Izvor: Blic, 29.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: Odluke ću doneti sutra, građani mogu biti spokojni

Boris Tadić nije juče doneo odluku o smeni načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. Posle višečasovnog zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost koji je sazvan zbog nesuglasica na relaciji ministar odbrane Dragan Šutanovac – načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Zdravko Ponoš, Savet nije odlučivao o smeni, jer za to i nema ingerencija. Imenovanje i smena načelnika GŠ je u isključivoj nadležnosti predsednika Srbije.



Sednica, kojoj su se odazvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svi članovi saveta, predsednik i premijer Srbije, ministri pravde, odbrane i policije, načelnik Generalštaba, direktor Bezbednosno-informativne agencije i šefovi Vojno-bezbednosne agencije i Vojne obaveštajne agencije, započela je u 14 , a završena sinoć u 20 časova. U dugoj diskusiji koja je vođena, kako nezvanično saznajemo u sedištu BIA, ministar odbrane Šutanovac prezentovao je dva izveštaja: prvi o sukobu dve koncepcije i drugi o rezultatima rada sa posebnim osvrtom na optužbe načelnika Generalštaba. S druge strane, general Ponoš dokumentovao je tvrdnje, između ostalog, i da ne postoji politika odbrane zemlje koje je prethodno izneo u medijima.

Predsednik Srbije Boris Tadić i ujedno i vrhovni komandant izjavio je ranije da i jedan i drugi akter snose deo odgovornosti za iznošenje unutrašnjih problema sistema odbrane u javnost. Premijer Mirko Cvetković prvi se oglasio u javnosti nakon izbijanja verbalnog sukoba, sa tvrdnjom da bez obzira na iznete različite stavove odbrana zemlje nije ni na koji način ugrožena. Juče, pred sednicu Saveta, jedan od njegovih članova, ministar policije Ivica Dačić izjavio je za B92 da su i Vojska i policija institucije koje i dalje imaju veliki ugled u javnosti i da, bez obzira na razne polemike koje su se dešavale, njihov ugled nije narušen.

Da u sistemu odbrane nije sve kako treba demonstrirao je general Ponoš svojim izostankom na novogodišnjem koktelu Ministarstva odbrane. Izabrao je drastičan način da iskaže svoje nezadovoljstvo funkcionisanjem u sistemu odbrane, što je potvrdio u intervjuima listovima „Alo” i „Politika”. Ponoš je naveo da mu je to bilo „jedino preostalo oružje da ukaže na propuste u funkcionisanju sistema odbrane”. Ponoš je tada otkrio da je pre tog čina prestao da odlazi na kolegijume ministra jer tamo nije dobijao odgovore na probleme koje je isticao, a da je činjenica da su reforme stale i da je Vojska došla do limita svojih mogućnosti da bi nastavila reforme. Ponoš nije prvi put rekao da on sa mesta načelnika GŠ VS ima samo jedan put - u penziju. Ali i da ima izbor, da li će jednog dana otići podignute ili spuštene glave, i da to nije težak izbor za njega. „Ne želim da odem kao neko ko mirno gleda kako se taj sistem urušava, iščekujući da uzme stan od nekoliko ari i ode. Znam da moj metod nije standardan, ali to mi je jedino preostalo”, naveo je Ponoš i u poslednjim intervjuima.

On je tvrdio da je Vojska uradila svoj deo posla, a da je preostali posao Ministarstva odbrane neodrađen. Ukazao je na to da je izostala modernizacija, ulaganje u opremu, profesionalizacija i socijalna reforma. Apostrofirao je da je za godinu dana malo urađeno na tim poljima. Ponoš je neprekidno ponavljao da su neophodni zakonski okviri za funkcionisanje Vojske, a pre svega ključni dokumenti strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. „Zakoni su doneti jer je to bio uslov za predsedničke izbore, a strategije nisu donete i normativno samo zaglavljeni i jedina smo vojska koja nema ključna dokumenta”.

On se pohvalno izrazio o visini budžeta za 2008. godinu, ali je odmah potom kritikovao što taj novac nije potrošen iako su potrebe i te kakve. „Nijedna velika nabavka nije realizovana. Nabavka telekomunikacione opreme trebalo je da se finansira delom iz vojnog budžeta, a delom van vojnog budžeta jer je Vojska trebalo da izađe iz frekvencijskog spektra, a da deo para zbog toga dobije od novca koji je država dobila od prodaje trećem operateru. To se ove godine nije desilo. Država nije izvršila svoju obavezu”.

Ponoš je naveo da su mnogi tenderi rušeni, a da nisu ponovo raspisani na vreme. „To je vrlo interesantno”, zaključio je Ponoš i predložio da se i funkcionisanje MO podvrgne revizorskoj kontroli.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac nije se pojavljivao u medijima od izbijanja sukoba, ali je neposredno pre toga govorio o postignutim rezultatima, o tome šta je sve nabavljeno za Vojsku, o 1.200 stanova za pripadnike VS, 30 odsto povećanje plate, 98 odsto odziva na služenje vojnog roka" On je zatražio sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ujedno i vrhovnim komandantom Vojske Srbije. Ovaj zahtev je odbijen. Tadićev put u Moskvu iskorišćen je kao obrazloženje. Izvori „Blica” tvrde da je zapravo Tadić pokušao da iskoristi Ponoševo nezadovoljstvo za disciplinovanje ministra odbrane i svog najjačeg stranačkog partnera.

Stvar je pokušao da izgladi premijer Mirko Cvetković u vreme Tadićevog odsustva. Izjavom da ne očekuje personalne smene faktički je stao na stranu Ponoša. S druge strane, Vlada je podržala Šutanovca istog dana kada je održan i sastanak skupštinskog Odbora za bezbednost, gde je Ponoš još jednom obrazložio svoje stavove. Tada je rekao i da MO nije sveta krava koju niko ne sme da kontroliše. Ministar odbrane nije se pojavio na tom sastanku.

Cvetković: Budžet neće umanjiti vojnu moć

Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je da smanjenje vojnog budžeta za 2009. godinu neće uticati na odbrambenu moć zemlje, a da će proces profesionalizacije, uprkos usporavanju, biti završen.

„Ministarstvo odbrane nije jedino ministarstvo koje podnosi teret krize i kome je pripalo manje sredstava nego što se očekivalo. Gotovo da nema ministarstva koje je zadovoljno sredstvima datim budžetom za 2009. godinu”, rekao je Cvetković za magazin „Odbrana”.

On je priznao da su izdvajanja za Vojsku Srbije nedovoljna, ali da su i mogućnosti države ograničene. Ipak je dodao da se Vlada veoma brine o sistemu odbrane i da visoko uvažava njegov značaj za državu. Najavio je da će Vlada Srbije podržati inicijativu za ubrzanu prodaju viška vojne imovine kako bi se dopunio vojni budžet. Dodao je da pravnici u Vladi smatraju da je nevažeći ugovor po kojem je Vlada dužna da sagradi 800 stanova za potrebe Vojske u zamenu za zgradu u Nemanjinoj 9, ali da to ne znači da ne postoji obaveza da se pomogne Vojsci u rešavanju stambenih problema.

Nastavak na Blic...