacila predlog Srpskog pokreta obnove uz obrazloženje da bi mogao da ima negativne posledice, jer je u suprotnosti sa metodologijom rada BIA-e, pre svega s načelom konspirativnosti.
Optužbe i na Kardeljev račun
Tine Hribar, slovenački filozof i publicista najavio je na državnoj televiziji u nedelju publikovanje dokumenta, koji za posleratne likvidacije optužuje Edvarda Kardelja.
Hribar, koji je jedan od tvoraca slovenačkog nacionalnog programa, objavljenog krajem osamdesetih godina u listu "Nova Revija", najavio je da će objaviti dokument koji dokazuje da je masovna ubistva, koja su, posle Drugog svetskog rata, počinjena širom Slovenije, naredjivao i najbliži saradnik Josipa Broza Tita, Edvard Kardelj (1910-1979).
