Izvor: TvojPortal.com, 27.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi prilozi partijama pod duplom lupom
Dnevnik.rs Novim zakonskim rešenjima o finansiranju političkih stranaka Srbija dobija finansiranje političkih stranaka slično ili isto kao u zemljama regiona ili nekim evropskim državama.
U Nemačkoj je, po Zakonu o političkim strankama, partijama dozvoljeno da primaju donacije. Do iznosa od 1.000 evra donacija može biti gotovinska. Međutim, vrednost praga ograničenja priloga u kampanji ne postoji. Ova pravila primenjuju se i na donacije poslanicima. Država >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << odvaja pare za političke stranke da bi one delimično finansirale svoje aktivnosti, a kriterijumi za raspodelu javnih sredstava određuju učešće stranaka u evropskim, saveznim i pokrajinskim parlamentarnim izborima, sumu priloga članova i iznos primljene donacije. Stranke koje po konačnim rezultatima na evropskim ili nacionalnim parlamentarnim izborima imaju najmanje 0,5 odsto glasova, ili na pokrajinskim izborima jedan odsto važećih glasova, imaju pravo na podršku javnih fondova, kao i one političke partije koje su po krajnjim rezultatima izbora dobile deset odsto važećih glasova. Iznos javnih fondova ne može preći godišnji prihod stranke.
U Slovačkoj je dozvoljeno finansiranje stranaka iz budžeta, a novac se dobija samo u vreme izborne kampanje. Zakonom nije precizirana namena tih para. Visina svote koju stranka dobija procenjuje se po uspehu na izborima za koje se kampanja vodi. Stranke imaju pravo na posredno finansiranje iz javnih izvora kao i na besplatan pristup medijima. Vreme emitovanja na televiziji je jednako za sve. Političke stranke nemaju poreske olakšice, kao ni njihovi donatori, i nemaju pravo na neki drugi oblik posrednog finansiranja iz javnih izvora.
U Češkoj je za pitanje finansiranja političkih stranaka nadležna Vlada. Stranke su u obavezi da prijavljuju prihod od priloga koje dobijaju, odnosno moraju da prijave sve primljene priloge. Ne postoji ograničenje visine priloga za političku stranku. Firme koje zaključuju ugovor s Vladom, kao i strana lica, ne mogu biti donatori političkih stranaka. Anonimne donacije takođe nisu dozvoljene, ne postoji zabrana poklona u vidu besplatnih usluga ili proizvoda, dok sindikati mogu biti donatori priloga. Političke stranke se mogu finansirati iz budžeta, a novac dobijaju u periodu između izbora. Nije precizirana posebna namena za trošenje tih para, dok visina dobijenog novca zavisi od uspeha postignutih na izborima za koje se kampanja vodi, kao i od trenutne zastupljenosti u Parlamentu.
U Bugarskoj organ koji je nadležan za sprovođenje finansiranja političkih stranaka je Revizorska institucija. Stranke su obavezne da prijavljuju ukupan prihod od priloga koje dobijaju. Postoji i obaveza da se davalac priloga prijavi, kao i to da stranka prijavi sve priloge koje dobije. Visina priloga je ograničena, i to i za fizička i za pravna lica. Tako fizička lica mogu dati priloge do 10.000 bugarskih leva, a pravna do 30.000, dok su ukupna sredstva ograničena po izbornom ciklusu do milion leva. Strana lica ne mogu davati priloge, kao ni firme koje imaju zaključen ugovor s Vladom, a zabranjeno je i anonimno doniranje. Stranke imaju obavezu da objave svoje prihode i rashode. U vreme kampanje i između izbornih ciklusa stranke dobijaju novac iz budžeta po trenutnoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini.
Republika Srpska je ovu oblast uredila pre tri godina i zakonom je određeno da se iz budžeta strankama daju pare u iznosu koji ne može biti manji od 0,2 odsto od ukupnih budžetskih prihoda iz prethodne godine. Od tih budžetskih para 20 odsto se raspoređuje u jednakim iznosima političkim strankama i koalicijama koje imaju poslanike, odnosno odbornike, a 80 odsto srazmerno broju osnovnih mandata koje politička stranka, koalicija, nezavisni poslanik, odnosno odbornik, ima u parlamentu. Posebno se kontrolišu troškovi izborne kampanje, koji podrazumevaju štampanje i lepljenje plakata, predizborne oglase, proglase, saopštenja u medijima, troškove organizacije i sprovođenja predizbornih skupova i slanje predizbornog materijala biračima.
Federacija BiH je zakon o finansiranju političkih partija donela prošle godine i njime je određeno da političke stranke obezbeđuju novac samo na osnovu članarine, priloga pravnih i fizičkih lica, od imovine u vlasništvu političke stranke, iz budžeta BiH i dobiti od preduzeća u vlasništvu političke stranke, pod uslovom da se ono ne bavi delatnošću koja je vezana za kulturu i izdavaštvo. Ukupan iznos priloga nekog fizičkog lica u kalendarskoj godini ne sme premašiti iznos od osam prosečnih neto plata, a ukupan iznos svih priloga pravnog lica ne sme premašiti iznos od petnaest prosečnih neto plata. Od novaca koji se dobija iz budžeta BiH 30 odsto se raspoređuje jednako svim parlamentarnim grupama, 60 odsto srazmerno broju poslaničkih mesta a deset odsto parlamentarnim grpama koje pripadaju manje zastupljenom polu.
Hrvatska je pre dva meseca usvojila novi zakon o finansiranju političkih stranaka i izborne kampanje koji se u najvećem delu fokusira na regulisanje dobrovoljnih priloga. Ograničava se gornji iznos donacija pravnih i fizičkih lica da bi se omogućila nezavisnost političke stranke ili kandidata od donatora. Zbog osiguranja što veće transparentnosti finansiranja političkih kampanja, stranke na svim nivoima izbora moraju da otvore poseban račun za finansiranje izborne kampanje, a sve podatke o donacijama i troškovima moraju dostaviti nadležnom izbornom organu i objaviti ih na svojim internet-stranicama. Zakon je ograničio i korišćenje novca iz državnog ili lokalnog budžeta. Za kršenje ovih pravila predviđene su sankcije, koje mogu biti administrativne, gubitak budžetskih prihoda kao i prekršajne prijave.
Crnogorski Zakon o finansiranju političkih partija propisuje da političke partije novac za redovan rad i izbornu kampanju mogu sticati iz javnih i privatnih izvora. On nije u potpunosti uredio ovu oblast pa je nakon primedaba koje su stigle od GREKA dogovoreno da se ponovo pročešlja i uskladi s evropskim normama. Inače, reč je o preporukama koje se odnose na promene sistema izveštavanja, a s druge strane, tu i one koje se suštinski tiču sistema finansiranja političkih partija, a to je odnos privatnog i javnog finansiranja. Moraće da se doradi i deo o sankcijama za prekršioce obaveza, ali i o transparentnosti novčanih donacija političkim partijama. Crna Gora će sačiniti novi zakon da bi ispunila zahteve Evropske komisije i uskladila ga s pravilima koja važe u većini evropskih država.
Lj. Malešević
Sve države dozvoljavaju privatne donacije strankama
Istraživačko odeljenje nemačkog Bundestaga uradilo je komparativnu analizu o donacijama političkim strankama, kako u evropskim zemljama, tako i u SAD i Kanadi. Rezultati pokazuju da ni u jednoj države ne postoji zabrana privatnih ili pojedinačnih donacija političkim strankama. U isto vreme, došlo se do zaključka da samo u Belgiji, Estoniji, Izraelu, Poljskoj i Portugalu postoji zabrana donacija pravnih lica političkim strankama dok u svim drugim te zabrane nema.
Novim zakonskim rešenjima o finansiranju političkih stranaka Srbija dobija finansiranje političkih stranaka slično ili isto kao u zemljama regiona ili nekim evropskim državama.
U Nemačkoj je, po Zakonu o političkim strankama, partijama dozvoljeno da primaju donacije. Do iznosa od 1.000 evra donacija može biti gotovinska. Međutim, vrednost praga ograničenja priloga u kampanji ne postoji. Ova pravila primenjuju se i na donacije poslanicima. Država odvaja pare za političke stranke da bi one delimično finansirale svoje aktivnosti, a kriterijumi za raspodelu javnih sredstava određuju učešće stranaka u evropskim, saveznim i pokrajinskim parlamentarnim izborima, sumu priloga članova i iznos primljene donacije. Stranke koje po konačnim rezultatima na evropskim ili nacionalnim parlamentarnim izborima imaju najmanje 0,5 odsto glasova, ili na pokrajinskim izborima jedan odsto važećih glasova, imaju pravo na podršku javnih fondova, kao i one političke partije koje su po krajnjim rezultatima izbora dobile deset odsto važećih glasova. Iznos javnih fondova ne može preći godišnji prihod stranke.
U Slovačkoj je dozvoljeno finansiranje stranaka iz budžeta, a novac se dobija samo u vreme izborne kampanje. Zakonom nije precizirana namena tih para. Visina svote koju stranka dobija procenjuje se po uspehu na izborima za koje se kampanja vodi. Stranke imaju pravo na posredno finansiranje iz javnih izvora kao i na besplatan pristup medijima. Vreme emitovanja na televiziji je jednako za sve. Političke stranke nemaju poreske olakšice, kao ni njihovi donatori, i nemaju pravo na neki drugi oblik posrednog finansiranja iz javnih izvora.
U Češkoj je za pitanje finansiranja političkih stranaka nadležna Vlada. Stranke su u obavezi da prijavljuju prihod od priloga koje dobijaju, odnosno moraju da prijave sve primljene priloge. Ne postoji ograničenje visine priloga za političku stranku. Firme koje zaključuju ugovor s Vladom, kao i strana lica, ne mogu biti donatori političkih stranaka. Anonimne donacije takođe nisu dozvoljene, ne postoji zabrana poklona u vidu besplatnih usluga ili proizvoda, dok sindikati mogu biti donatori priloga. Političke stranke se mogu finansirati iz budžeta, a novac dobijaju u periodu između izbora. Nije precizirana posebna namena za trošenje tih para, dok visina dobijenog novca zavisi od uspeha postignutih na izborima za koje se kampanja vodi, kao i od trenutne zastupljenosti u Parlamentu.
U Bugarskoj organ koji je nadležan za sprovođenje finansiranja političkih stranaka je Revizorska institucija. Stranke su obavezne da prijavljuju ukupan prihod od priloga koje dobijaju. Postoji i obaveza da se davalac priloga prijavi, kao i to da stranka prijavi sve priloge koje dobije. Visina priloga je ograničena, i to i za fizička i za pravna lica. Tako fizička lica mogu dati priloge do 10.000 bugarskih leva, a pravna do 30.000, dok su ukupna sredstva ograničena po izbornom ciklusu do milion leva. Strana lica ne mogu davati priloge, kao ni firme koje imaju zaključen ugovor s Vladom, a zabranjeno je i anonimno doniranje. Stranke imaju obavezu da objave svoje prihode i rashode. U vreme kampanje i između izbornih ciklusa stranke dobijaju novac iz budžeta po trenutnoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini.
Republika Srpska je ovu oblast uredila pre tri godina i zakonom je određeno da se iz budžeta strankama daju pare u iznosu koji ne može biti manji od 0,2 odsto od ukupnih budžetskih prihoda iz prethodne godine. Od tih budžetskih para 20 odsto se raspoređuje u jednakim iznosima političkim strankama i koalicijama koje imaju poslanike, odnosno odbornike, a 80 odsto srazmerno broju osnovnih mandata koje politička stranka, koalicija, nezavisni poslanik, odnosno odbornik, ima u parlamentu. Posebno se kontrolišu troškovi izborne kampanje, koji podrazumevaju štampanje i lepljenje plakata, predizborne oglase, proglase, saopštenja u medijima, troškove organizacije i sprovođenja predizbornih skupova i slanje predizbornog materijala biračima.
Federacija BiH je zakon o finansiranju političkih partija donela prošle godine i njime je određeno da političke stranke obezbeđuju novac samo na osnovu članarine, priloga pravnih i fizičkih lica, od imovine u vlasništvu političke stranke, iz budžeta BiH i dobiti od preduzeća u vlasništvu političke stranke, pod uslovom da se ono ne bavi delatnošću koja je vezana za kulturu i izdavaštvo. Ukupan iznos priloga nekog fizičkog lica u kalendarskoj godini ne sme premašiti iznos od osam prosečnih neto plata, a ukupan iznos svih priloga pravnog lica ne sme premašiti iznos od petnaest prosečnih neto plata. Od novaca koji se dobija iz budžeta BiH 30 odsto se raspoređuje jednako svim parlamentarnim grupama, 60 odsto srazmerno broju poslaničkih mesta a deset odsto parlamentarnim grpama koje pripadaju manje zastupljenom polu.
Hrvatska je pre dva meseca usvojila novi zakon o finansiranju političkih stranaka i izborne kampanje koji se u najvećem delu fokusira na regulisanje dobrovoljnih priloga. Ograničava se gornji iznos donacija pravnih i fizičkih lica da bi se omogućila nezavisnost političke stranke ili kandidata od donatora. Zbog osiguranja što veće transparentnosti finansiranja političkih kampanja, stranke na svim nivoima izbora moraju da otvore poseban račun za finansiranje izborne kampanje, a sve podatke o donacijama i troškovima moraju dostaviti nadležnom izbornom organu i objaviti ih na svojim internet-stranicama. Zakon je ograničio i korišćenje novca iz državnog ili lokalnog budžeta. Za kršenje ovih pravila predviđene su sankcije, koje mogu biti administrativne, gubitak budžetskih prihoda kao i prekršajne prijave.
Crnogorski Zakon o finansiranju političkih partija propisuje da političke partije novac za redovan rad i izbornu kampanju mogu sticati iz javnih i privatnih izvora. On nije u potpunosti uredio ovu oblast pa je nakon primedaba koje su stigle od GREKA dogovoreno da se ponovo pročešlja i uskladi s evropskim normama. Inače, reč je o preporukama koje se odnose na promene sistema izveštavanja, a s druge strane, tu i one koje se suštinski tiču sistema finansiranja političkih partija, a to je odnos privatnog i javnog finansiranja. Moraće da se doradi i deo o sankcijama za prekršioce obaveza, ali i o transparentnosti novčanih donacija političkim partijama. Crna Gora će sačiniti novi zakon da bi ispunila zahteve Evropske komisije i uskladila ga s pravilima koja važe u većini evropskih država.
Lj. Malešević
Sve države dozvoljavaju privatne donacije strankama
Istraživačko odeljenje nemačkog Bundestaga uradilo je komparativnu analizu o donacijama političkim strankama, kako u evropskim zemljama, tako i u SAD i Kanadi. Rezultati pokazuju da ni u jednoj države ne postoji zabrana privatnih ili pojedinačnih donacija političkim strankama. U isto vreme, došlo se do zaključka da samo u Belgiji, Estoniji, Izraelu, Poljskoj i Portugalu postoji zabrana donacija pravnih lica političkim strankama dok u svim drugim te zabrane nema.
strankezakon o finansiranju stranaka
