Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić premijer, Koštunica predsednik?
Šutanovac: U Srbiji su sve opcije moguće, a DS želi mesto predsednika vlade
U vrhu Demokratske stranke, kako "Politika" saznaje, ovih dana je definitivno prevladao stav da ako ova partija osvoji više poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima od koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije – nipošto neće prepustiti Vojislavu Koštunici mesto predsednika vlade. Kako tvrde, "čak i po cenu da budući premijer bude Boris Tadić lično". Kako objašnjava naš izvor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << blizak vrhu DS-a, u slučaju da DSS ne prihvati mandatara koga bi DS predložio, u vrhu DS-a smatraju da Tadić treba da podnese ostavku i prihvati se funkcije srpskog premijera.
Iako je u javnosti do sada bilo tumačenja da demokrate samo formalno javno ističu da žele mesto premijera (kako ne bi ugrozili svoj rejting), a da su zapravo spremni da posle izbora tu funkciju ustupe Koštunici, naš izvor tvrdi da to nije prazna retorika, odnosno da su u vrhu DS-a konačno prelomili da stranka treba da vodi vladu i sve ključne resore u njoj. U tom slučaju, DSS bi mogao da računa samo na određeni broj ministarstava u vladi i obećanje DS-a da će podržati njihovog kandidata na predsedničkim izborima koje, kako saznajemo, u Tadićevoj stranci očekuju ili krajem proleća (maj), ili na jesen. Tako bi se moglo desiti da Koštunica i Tadić, već za nekoliko meseci, zamene svoje funkcije u državnom vrhu. Naravno, pod uslovom da DS osvoji više skupštinskih mandata od "narodnjačke koalicije".
O namerama DS-a je, dosta direktno, posvedočio i zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović u jučerašnjem intervjuu listu "Kurir", kada je rekao: "Premijer će biti iz DS-a. To što neki naši politički oponenti ove parlamentarne izbore pokušavaju da pretvore u izbor za predsednika vlade, samo govori o njihovoj nemoći", uz napomenu da nije tačno da su demokrate iz Krunske spremne da prepuste premijersko mesto Koštunici, u zamenu za podršku Tadiću na predsedničkim izborima.
Premijerske ambicije
Da se o Tadićevoj premijerskoj kandidaturi ozbiljno razmišlja u vrhu stranke može se primetiti i iz sledeće Petrovićeve primedbe: "Neprirodno je da se na čelu vlade nađe predstavnik stranke koja nema najveći broj poslanika". U prilog tome ide i Petrovićeva tvrdnja da "nije shvatio" da Ružica Đinđić (koja je, inače, prva na poslaničkoj listi DS-a), ima premijerske ambicije. Treba podsetiti i da se Tadić nedavno sa mesta predsednika Srbije uključio u kampanju svoje stranke i da je tom prilikom poručio da u izbornu trku za skupštinu kreće svom snagom.
Potvrdu informacije o novoj kombinatorici DS-a pokušali smo da dobijemo i od drugih uticajnih funkcionera te stranke. Neki od njih nisu bili dostupni za komentar, dok je jedan visoki funkcioner DS-a, takođe blizak predsedniku Tadiću, nezvanično rekao da se o opciji da Tadić podnese ostavku i prihvati mesto premijera nije razgovaralo i da to nije realna priča.
S druge strane, potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac u izjavi za "Politiku" ide korak dalje od Petrovića kada, odgovarajući na naša direktna pitanja – da li je Tadić spreman da podnese ostavku na predsedničko mesto i preuzme premijersko mesto – ponavlja da su "sve opcije u Srbiji moguće", ne negirajući takvu mogućnost.
Uz napomenu da je "rano govoriti o tome", Šutanovac ističe da je "Demokratska stranka veoma ozbiljna u želji da bude okosnica i "kičma" buduće vlade, uključujući, bez ikakve sumnje, i mesto premijera Srbije. Demokratska stranka ide na apsolutnu pobedu na ovim izborima, što znači da ćemo biti stranka koja će imati najveći broj poslanika u Narodnoj skupštini. Dakle, ne postoji ništa logičnije nego da DS da mandatara i ubeđen sam da će on i biti iz DS-a", kaže Šutanovac.
Strategija po kojoj bi Tadić bio premijer buduće vlade zapravo izgleda kao kontrapredlog, odnosno odgovor DS-a na dosadašnje prognoze koje nisu bile strane DSS-u, a po kojima bi i posle parlamentarnih izbora Koštunica zadržao premijersko mesto, a zauzvrat bi njegova koalicija podržala Tadića na predsedničkim izborima. Naravno, pod uslovom da liste DS-a i DSS-a osvoje dovoljno mandata za formiranje zajedničke vlade.
Priča o Tadiću kao premijeru ne izgleda nelogična, imajući u vidu sve naglašeniji stav demokrata da neće odustati od premijerskog mesta ukoliko osvoje najviše mandata. Naime, izvesno je da čak i ako posle izbora dobije najviše poslanika u parlamentu DS neće moći samostalno da formira vladu, a kao najizgledniji koalicioni partner pominje se Koštuničin DSS.
Ukoliko bi DS predložio mandatara, a Tadić ostao na mestu predsednika do predsedničkih izbora, koji će biti održani tokom 2007. godine, malo je verovatno da bi Koštunica pristao na neko od ministarskih mesta. U tom slučaju moglo bi da se desi da se dva koaliciona partnera suoče u borbi za mesto predsednika Srbije i tako oslabe svoje šanse za pobedu, a u međusobnim duelima ugroze i stabilnost vladajuće koalicije, ali i jedan drugog, jer bi u tom slučaju jedan svakako ostao bez funkcije.
Obećana podrška
U slučaju da DS osvoji najviše mandata i bude većinski partner u narednoj vladi, čiji bi premijer bio Tadić, Koštunica bi imao realne šanse da uz podršku demokrata i narodnjaka bude najozbiljniji kandidat za predsednika Srbije.
Prema ustavu, od momenta podnošenja ostavke predsednika Srbije, novi izbori za tu funkciju moraju biti održani u roku od tri meseca, što znači da bi u tom slučaju predsedničke izbore trebalo očekivati već na proleće. Naravno, ostaje pitanje da li će, ukoliko Tadić ostavkom izazove predsedničke izbore, novi saziv skupštine morati da usvoji zakone kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti, kao što predviđa Ustavni zakon.
Ipak, u DS-u juče nisu bili spremni da se konkretno izjasne o tome da li bi bili spremni da ustupe DSS-u određeni broj ministarskih mesta u budućoj vladi i ponude podršku Koštunici na predsedničkim izborima. Dragan Šutanovac ne želi da otkriva sve adute:
– U ovom trenutku mi ne kalkulišemo s obećanjima za eventualnu podršku bilo kome na predsedničkim izborima, pa čak ni oko ministarskih mesta. Idemo, znači, na apsolutnu pobedu, a nakon toga ćemo sesti i dogovarati sve ono što se mora. Ali, želim da napomenem da bi i u slučaju o kojem govorite trebalo ipak videti da li postoji neki bolji kandidat. Jer, na prošlim izborima njihov predsednički kandidat je bio toliko loš da nije uspeo da se plasira ni među prva tri. Naravno da Koštunica nije toliko loš kandidat, ali podsećam da su i prošlog puta tvrdili da je njihov kandidat najbolji.
Bojan Bilbija
[objavljeno: 07.12.2006.]
