Izvor: Politika, 26.Jan.2011, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić za hitnu, potpunu i nezavisnu istragu
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je danas u Strazburu hitnu, potpunu i nezavisnu istragu o optužbama iznetim u izveštaju Dika Martija.
Tadić je zahvalio Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope što je usvajanjem izveštaja Dika Martija napravila prvi važan korak prema otkrivanju onoga što se zaista dogodilo u tajnim zatvorima OVK i što je zauzela statusno neutralan pristup Kosovu.
„Podstičem vas da nastavite ovu politiku izbegavanja debata o kontraverznim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanjima uključujući potencijalno aplikaciju Kosova za članstvo”, rekao je Tadić obraćajući se PS SE.
Podsećajući da je pozicija Srbije povodom Kosova dobro poznata i da Beograd neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje pokrajine, Tadić je rekao da je naša delegacija za pregovore sa Prištinom već mesecima spremna.
„Dijalog je jedini put za mir na Kosovu i što pre pregovori počnu pre ćemo moći da nađemo put napred ka istorijskom pomirenju Srba i Albanaca”, rekao je Tadić, apelujući na sve strane u tom procesu da budu kreativne.
Kada je reč o izveštaju Dika Martija, Tadić je istakao da je imperativ da optužbe ovih užasnih zločina ne budu gurnute pod tepih.
On je podsetio da je i prema Martijevom izvestaju OVK od 1998. bila uključena u trgovinu drogom, oružjem i ljudima, a da najveću odgovornost za sudbinu stotinu Srba i Albanaca koji su oteti snosi Drenička grupa.
Osvrćući se na situaciju u Srbiji i regionu Tadić je podsetio da je obeleženo deset godina od petooktobarskih promena i da je za to vreme učinjeno mnogo, te istakao da zato u narednih deset godina gledamo sa optimizmom.
Kao najveće izazove u narednoj deceniji za Srbiju, region i Evropu, Tadić je naveo ispunjavanje standarda Evropske unije kako bi Srbija i ostale zemlje regiona što pre postale članice EU, zatim završetak procesa pomirenja u regionu i, kao treće - mere koje moramo da preduzmemo da se izborimo sa onima koji prete demokratiji i našim privredama.
„Naš strateški cilj je pridruženje EU i nadamo se da ćemo posle predaje odgovora na upitnik EK nastaviti prema kandidaturi i otvaranju pregovora”, istakao je Tadić.
Kad je reč o regionu, Tadić je naglasio unapređenje saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, navodeći niz konkretnih koraka koje je učinio pre svega sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem na pomirenju.
„Cilj Srbije je da promoviše harmoniju unutar svog društva među društvima u regionu i između Evropske unije i regiona”, rekao je Tadić dodajući da su odnosi u regionu najbolji u poslednjih dvadeset godina.
Tadić je istakao da je politika pomirenja prioritet zato što je to strateški i moralni imperativ.
On je istakao da će Srbija zbog toga nastaviti punu saradnju sa Haškim tribunalom.
„Nastavićemo da radimo na lociranju, hapšenju i izručenju dvojice preostalih begunaca, uključujući Ratka Mladića, kao što smo to učinili sa ostalih 44 optužena u poslednjih nekoliko godina”.
Tadić je među najvećim pretnjama miru, bezbednosti i napretku u regionu naveo organizovani kriminal, koji je opisao kao „fatalan kao rak”.
On je ukazao da organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju društvu i ekonomiji i založio se za strateško savezništvo zemalja regiona u borbi protiv te pošasti.
Poslanici PSSE pitali su predsednika Srbije uglavnom o situaciji u regionu i o pitanju Kosova.
Kad je reč o izveštaju Dika Martija, on je podsetio da svi zločini u regionu, ne samo na Kosovu, noraju da budu istraženi, te da mora da se sazna istina o svim slučajevima.
U tom kontekstu su svi izveštaji korisni, i doprinose stvaranju boljih odnosa na Balkanu, rekao je Tadić.
On je, ponavljajući da će Srbija uraditi sve što je moguće da istraži sve sluvčajeve ratnih zločina i pokuša da pronađe presostala dva haška begunca, izrazio očekivanje da će institucije drugih država i njhove vlasti takođe učiniti sve što mogu u istragama o tome što se dogodilo pre dve decenije.
On je još jednom istakao da je budućnost regiona u EU i da su odnosi među zemaljama Balkana najbolji u poslednje dve decenije.
Tanjug
objavljeno: 26.01.2011
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
