Izvor: TvojPortal.com, 16.Okt.2011, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TODOROVIĆ: Loš političar upire prst u bogate
Sama najava privrednika da bi mogli osnovati svoju stranku, a upravo to je namera novoosnovanog “Pokreta privrednika”, izazvala je iznenađenje u delu srpske javnosti, pogotovo onom koji veruje da oni ionako upravljaju državom.
Iako u svetu bogati ljudi često ulaze u tzv. visoku politiku – jer vlada uverenje da ako su bili sposobni da sebi stvore bogatstvo, znaće i da brinu o državi – kod nas je čak i sama najava mogućnosti da bi neko od “naših tajkuna” mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << da osnuje stranku svojih “kolega” i izađe na izbore neminovno nametnula pitanje: šta oni to još hoće kada su im prethodne godine donele toliko mnogo. Uspešni biznisman, vlasnik kompanije “Todor”, savetnik vicepremijerke Verice Kalanović i jedan od osnivača “Pokreta privrednika” Mirko Todorović u intervjuu “Dnevniku” priznaje da su ga mnogi upitali što mu treba da ulazi u politiku. Odgovara da je privrednicima dogorelo do nokata i da je došlo vreme da izađu pred javnost s ogoljenom istinom.
– Prvo moramo da raščistimo ko su to tajkuni u Srbiji. Nek jednom država kaže ko je to. Postoje lopovi, a uspešni biznismeni to nisu. Zašto nas uspešne privrednike, koji decenijama pošteno radimo i izvršavamo sve obaveze prema državi i zaposlenima, trpaju u isti koš? Oni koji su do bogatstva došli zaobilazeći zakone imaju ime i prezime i neka se ona saopšte javno. Ovde je najlakše nesposobnim političarima da u sveopštoj bedi i siromaštvu upiru prst u bogate ljude, a ovde su bogati i oni koji imaju malu radnju i 50.000 evra, što je daleko od pravog bogatstva. Znam da nisam tajkun jer sam sve obaveze prema državi i radnicima uvek redovno izmirivao. Mi smo radili po 30 godina da bismo vozili “mercedese”, a čime su oni koji se danas u njima vozikaju Srbijom svoje zaslužili?
Stanje u srpskoj privredi i ekonomiji je već godinama isto. Šta je to nateralo biznismene da baš sada osnivaju političku stranku?
– Političari i politika, zajedno s medijima, stvorili su ambijent da su partijske odnosno državne funkcije rezervisane samo za jedan poseban sloj ljudi, a većina tih partijskih ćelija, skoro do vrha vlasti, jesu zapravo oni kojima je prvo zanimanje državni ili partijski posao. To je jedan od glavnih problema danas i to je za nas privrednike koji radimo i stvaramo ubitačno. Stvorio se strašan jaz između birokratije, i to one u najgorem obliku te reči, i ljudi koji rade i pune budžet ove države. U tom jazu najviše stradaju ne samo veliki, mali i srednji privrednici, već sami građani Srbije. Uz to ide beda koja je svuda oko nas, pa smo mi privrednici odlučili da ili ćemo preuzeti stvari u svoje ruke ili ćemo vlasti naterati da uvaži naše zahteve. To je bio razlog da osnujemo “Pokret za preokret”.
Zašto bi srpski birači, bez obzira koliko su vaše ideje dobre, dao glas vašoj stranci, kad vlada uverenje da u ovoj državi vladaju tajkuni iz senke a da su političari samo marionete kojima oni upravljaju?
- Prosto nije istina da privrednici vladaju iz senke i da su oni ti koji upravljaju političarima. Mi se nismo organizovali da vodimo populističku politiku i nije nam cilj da osvojimo vlast. Mi jednostavno hoćemo da promovišemo nove ideje, da ljudima u Srbiji govorimo istinu a ona je mnogo surova. Jer i doktor da bi uspešno dao lek pacijentu prvo mora da da dijagnozu a to upravo nama fali. Populistička politika ne vodi nikuda. Oni koji vode danas Srbiju teoretski znaju šta treba možda i bolje od nas privrednika ali su užasno ograničeni svojom partijskom centralizovanom disciplinom, koalicionim dogovorima i neverovatnom željom da osvoje vlast a ne razmišljaju ni malo kako da vladaju.
Znamo da će biti teško dokazati da politički i privredni sistem mora da se drugačije postavi da bi bolje funkcionisao i da bi nam bilo bolje. Znamo, a znaju to i oni na vlasti ali ne daju, da je decentralizacija bitna za boljitak. Decentralizacija partijske moći u današnjoj državi je nemoguća a upravo je ona jedna od najelementarnijih stvari. Nemamo mi privrednici vremena za sve to ali nas nemar države primorava da to radimo.
Da li je vaše pojavljivanje na javnoj sceni prilika da objasnite da nije sramota biti bogat ako radiš pošteno i da ako već puniš budžet treba da se i pitaš o sudbini države?
– To je naša osnovna poruka. Da li je normalno da Novak Đoković ima 100 miliona dolara? Jeste jer ih je pošteno zaradio. Pa hajde da vidimo ko ovde kako i šta radi i koliko zarađuje, a ne da sve prozivamo i nabeđujemo. U ovoj državi postoji 400.000 malih i srednjih preduzeća čiji vlasnici pošteno rade. Ako oni za silne godine rada nisu dobili nijedno negativno rešenje o neplaćanju poreza, ako su sve obaveze izvršili, onda su mnogo sposobni ili zaista redovno izmiruju sve obaveze. To što se priča da privrednici danas finansiraju političke partije ne pije vodu jer za to nema ni potrebe – političari imaju mnogo dobre firme. Najbolje firme danas u Srbiji imaju naše partije – to su javna preduzeća naspram kojih je moj “Todor” malen.
Deo birača će vas pitati ako ste tako dobri biznismeni i patriote i želite da promenite društvo, zašto su vam računi na egzotičnim ostrvima?
– Možda neki imaju račune na egzotičnim ostrvima, ali oni su zaista manjina kojom se javnost već godinama bavi. A zapravo 98 odsto privrednika u Srbiji danas jedva sastavlja kraj s krajem i sasvim je logično da smo zainteresovani za sudbinu države jer je osećamo na svojoj koži. Poslednje dve godine 50 odsto sive ekonomije se valja srpskim tržištem tekstila a država ćuti. Ako bi ja za svoju prodavnicu u Novom Sadu prestao da plaćam PDV, poreze, doprinose, firmarinu, taksu, vodu, struju, prodavao bih robu znatno jeftinije – skoro kao kinesku koja se kupuje na ulici. Da li je to cilj i rešenje? Naravno da nije. Sada sam proglasio 200 radnika za tehnološki višak, zatvaram pojedine maloprodajne objekte a to nikog ne zanima.
Privrednici imaju velike kreditne linije i danas 98 odsto nas koji pošteno radimo grcamo u ovoj privrednoj situaciji, a svi se bave samo s onih dva odsto tajkuna koji kvare celu sliku i bacaju ljagu na nas koji niti imamo račune na egzotičnim ostrvima niti znamo kako da se iščupamo iz nelikvidnosti, dugovanja, kredita. Pa čak i ako neki iznose pare iz zemlje koje su ovde zaradili na crno – zašto to država dozvoljava i zašto ne sprečava takvu pojavu? Nefunkcionisanje institucija je toliko uzelo maha da više ništa nije važno osim da se bude na vlasti.
Jurij Bajec je nedavno rekao da je Vlada najodgovornija za krizu zbog inercije i neefikasnosti mera, na šta privrednici već godinama ukazuju...
– Naše ideje i predlozi se jednostavno gube i pre nego što stignu do premijera, a i ono što stigne se razvodni. Prvo država mora da odradi svoje prema privredi, pa tek onda možemo da tražimo da svi redovno izmiruju svoje obaveze i plaćaju dažbine. Ako država privrednicima duguje nekoliko milijardi a hoće da hapsi zato što njoj ne plaćaju dažbine – o čemu se tu radi i ko koga tu vuče za nos? Ne mogu se samo pričati prazne priče i obećavati a u praksi ništa ne činiti da se stanje u privredi promeni. Nije rešenje u interventnim merama koje za kratko pomažu a na duge staze ništa ne znače. To boljitak privredi, a time i građanima, ne donosi.
Mora se promeniti politički ambijent da bi i privredi bilo bolje. Previše je centralizovan sistem u Beogradu. Dovoljno je pogledati gradove i opštine, pa i Pokrajinu Vojvodinu koja je dobila samo malo više ovlašćenja, i videti da tu mnoge stvari bolje rade i funkcionišu. Svi oni koji nisu pod direktnim patronatom partijskih funkcionera u Beogradu bolje rade nego opštine koje to jesu, sem časnih izuzetaka. Nekada se na eskurzije išlo u Vrnjačku banju a sada moj sinovac ide u Jagodinu i ja imam kompleks zbog toga, ali ne mogu a da ne priznam da je njen gradonačelnik od tog grada napravio raj za decu i da mu ona dolaze iz čitave države. Tamo gde su – a tu valja pomenuti i Inđiju i Kragujevac – gradonačelnici birani neposredno, uspeh je bolji i zato građani treba da opštinske čelnike biraju sami jer oni najbolje znaju ko je ko i šta treba da se u toj opštini radi.
Izabrani čelnik ne može imati samo ovlašćenja, mora dobiti i novac a to znači da budžet opštine bude direktno zavisan od firmi koje u njoj rade, pa bi se svi borili da u svojoj opštini imaju što više privrednika. Ovako smo zadržali Miloševićev model koji je opštinama oduzeo porez i imovinu i smestio ga u Beograd, i samo smo ga zavili u demokratsku oblandu. Zato je sada teško naterati političare da vrate imovinu opštinama i da one u startu budu izjednačene, da znaju šta imaju i čime raspolažu. A ne da dobijaju samo one čiji su čelnici po volji partijskih šefova u Beogradu, a bez para ostaju oni koji “ne valjaju”.
Nedavno ste izjavili da postoji pogrešna ocena da su privrednici „age i begovi“ u Srbiji, i da su to zapravo političari...
– Danas mladi u našoj državi bolje znaju rezultate treće lige nego šta i kako radi neki privrednik u Srbiji ili šta nam je činiti da bude bolje. Niko ih ne uči da ako budu išli popodne na kurseve, obuke, dokvalifikacije, mogu biti uspešniji pa i bogati. Moramo mladima dati perspektivu jer su oni danas izgubljeni. Pa sa kim da stvaramo bolju Srbiju? Mi danas imamo menadžera na sve strane a da ne znaju šta su niti išta znaju da rade. Fakulteti nam niču iza svakog ćoška a mladi ništa konkretno ne nauče. Da smo mi age i begovi zašto bi želja svih bila da postanu političari ili da se domognu javnih preduzeća, a ne preduzetnici i radnici u privatnom sektoru? Mi punimo budžet, stežemo kaiš, otpuštamo radnike, a oni koji ga troše i ništa ne proizvode se množe. Javni sektor raste a privatni slabi jer mora na svojim leđima da nosi one koji radili - neradili imaju redovna primanja i ne razmišljaju o nelikvidnosti, zaduženjima….
Nelikvidnost uništava i ono malo preostalih dobrih preduzeća. Ima li joj leka i prete li nova otpuštanja radnika zbog nespremnosti države da uvede red u javni sektor koji zapravo najviše duguje i troši?
– Ne vidim ni lek ni perspektivu ovog i ovakvog društva u kojem jedni rade a drugi arče. Dve godine se krpimo subvencionisanim kreditima a od korenitih promena privrednog i političkog ambijenta nema ništa. Svakog dana sve više radnika ide na biro rada i to jedan nezaustavljiv proces. Mi otpuštamo a država ništa ne čini kako bi smanjila svoje troškove. Ona je čak uvećala birokratiju i treba joj više para. Nema tih privrednika koji mogu to namiriti.
Pri tom se niko ne pita šta je s agama i begovima u javnim preduzećima koji ne odgovaraju za ogromne gubitke koji se svake godine pokrivaju parama svih građana Srbije. Niko neće da postavi pitanje koliko se para baca kao u bunar i dokle tako. Bez tih odgovora napred ne možemo.
Ljubinka Malešević
Karić je nešto drugo
Postoji li strah da ćete proći kao Bogoljub Karić i da ćete onog trenutka kada uđete u političku arenu doživeti njegovu sudbinu?
– Političke partije su sada drugačije od vremena kada je Karić hteo da se bavi politikom. On je hteo da napravi vlast tako što će održati ono što je imala prethodna. Mi to ne želimo jer mi koji tražimo promene i novine, kao pošteni privrednici spremni da u oči pogledaju sve državne institucije – ništa nismo utajili i ništa ne dugujemo. Veliki smo poreski obveznici, zapošljavamo radnike, plaćamo doprinose. Mi nećemo voditi populističku politiku jer dobro znamo da nema ništa od slikanja ispred zatvorenih fabričkih vrata i praznih priča da će, ako mi dođemo na vlast, one početi da rade. Neće. Ili da pričamo kao SNS da ćemo za četiri godine ubaciti 100 milijardi evra u Srbiju jer dobro znamo da čak i da to obezbedimo, u 80 odsto srpskih opština nemamo kompanije i ljude koje bi mogle ispoštovati ono što strani investitori traže. Ono malo ljudi što zna da radi i stvara otišlo je u banke, strana predstavništva ili u Evropu. Ili lutaju besciljno.
izboripokret privrednikamirko todorović
